Novosadski sastav Atheist Rap vraća se nastupu u klupskom prostoru u Novom Sadu, 10. oktobra, u Domu kulture, a Vladimir Radusinović Radule i Aleksandar Popov Dr Pop u intervjuu za 021.rs govore o 30 godina benda, muzici, Novom Sadu nekada i sada, o tome šta bi Pop menjao u gradu da je izabran za Budžu, šta nas potkopava, o politici, o tome ko je za stadion Vojvodine uradio više nego Karađorđe, junacima svojih pesama, novom albumu...
Foto: Željko Mandić
Godina u kojoj Atheisti obeležavaju tri decenije postojanja nije samo retrospektivna, nego je donela i dosta radosti fanovima benda - najpre se na binu Exita, posle 18 godina odsustva iz benda, vratio Pećinko, potom je usledilo objavljivanje LP-ja "JBT POP" zajedno sa nemačkim sastavom "Defenders of the Universe", a sada Novosađani očekuju dobru svirku u Domu kulture, u četvrtak, 10. oktobra.
Momci se vraćaju u grad, još jednom. Dr Pop, Radule, Acke i Leki već trideset godina sviraju uprkos svim nedaćma oko nas. Sviraju veselo, sviraju energično i sviraju odgovorno, prema sebi i prema društvu. Krenulo je kao zajebancija, ali je vreme i okruženje u kojem stvaraju uticalo na to da sve postane ozbiljno. Recept za bolju budućnost se, po svemu sudeći, još uvek traži, a aktuelnost pesama Atheista govori da on još dugo neće biti pronađen.
Bez oklevanja se može reći da su Atheisti brend Novog Sada, a svakako i jedan od najuspešnijih bendova koji je nastao u ovom gradu. Naravno, nekog drugačijeg Novog Sada.
021:Fanovi su preko Radija 021 slali svojih pet omiljenih pesama Atheista i od toga je sastavljena lista od 30 numera koje ćete izvoditi u Domu kulture. Lista je zanimljiva, ima nekih pesama koje su standardne na repertoaru, ali ima i onih koje se ne mogu često čuti. Imate li vi svojih Top 5 pesama kada su u pitanju Atheisti?
Dr Pop: Jok, mi njih sve volimo i baš se obradujemo kada izvučemo iz naftalina neku jako staru pesmu.
Radule: Meni je kretenska situacija što kada sviramo 'Wartburga' razvuče mi se kez, a ne znam koliko smo je puta do sada svirali. Tu su čudni neki kriterijumi, jer si u neke stvari suviše upleten. Postoje pesme za koje bih voleo da ih fanovi izaberu i da ih sviramo na koncertu, a ne sviramo ih često, takva je 'Voglio una donna', na primer. 'Delfin' je retko bio na redovnim spiskovima, obično smo je svirali kada nas napusti neko. Imao sam problem da pevam tu pesmu, jer neminovno u nekim situacijama počnu da ti prolaze slike dragih ljudi.
021: Kada ste pre 30 godina imali prvu svirku u "Kapiji", jeste li uopšte i pomišljali da ćete jednog dana, kroz tri decenije, proslavljati jubilej benda?
Radule: Tada nismo razmišljali ni o onome šta će biti sutradan. Mislim da je sve bilo samo zezanje, dok nismo ukapirali da je prešlo okvire puke zajebancije...
Dr Pop: ... dok nismo skontali da smo bolji od benda Peđe D'Boja. (smeh)
Radule: Na početku smo imali sedam svirki, a četiri probe. Pri tome su od te četiri probe jedna ili dve bile kod mene na gajbi, treća proba je bila u Limanskom parku, četvrte se ni ne sećam. Nismo imali prostorije za vežbanje. Tu smo već napravili i "Grill", "Pomoćnog", "Vašar", već je tu bilo nekih pesama. Kako bismo mogli da sviramo u Vrdniku samostalni koncert da nismo imali barem pet pesama...
