Protest taksista: Porezom protiv monopola

Piše: Živan Lazić

Danima traju protesti taksista, gotovo da su blokirali ceo saobraćaj u Beogradu, a danas su blaži protesti počeli i u Novom Sadu.

Ako znamo da je u dva najveća grada skoncentrisano preko 90 odsto svih taksista u Srbiji, štrajk i nezadovoljstvo su, praktično, zahvatili celu službu.

Moderna aplikacija

Razlog je konkurencija službe kargo, gde se vozilo poziva aktiviranjem određene aplikacije, a uslužnom vožnjom se bave sva lica, ne samo profesionalni vozači.

Aplikacija omogućava da se na poziv odazove najbliže ili vozilo koje će najbrže stići do pozivnog mesta. Uz druge mogućnosti koje dopušta digitalna osnova kargo službe, vožnja modernijim pozivanjem je primetno jeftinija, a na vozilo se manje čeka.

Istina, taksisti kao osnovni razlog jeftinije usluge konkurencije navode da ne plaća porez, niti druge takse, koje opterećuju taksiste. Osnovno je da, pošto se kargoisanjem, navodno, ne bave profesionalni vozači, već osobe bilo kog zanimanja, ne plaćaju doprinose za socijalno i penzijsko osiguranje.

Izneverena očekivanja

Čini se da je čitavu zbrku umnogome "zapaprio" Zakon o prevozu putnika, nedavno izmenjen i to nakon sličnih, doduše manjih i umerenijih, protesta taksista prošle godine u isto vreme.

Tada je ministarka za saobraćaj Zorana Mihajlović utvrdila da će se stvar regulisati izmenama u spornom zakonu. Izmene su učinjene, ali suština je ostala ista, pa se nezadovoljstvo obe grupacije samo dodatno uvećalo; kod taksista do masovnih protesta, naročito u prestonici.

Pomenuti zakon je definisao da se taksiranjem bave profesionalni vozači, propisao relativno stroge uslove o veličini i tehničkim pregledima vozila, a izmene su potpuno ignorisale nov način usluge. Time su, praktično, izigrani kargoisti.

No, nova grupacija je pokazala da nije mutava, našla je "rupu u zakonu" i sebe definisala kao udruženje građana, a nov način taksiranja definisala kao pružanje pomoći drugome. Kada ih je Zakon o prevozu putnika zaobišao, na isti način su se i oni poneli prema ovom pravnom aktu i oslonili na Zakon o udruženjima građana.

Značaj taksija u Beogradu

Teško da bi sukob dve koncepcije usluge prevoza buknuo u proteste, koji, u raznim formama, traju već dve godine, da u prethodnim decenijama taksisti po sebe nizu izborili niz beneficija koji ih umnogome čine monopolistima. Sve se zasniva na značaju taksi službe u metropoli kakva je Boegrad, teže razumljivom i stanovnicima Novog Sada, kamoli manjih mesta.

Realno govoreći, život u Novom Sadu, da o manjim naseljima i ne govorimo, odvijao bi se i kada bi taksisti sto odsto štrajkovali. U Beogradu bi se, pak, takav protest drastično odrazio na svakodnevni život.

Slab kvalitet javnog prevoza u prestonici dodatno je pogodovao taksistima, čime su se ovi decenijama koristili i izborili niz beneficija. Najvažnije su da porez plaćaju paušalno, slično advokatima i privatnim lekarima, te da ih u glavnom gradu može biti ograničen broj.

Izgradili su i sistem licenci i raznih odobrenja potrebnih za bavljenje taksiranjem, samo kako bi smanjili priliv novih članova, odnosno konkurenciju. U Novom Sadu, pak, taksi služba funkcioniše i bez ograničenja broja članova.

Centralizovana država

Država, pogotova ova današnja, snažno centralizovana i pupčanom vrpcom vezana za stoni grad, nikada nije ni želela da se suprotstavi taksistima. Plašila se posledica po svakodnevni život eventualnog štrajka taksista.

I sama pretnja taksista bivala je dovoljna da izbore čas veću, čas manju povlasticu. Tako su taksisiti neprimetno od sebe napravili gotovo ekskluzivnu grupaciju, čijim zahtevima se uvek izlazilo u susret.

Beogradski taksisti zarađuju više nego pristojno, većina novosadskih znatno manje. Tokom protesta u Beogradu su ustanovili da taksista mesečno, kada plati obaveze i izdvoji uštedu za nabavku automobila svake druge, treće godine, prosečno zaradi oko 150.000 dinara mesečno.

Umnogome zahvaljujući ograničenom broju članova taksi-udruženja i plaćanjem doprinosa na minimalni zakonom dopušteni paušal kao prijavljeni prihod. Naravno da su taksisti, opet slično advokatima i lekarima, izborili pravo da izbegnu obavezu ugradnje registarske kase.

Zaboravili na porez

Sa druge strane, kargoisti unose moderniji način pružanja usluge, uz uočljivo brži dolazak do mesta poziva.

Koliko su jeftiniji moglo bi se preciznije spoznati tek kada bi država htela i našla načina da oporezuje novu delatnost. Jer, podsetimo se, svaka poslovna aktivnost podložna je oporezivanju.

Kako bi sačuvala monopolsku poziciju taksista, država je odlučila da kargoiste ostavi u neregulisanoj, mada ne i nelegalnoj, zoni. Međutim, pokazalo se da je time nov način pružanja usluge, neopterećen dažbinama, gotovo više dobio nego što je izgubio.

Jeftina i brza usluga privlači mušterije, čime taksisiti gube svakim danom sve više. Upravo popularnost novog načina pozivanja vozila, posebno među mlađim urbanim građanstvom, pokazuje da je u pitanju tehnološka racionalizaja, koja bi mogla razbiti višedecenijski monopol.

Iskustva drugih

Naravno da rešenja ima; pogledajmo samo kako su slične nevolje razrešile svetske metropole. Osnovno je da se ukine ograničenje broja taksista u Beogradu (i drugim gradovima), uvede obaveza ugradnje registar kase, a porezi i doprinosi plaćaju prema stvarnom prihodu, a ne prema nisko procenjenom paušalu.

Kargoisti obavljaju istu uslugu kao i taksisti, samo je način pozivanja vozila drugačiji. Stoga bi morali biti i finansijski opterećeni na isti način kao i taksisti.

Doduše, postoji mogućnost da se i taksiranjem, kao u mnogim drugim zanimanjima, bavi na dva načina, profesionalno i honorarno. U tom slučaju, slično kao kada se u slobodnom vremenu uposleni računovođa bavio vođenjem knjiga sitnog preduzetnika, poreska opterećenja mogla bi, skladno i evropskoj i srpskoj praksi, biti veća nego u slučaju osnovnog posla.

Stvar je u tome da država nađe snage i volje da se reši monopola taksista, odnosno naklonosti kargoista da zarađuju, a ne plaćaju obaveze.