Periferija Vojvodina

Piše: Živan Lazić

Mada je poslovično taktični predsednik Slovenije Borut Pahor pažljivo birao reči, svima je bilo jasno da se od Srbije traži definitivno i nedvosmisleno izjašnjenje o dve stvari, priznanju Kosova i odnosima sa Rusijom.

Zapravo, nekoliko dana ranije, a tek dvadesetak dana po povratku iz posete SAD, ministar spoljnih poslova Slovenije, do nedavno premijer, Miro Cerar intrigantnim odgovorom na poslaničko pitanje je pripremio srpsku javnost.

Pahor je bio oprezan, ali precizan; od Srbije se očekuje rešenje kosovskog pitanja, ali i prilagođavanje spoljne politike, naročito prema Rusiji, evrounijskom smeru.

Štap i šargarepa

Naravno da i svetska javnost zna da je svaki od dva sporna momenta velika srpska dilema, o kojoj je ovdašnje društvo skroz-naskroz podeljeno. Od vrha do dna i sa teško pomirljivim gledištima.

Stoga je Srbiji uz štap poslata i šargarepa, brojna privredna delegacija, sa oko 300 privrednika iz 250 kompanija. Nije reč o preterivanju, dve države nastale na krhotinama bivše Jugoslavije imaju razvijene ekonomske odnose.

Mada su brojčano male, jedna drugoj su među deset vodećih partnera, a međusobna trgovina je prošle godine dostigla 1,2 milijarde evra, uz suficit Srbije od desetak miliona. Gotovo savršeno izbalansirana saradnja je naročito intezivna u investiranju.

Srbija je druga, nakon Hrvatske, država za investicioni slovenački kapital, a poslednjih godina sa srpske strane u Deželu stižu ulagači u It-tehnologiju i turizam. U Srbiji je oko 1.620 preduzeća osnovano slovenačkim kapitalom.

Ka digitalnoj ekonomiji

Saradnja je podstaknuta ugovorom Srbije i Rusije o bescarinskoj trgovini, pa su Slovenci deo plasmana na ogromno tržište očuvali izmeštanjem proizvodnih pogona u Srbiju.

"Gorenje" je tipičan primer. To je bio i razlog da se u Ljubljani prihvati tako nezahvalan zadatak kakav je ubeđivanje Srbije da Moskvu malo ostavi po strani.

Koliko je pritisak na Ljubljanu bio snažan ukazuje i činjenica da se sve odigrava preko Cerara, koji je za premijerskog mandata vodio prorusku politiku. Sa druge strane, iz Ljubljane je stigla privrednička ekipa sa predlogom ubrzane modernizacije srpske ekonomije.

Digitalizacija, oblast u kojoj obe države imaju dobrih kompanija, bila je središna tema. Tu je bila i cirkularna ekonomija, odličan način uključivanja u ekološki poželjno privređivanja.

Slovenija kao lider u ovom vidu ekonomisanja nudi mnogo.

Glamurozni nomadi

Ništa manje bitan nije bio ni takozvani "glamurozni turizam", odnosno sve izraženija svetska praksa privlačenja ljudi koji posao obavljaju digitalno i nije im vezan za mesto boravka.

Nekoliko meseci žive u jednom gradu, potom u drugom i tako neprekidno krstare svetom. Čitave generacije umetnika, pravnika, ekonomista-analitičara, finansijskih savetnika, već dve, tri decenije bitišu ovakvim stilom i sve države se trude da privuku što veći broj novih stanovnika.

Procenjuje se da u Deželi u svakom trenutku živi između trideset i šezdeset hiljada svojevrsnih digitalnih nomada, a Srbija se smatra idealnom destinacijom za moderne svetske globortere.

Gubitak političkih ingerencija

Naravno, oko 600 privrednika sa obe strane su izneli još brojne oblasti saradnje i zajedničkog nastupa. Uostalom, intenzivni ekonomski odnosi su izgrađeni tokom zajedničkog jugoslovenskog perioda i oduvek su bili obimni.

Vojvođani bi, ipak, trebalo da se upitaju gde su oni u čitavoj priči. Skoro dve trećine slovenačkog ulaganja realizovano je upravo severno od Dunava i Save, više od polovine razmene se odvija sa Vojvodinom.

Bilo je logično da Vojvođani i nadalje budu nosioci međusobne saradnje. Ali, Pokrajina je unazad tri decenije izgubila sve ozbiljnije ingerencije i obavlja samo pojedine iz republike izmeštene posliće.

Ne odlučuje tako reći ni o čemu, prevelika administracija je samo parada, zavesa kojom se prikriva svake godine sve izraženija politička marginalija.

Najbolje plaćena radna mesta

Stoga niko nema pravo da se ljuti na strance; oni samo slede ovde uspostavljena pravila igre. A centralizacija je malo gde toliko prisutna kao u Srbiji.

Vidljiva je u svim sferama života. Tako su, primera radi, "Apatinska pivara" i kruševačka "Merima", nekada uzori dobrih preduzeća u provinciji, sada gotovo beogradska. Naime, u matičnim mestima zadržan je samo ogoljeni tehnološki segment firmi, sve ostalo, finansije, glavni deo komercijale, marketing, locirani su u prestonici.

U Beogradu je, naravno, i gro najbolje plaćenih radnih mesta.

Višak Sterijinih rodoljubaca

Političkom scenom Srbije dominiraju centralističke stranke.

Ovih dana građani su u nedoumici da li je više političkih marginalizatora autonomije Vojvodine na vlasti ili među onima koji protestuju.

Cela regionalna politička scena prepuna je Sterijinih rodoljubaca, a u sve se uklopila i Vojvodina kao periferija koja posustaje.