Maglovite pouke iz Budimpešte i Moskve za bledunjavu srpsku opoziciju

Piše: Živan Lazić

Posle devet godina totalne marginalizacije, opozicija u Mađarskoj uspela je da premijeru Orbanu i njegovom FIDES-u na lokalnim izborima zada snažan, grogirajući udarac.

Izborena je pobeda u deset, uglavnom većih gradova, melem je uverljiv trijumf u Budimpešti. Ne samo da je u građanskim krugovima ugledni Karačonj novi prestonički gradonačelnik, već će u lokalnoj skupštini imati dvotrećinsku većinu, time i priliku da metropolom komotno upravlja.

Kroše u bradu

Aktuelna vlast je pobedila u trinaest, opozicija u deset većih gradova.

Međutim, u ne malom broju slučajeva, saziv lokalne skupštine se bitno razlikuje od političke pripadnosti gradonačelnika, a razlog je različit sistem biranja odbornika u odnosu na gradonačelnika. Takođe, FIDES je pobedio i na svim županijskim izborima, ali je taj nivo vlasti bez realnih ovlašćenja i ceremonijalan.

Pobeda opozicije u Budimpšeti je kroše u bradu FIDES-a, uspeh koji podstiče.

Robovlasnički zakon

Kako je opozicija, godinama marginalizovana, ostvarila izborni uspeh, zapitao se i evropski politički establišment, izrazito nesklon Orbanu. Odgovor je u udruživanju, od čvrste desnice do krute levice, oko jednog, i samo jednog, opozicionog kandidata.

Da bi raznolika grupa mogla da se usaglasi oko zajedničkog predstavnika, upriličen je predizbor za najboljeg unutar opozicionih kandidata. Odabrani Karačonj potom je uverljivo porazio i FIDES-ovog protivkandidata.

Prethodno, opoziciona scena se usaglasila oko kritike takozvanog "Robovlasničkog zakona", kojim se poslodavcu omogućava da od radnika zahteva odaziv na znatno uvećani broj dodatnih radnih sati, pri čemu zaradu za ovaj angažman može da plati i sa višemesečnim zakašnjenjem.

Dve su pouke, kada je reč o srpskoj opoziciji, sa budimpeštanskih izbora. Udruživanje unutar opozicione scene, te uporedo snažna javna kritika po pitanju programskog značaja, čemu je u peštanskom slučaju poslužio "Robovlasnički zakon".

Penziona reforma

Vodeće svetske agencije su rezulate lokalnih ruskih izbora označile kratko - "Putin načet". Mada nije netačna, krajnje sažeta ocena više prećutkuje nego što otkriva.

Retko kada su u centralizovanoj državi lokalni izbori bili toliko interesantni kao ruski ove godine. To su prvi politički izbori nakon što je Putin izvršio penzionu reformu, produžavajući rad do 65, odnosno 60. godine života, te uklanjajući rasprostranjenu praksu da se u penziju ode sa 55 godina života, a potom jednostavno nastavi rad na istoj poziciji.

Još uvek se računa da su u Rusiji više od petine zaposlenih ujedno i penzioneri.

Ukidanje privilegija

Decenijama se na Zapadu isticalo da je ova radna privilegija, nasleđena iz sovjetskih vremena, cena kojom se kupuju glasački poeni, te da će njeno ukidanje biti najteži ispit za vlast kojoj zapadne nezahvalna uloga.

Putin je dugo odlagao reformu, promene je započeo tek u četvrtom predsedničkom mandatu, poslednjem ako ne bude ustavnih izmena.

Bilo je otpora, a održani lokalni izbori bili su prva provera efekta po Ruse neuobičajene reforme, kojom se uskraćuje ono od čega se ljudi teško odriču, privilegija maskiranih odredbama radnog prava.

Kakvi su rezultati

Od trinaest kandidata koje je Putin ranije posatavio za vd gubernatore pojedinih gubernija, svi su, većinom uverljivo, pobedili.

Što se tiče izbora za lokalne dume, "Jedinstvena Rusija", vladajuća stranka koju je Putin osnovao, pobedila je svuda sem u Habarovsku, gde je pobednik ruski radikal Žirinovski.

