"Dnevnik Diane Budisavljević" - dirljivo umetničko i izuzetno ljudsko delo

Ovaj film potresno je svedočanstvo o tome koliko čovek može da bude nečovek i koliko je, ukoliko imaš mozga i duše, moguće biti čovek.
U filmu "Dnevnik Diane Budisavljević" ne ispali se ni jedan jedini metak, ne vidi se krv, niti direktno nasilje u njegovom svepojavnom obliku. A ipak više od ijednog do sada snimljenog ratnog ili antiratnog filma, u svakoj svojoj sekundi, svedoči o užasu rata i naopake ljudske prirode.
 
Posle njega, čovek ne ume da hoda, ne može da progovori ni reč...
 
S poštovanjem i mnogo saosećanja za bol i tugu preživele dece iz logora koji u filmu, njih četvoro, svedoče o svojim logoraškim iskustvima od pre skoro 80 godina, s prefinjenim osećajem za trajanje svake scene, sa znalački postavljenim tempom, izuzetnim smislom za moćan kadar, izvrsno osmišljenu montažu, sa neverovatnim sluhom za muziku i mesta gde treba, a gde ne treba biti - za svaki delić filma, sa vrlo jasnim neverbalnim porukama o ljudskoj gluposti koja uvek ima isti oblik  - napravljeno je ovo dirljivo umetničko delo.
 
Nadasve izuzetno ljudsko delo.                                
                                    
U ekipi koja je radila na filmu bilo je mnogo ljudi, treba pročitati sva njihova imena na špici filma, počevši od istoričara filma Silvestera Milete, a rediteljka Dana Budisavljević zaslužna je što je na videlo izašla priča o hrabroj Austrijanki Diani Budisavljević koja je u doba NDH, najviše iz logora Gradiška 5 (koji je bio u okviru logoraškog kampa Jasenovac) spasila preko 10.000 pravoslavne dece.
 
"Dnevnik Diane Budisavljević" je podsećanje na to šta su uradile ustaše u NDH i šta su uradili komunisti samo dve nedelje po okončanju rata, ali i gong upozorenja ovom našem vremenu u kojem se fašizam budi u (ne)očekivanim oblicima...
 
To je film o građanskoj pobuni protiv zla, borbi za dobro, film o zajedništvu koje je, svedoči on, moguće i u najgorem vremenu. Istovremeno, ovo je film koji nas pita, imamo li mi danas snage da budemo dobri ljudi ili u nama čuče oni koji će u ime udobnosti učiniti sve za podobnost?
 
Ko smo mi - 75 godina posle?
 
Film se trenutno prikazuje u bioskopima. Svako ko drži do sebe treba da ga vidi.
  • NS

    18.11.2019 18:57
    Y
    Izvinjenje .
    Greškom upisan znak -
  • Y

    15.11.2019 15:28
    Manja,
    mislim da nikog ne interesuje posebno da li priznajete tekst koji je poziv da se pogleda film o jednoj izuzetnoj osobi i prilika da se podsetimo, a neki možda i da tek sada saznaju za strahote koje su se desile.Smatram da je tekst autorke dobar, prenela nam je svoje utiske i hvala joj što nam je ukazala da sad imamo priliku da ovaj film pogledamo u bioskopu.Ja svakako neću propustiti ovu mogućnost.Nisam sigurna da li je ovaj film pogodan i za decu školskog uzrasta, ali se sećam da sam kao učenica možda 5. razreda krajem šezdesetih išla sa školom da gledam film "Hladni dani". Taj film je ostavio dubok utisak na mene , tada sam saznala šta su neki moji sunarodnici uradili građanima Novog Sada 1942. godine i stidim se zbog toga.Stid me je i izuzetno mi je žao. Želim da se tako nešto više nikad ne desi.Za mene genocid predstavlja i ubistvo jednog čoveka druge nacije, ako je to učinjeno zbog nacionalne netrpeljivosti. Zato pogledajmo ovaj film, napišimo svoje utiske i tražimo načine kako da nam na ovim prostorima bude bolje svima nama. Inače, ipak mislim da zločinci nemaju nacionalnu pripadnost, jer predstavljaju posebnu sortu.
  • Milo

    15.11.2019 14:13
    Da
    Nigde u filmu ne spominje da su u pitanju Srpska deca,i to nisu Nacisticki vec Ustaski Hrvatski rezim!!!!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Bolji život - da ga zgrabim

Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.

Da li je Tramp zaista pobedio?

Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.