Dr Pop: Publika gleda nas, a ja gledam televizor. Postojao je neki "music box" i na televizoru iznad šanka sve vreme idu spotovi. I sve vreme svirke ja gledam spotove, a publika gleda nas. I traže "Kreni prema meni". Tražili su svašta i onda mi kao sviramo, a to ne liči ni na šta.
021: Jednom prilikom si Radule pomenuo kako je na početku bila poenta upravo u zezanju samo kako bi prošle te devedesete. Postoji li razlika u toj poenti danas?
Radule: Nastali smo u vreme kada nam se činilo da će sve otići u nekom dobrom smeru. Bio je tu Ante Marković i bili smo ubeđeni da su šljamovi, idioti i seljoberi, koje si mogao da vidiš po vašarima kako pevaju četničke pesme, samo prolazna debilana. Međutim, ovi su tako dobro odigrali u pozadini sve. Sve je bilo namešteno. Cela ta utakmica je bila nameštena i sa ishodom koji su planirali, donekle. Usput, krećemo iz neke 'ju-hu' zajebancije, upadamo u horor i mi nismo računali na te stvari. Napravili smo svoj paralelni univerzum, neku vrstu eskapizma. Koristili smo muziku sve više u terapijske svrhe, da lečimo sebe i ljude oko sebe. Isto to sada koristimo u terapijske svrhe. Razlika između onog vremena i ovog sada je to što sada možemo da putujemo konačno. Tada smo bili zatvoreni u geto. Razlika je i u tome da su ti sada puni rafovi svega, a ljudi nemaju para da kupe to.
Mi nikada sebe nismo videli kao predvodnike nekih promena, nego deo širokog talasa ljudi koji su voljni da menjaju nešto na bolje. Mi smo u stvari tiha većina. Ne voliš da se obračunavaš, ne voliš konflikte sa ljudima, a sa nekim ljudima je neminovno stupiti u konflikt. Sticajem okolnosti, čim si malo glasniji, lopata će odmah da te opizdi po glavi. Ja ne vidim da smo se nešto bitnije promenili po pitanju pogleda na svet, možda smo samo više realistični, odnosno pesimistični nego kada smo imali 25 i kada smo mislili da će se nešto dogoditi i to uskoro. A sada priželjkuješ da se to dogodi za tvog života.
021: Ono što je činjenica jeste to da, pored te jedne društveno odgovorne note, muziku Atheista karakteriše i jedan zaista pozitivan vajb.
Radule: Stvarno retko naletimo na situaciju u kojoj nas bes nadvlada. Tako su se dogodile pesme poput "Revanšizma", "Drugog pakovanja", "Metka u glavu". Ostalo je lečenje i samopomoć, jer bi bez smeha ostalo samo crnilo, a to bi značilo da smo se na neki način i predali.
021: Ponekad su nosioci tog pozitivnog vajba lokalni likovi, stvarni ili fiktivni, poput "Pere iz bivšeg DDR-a", Radivoja Rokvića, Stevana Gojkova Pište... Takvi likovi, iako nepoznati većini ljudi, naišli su na poprilično dobar prijem kod publike.
Radule: Nijedna naša pesma nije napravljena sa tendencijom da gađa nešto kod publike. Možda baš zbog tih sitnica ljudi prihvate neke pesme. Nekad ljudi tako traže da sviramo pesmu "Rokvić Radivoje", a ni mi ne zanmo kako je sklopljenja ta priča. Ima tu nekoliko likova oko kojih je isprepletena cela priča, a totalna je fikcija, kao i sama veza između njih. Pretpostavljam da je baš ta neka neozbiljnost u pristupu pričanja priče kumovala tome da ljudi prihvate te momente i da im budu zanimljivi.
021: Je li Novi Sad u kojem ćete u četvrtak svirati povodom 30 godina benda isti onaj grad u kojem ste imali prvu svirku i u kojem ste nastali?