Istina, broj lokalnih odbornika je svuda, sem Moskve, za desetak odsto manji nego na prethodnim izborima. Ako je to efekat teške i politički neugodne penzione reforme, Putin može da nazdravi šampanjcem.

Digitalni opozicionar

Pogledajmo rezultate izbora za moskovsku dumu. Pošto je lokalna vlast skoncentrisana u gradonačelnika, čiji se izbor obavlja odvojeno i godinu dana ranije, izbori imaju uglavnom simbolički značaj, pogotovo kada je u pitanju stoni grad.

Lane je Sobanjanin, kandidat "Jedinstvene Rusije", uverljivo pobedio u trci za moskovsku fotelju, sa oko 70 odsto glasova. Ove sezone moskovska opozicija se, na insistiranje vodećeg digitalnog opozicionara Aleksandra Navaljnog, odlučila za strategiju sličnu opozicione Budimpešte.

Cela građanska, pretežno liberalistička, družina se za svaki izborni region objedinila oko kandidata koji je, prem istraživanjaima Navaljnove ekipe, imao najviše izgleda. Naravno, uz uslov da nije iz "Jedinstvene Rusije".

Samo četiri "prozapadnjaka"

Dva, tri meseca ranije opozicija je uzastopno organizovala više dobro isplaniranih i od zapadnih medija naglašeno praćenih demonstracija, opšteg tipa, bez preciziranog dominantnog motiva.

Bilo je i incidenata, hapšenja velikog broja agresivnijih učesnika. Promocija na (pro)zapadnim medijima bila je ogromna.

Možda je bilo ugodno stalno se vrteti po tv ekranima, ali pogledajmo rezultate. Od 45 odborničkih mesta 25 (imala je 38) je pripalo "Jedinstvenoj Rusiji", 13 Komunističkoj partiji, tri "Pravednoj Rusiji" (bratska stranka "Jedinstvene Rusije"), te četiri mesta za liberalistički "Jabloko", koliko je imao još samo jedanput, pre petnaest godina.

Niska izlaznost

Svakako da je vladajuća stranka izgubila deo glasačkog tela, u celoj Rusiji, u Moskvi uočljivo više. Međutim, još uvek je uverljivo vodeća.

U suštini opoziciji je pripalo samo četiri mesta, a najavljivala se i moguća pobeda. Čini se da je po aktuelnu rusku vlast, pa i predsednika Putina, mnogo veća opomena rekordno niska izlaznost; od sedam i po miliona glasača, odazvao se tek svaki peti, 21 odsto.

Tim pre to je bila šansa da opozicija sa manjim, ali disciplinovanijim biračkim telom ostvari uspeh. Ipak, birači su ostali kod kuće, očito opšte opoziciono usglašavanje među moskovskim žiteljima nije naišlo na oduševljenje.

Previše rutinski

Nije teško objasniti razliku u reakciji birača na opoziciona udruživanja. U oba slučaja ponuđen je jasan opozicioni kandidat, ali u Pešti se do protivkandidata vladajućoj stranci došlo demokratskim putem, a opozicija je izbornu aktivnost protkala programskim, zašto ne reći idejnim, radom.

Moskovska opozicija je, s druge strane, dogovorom stranačkih vrhova odredila svog favorita, predizborna aktivnost se uglavnom sastojala od standarne, rutinske kritike vlasti, bez jasnog pozicioniranja po značajnijem životnom pitanju.

I u jednom, i u drugom slučaju, birači su rekli svoje.

Jasno i ako se ne kaže

Tu ponovo dolazimo da srpske opozicije tako sklone da beskrajno i preglasno galami na opšte teme, a da istovremeno i sama krupnija, za ljude egistenscijalna pitanja skrajne u drugi plan.

Pouke po ovom pitanju bi srpskim opozicionim liderima, od kojih gotovo svaki ima najmanje trodecenijsko iskustvo u političkom životu, morale biti jasne i ako im se direktno ne kaže, pardon ne napiše.