Dr Pop: Definitivno nije. Potpuno je drugačiji, zgrade su tu, ljudi - nešto malo je ostalo starih, došlo je dosta novih. S njima su došle nove zgrade koje nekad odudaraju od onih starih. Po meni se ogromna količina sivog nataložila na taj grad, ali šta da radimo. Nisam siguran da sam nekada imao želju da se ikada odvojim od grada na duže vreme, a sada bih mogao 'ladno. Koliko odmah. Kažu tako ljudi sa strane kako je Novi Sad najlepši grad. Osmehnu se kada im pomeneš Novi Sad, verovatno ih vežu lepe uspomene od ranije, bez obzira na to koliko kratko su bili u njemu. A pitanje je da li je Novi Sad i onda bio najlepši grad ili jednostavno mi nismo išli okolo pa gledali kakvi su drugi. Ja sam konkretno mislio da je Štrand, onakakav kakav je bio, nešto najbolje što postoji na svetu. Danas, em što se Štrand pretvorio u ne znam ti šta, ali bojim se da mi i onakav divan Štrand iz mog vremena ne bi danas izgledao ništa specijalno kada sam video da postoje slične stvari na drugim mestima, a bolje.
Radule: Mnogo toga se promenilo i u gradu i u ljudima. Ovde sve ono što se promeni na bolje, prate tri loše promene. To je problem sa Novim Sadom. Ne vidim uopšte svetlu budućnost u bilo kom domenu. Novi Sad je ranije imao taj multi-kulti duh, a sada je to malo na veštačkim nogama. U suštini, nije velegrad, teško da će ikada biti, bitno je samo da se ne prožgadi još više.
021: Da si Pope izabran kojim slučajem za Budžu, šta bi prvo menjao u Novom Sadu?
Dr Pop: Bio bi mi potreban mandat od barem osam godina. Svašta bih menjao. Već godinama ponavljam da bih ukinuo ove autobuse koji izbacuju crni dim, njih bih isti dan ukinuo. Možda bih vratio tramvaje jer oni idu na struju i manje sranja prava okolo. Napravio bih pod hitno ovaj most što nikada nije napravljen od Bulevara Evrope na Bocke, da Varnju (Ivan Varnju, voditelj Radija 021) i ja možemo lakše da dođemo do grada i ne samo zbog toga, već zato što je to trebalo da se uradi još sedamdesetih, pa nije. Neke bih ljude zatvorio, neke bih pustio iz zatvora i dao bih im da rade šta znaju. Bilo bi tu promena. Mada, šanse za takvo nešto su kao da dobijem na lotou, a nikada ne uplaćujem.
021: Ali umesto Saše 021 izabran je neki drugi Budža. Pesma "Još jedna o vođi" napisana je pre 20 godina, ali se pojavila na albumu "Uberlauf". Prilično je "popularno" ono "vođi hvala, mi imamo vođu" i "budi vredan, budi odan svakom suverenu", ali čini li vam se da je aktuelan i dalje onaj deo kako "lažna sreća celog sveta ovde nema prođu"?
Radule: To se može nadovezati na ovu priču kako je Novi Sad najlepši grad na prostoru Jugoslavije. Kada posmatraš malo, ako si iz Novog Sada, a da nisi bio nigde, onda možeš i da se složiš sa tim. Ako si malo mrdnuo dupe bilo gde onda ukapiraš neke stvari.
Dr Pop: Ta će pesma verovatno biti aktuelna i za 10 godina. Velikoj većini koja nigde nije bila to je i više nego aktuelno. Mi smo se bili frapirali kada smo saznali koliko visokoobrazovanih ljudi u ovoj zemlji uopšte nije imalo ni pasoš.
021: Ako je nešto suština roka, panka, to je onda bunt, potreba za promenom. Na kraju krajeva, to i čujemo u pesmama Atheista. Međutim, ljudi neće da izađu na ulicu jer se trenutnoj vlasti protive oni koji su imali prilike nešto da poprave na bolje i to nisu uradili. Pevate o tome u "Drugom pakovanju". Za šta se danas vredi boriti po vašem mišljenju?
Dr Pop: Rekao bih da bi trebalo da budemo otvoreni i da čujemo ideje. Niti ja, niti neko koga poznajem, ne može da bude gradonačelnik, vođa, predsednik. Ima pametnijih za to. Ali šta možeš? Možeš da slušaš ljude koji će ti nešto predložiti i od 10 predloga sigurno će dva-tri biti na mestu. Te predloge koji su na mestu uzmeš i konsultuješ se sa stručnim ljudima da napraviš nešto bolje. Bojim se da se danas radi po principu - što si gori to si na važnijoj funkciji.Nema veze što ćeš da napraviš težak krš, ti ćeš onda opet otići na još bolju funkciju. Da nije žalosno bilo bi smešno, ali to je već stvar kako će ko odreagovati. Takva politika i takvi ljudi nas potkopavaju i sada smo verovatno ispod Bocvane po nekim merilima. To ne može da traje doveka, jer na kraju nećemo imati nikoga ispod nas, pa će morati nešto da ide u obratnom smeru, ka gore.
Radule: Problem je što je sve kompromitovano. Meni su, bez pardona, Liga i Demokrate napravili najveće sranje, jer dok su bili na vlasti u Gradu, Pokrajini i na nivou Srbije, nisu uradili ništa. Napravili su ove kao projekat, oteli su se kontroli i svrgli ih. Kako da sada smatraš nešto za ozbiljno kada ti neki Boris Tadić, bivši predsednik, priča kako je zabrinut za sudbinu zemlje? Ono u čemu vidim budućnost promena jesu ti lokalni pokreti. Mislim da ima elokvetnijih, stručnijih i pametnijih ljudi, koji bi mogli da povedu stvari u pravom smeru i koji imaju više volje ili vremena u organizovanju nekih stvari na lokalnom nivou. Možda je potrebno krenuti stvarno od dole, preuzeti mesne zajednice, opštine, jer ako promeniš predsednika ili premijera, šta si uradio? Ništa, samo si smenio glavu, a sistem ostaje netaknut. Na kraju krajeva, ne znam koliko smo mi uopšte pozvani da pričamo o politici i ekonomiji, jer mi smo ljudi koje nahvataš na ulici pa pitaš nešto.
021: Ali zar upravo to nije problem te "tihe većine" koju si pomenuo? Ona je ta koja se stalno pita "a ko sam ja da pričam o nečemu", dok imamo odlične primere koji, ukoliko bi stručnost bila glavni kriterijum, uopšte ne bi mogli da budu na poziciji da odlučuju, a kamoli da se pitaju za bilo šta važno.
Radule: Onda se opet vraćamo na problematiku nekakve elite ovog naroda. Imaš problem na Beogradskom univerzitetu gde profesori ćute. Grci su pre nekoliko dana stupili u generalni štrajk ko iz topa, u Francuskoj stupe u štrajk kamiondžije i automatski štrajkuju lučki radnici. Zašto? Solidarišu se. Ne može ekonomija jedne zemlje da izdrži takve stvari. Ali mi smo u matriksu. Znaš ono, koju pilulu hoćeš da izabereš? Ako uzmeš plavu sranje se nastavlja takvo kakvo je. A crvena? Pa crvena je sa jagodom.
021: Jedna od stvari koja je u vezi sa Atheistima jeste i fudbal, igri i klubovima ste posvetili nekoliko pesama. Postoji slika istočne tribine Vošinog stadiona iliti "Karađorđa" s kraja osamdesetih i među mnogim transparentima vidi se i jedan na kojem piše "Atheist rap". Je l' pratite domaći fudbal uopšte i Vojvodinu, kako vam deluje tamošnja situacija?
Dr Pop: Đorđe Čvarkov je više učinio za taj stadion nego Karađorđe. Taj transparent je star, iz vremena kada smo još pratili šta se tu zbiva, iz predšampionskih dana, šampionskih i malo kasnije. Zadnji put sam '99. išao na onu evropsku turneju Budimpešta, Skoplje, Prag. Bilo veselo. Danas ne pratim baš. Ja mogu s terase dobar deo terena da vidim i stalno mi nude karte da idem da gledam, ali obično nismo tu kada se igraju utakmice. Nemam više volje da odem na stadion, mada čujem da je opet dobra zajebancija na istoku. Mi smo tamo išli da vidimo ekipu, da lupetamo, da čujemo šta se desilo.
Meni ćale prvo nije dao da studiram ekonomiju, jer, kako je govorio, u ekonomiju i fudbal se svi razumeju. Rekao bih i u politiku. Ali u tom fudbalu, uopšte u sportu, ima nekih stvari koje bi političari mogli da kopiraju i primene na upravljanje državom, jer tu ako ne radiš dobro ideš dole, a ako radiš dobro onda ideš ka gore. Iz fudbala se dosta toga može naučiti, mogli bi ovi političari malo da obrate pažnju, ne da uđu u fudbal, kao što jesu, već da izađu iz njega, ali da primene neke sportske postulate.
021: Kada je Voša poslednji put osvojila titulu postojala je još Jugoslavija. Jedan od slogana koji ide uz Atheiste jeste da je to "punk iz doba Yuge", ali imamo i grb povodom tri decenije postojanja, koji je inspiraciju pronašao u grbu SFRJ. Zbog čega referišete na tu državu - zbog "boljeg vremena", boljih ljudi, nostalgije koja dolazi s godinama?
Radule: Sve to što si rekao. Tada je postojao neuporedivo uređeniji sistem u odnosu na ovo sada. Pretpostavljam da to kao ideja opstaje zbog ljudi koji se ne dele po tome šta su po nacionalnosti. Nikada u životu nisam pitao nekoga šta je po nacionalnosti, da li veruje i u šta veruje.
Pop: Imamo sličan mentalitet, živimo na bliskom prostoru i normalno je da razmišljamo slično i da nas iste stvari raduju i rastužuju, tako da ni meni nije bitno šta je i ko. Samo jedno je važno - da li dobar ili loš čovek.
021: U godini kada obeležavate 30 godina objavljujete i nove pesme. LP koji delite sa nemačkim sastavom Defenders of the Universe je već u prodaji, a ljudi čekaju da se pesme objave i na digitalnim platformama. Kada se to može očekivati?
Radule: Uskoro će biti i onlajn. Da smo te pesme izdali pre 10 godina ili za toliko godina, mislim da ništa ne bi uticalo na aktuelnost tih pesama. Kao i ta pesma o vođi, ona je samo čekala da dobije neki univerzalni obrt, jer je bila namenjena direktno za Miloševića, da bude primenjiva na prosečnog srbijanskog glasača. Podanički mentalitet, negativni selekcija i sve ostalo što nas prati od sredine 19. veka.
Brojka rođusa.
Dobri su.
Manite se prozivanja dođoša. Ne stoji vam.
SVE prozivanje, jer da su domaći baš toliko sjajni ne bi ih dođoše tako lako iskvarili. Svi smo ista g.vna i zato zaslužujemo Svetog Acu.
Aj' sad u Trabant il' Varburg, pa svi pravac na Zbor radnih ljudi i da igramo fudbal, jer fabrike su poodavno zatvorene.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.
Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.
Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.
"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."
"U moje vreme škola nije imala obezbeđenje. Nije bilo incidenata, tek po neka tuča", rekao je jedan tata oštro se suprotstavljajući ovom konceptu koji nas, izgleda, svakog septembra duboko uznemiri.
Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.
Srbija se ovih dana našla u centru političke pažnje cele Evrope, a i drugi obližnji regioni su pažljivo pratili posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu.
Naš sugrađanin Jan Klinko, dobronamerni 70-godišnji nuklearni inženjer koji je ceo radni vek proveo u "Elektrovojvodini", ovih dana je zabrinut i zamišljen.
.jpg "Uhapšen sin koji je ubio majku na Telepu")
.jpg "Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate")
Komentari 5
Ns Eutingen
Mirgod
EvoOvako
Dobri su.
Manite se prozivanja dođoša. Ne stoji vam.
SVE prozivanje, jer da su domaći baš toliko sjajni ne bi ih dođoše tako lako iskvarili. Svi smo ista g.vna i zato zaslužujemo Svetog Acu.
Aj' sad u Trabant il' Varburg, pa svi pravac na Zbor radnih ljudi i da igramo fudbal, jer fabrike su poodavno zatvorene.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar