INTERVJU Dr Dalibor Petrović: Ako nemamo pravo na odluku o jednom naučnom radu onda je društvo u velikom problemu

U Srbiji danas potrebno je braniti ljude koji brane Darvinovu teoriju, potrebno je braniti cenjenu istoričarku, rektorku Univerziteta, profesora drugačije veroispovesti, stručnjake od plagijatora, potrebno je više nego ikad govoriti činjenicama, bez ostrašćenosti, iz ugla struke, jer samo tako ima nade da se pobedi vladajući rijaliti rečnik i tabloidna etika.

Zbog svega ovoga, početkom novembra je u Beogradu osnovana MASA – Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti. O njenim principima, akcijama i članovima više se može pročitati OVDE, a o njoj je za 021.rs govorio njen član - dr Dalibor Petrović, profesor sociologije i sociologije e- komunikacija Saobraćajnog fakulteta Univerziteta u Beogradu. 

Ko je došao na ideju o formiranju MASE, kako ste se organizovali?

Sredinom jula, dok smo organizovali timove za pripremu konkursne dokumentacije za projekte po pozivu Fonda za nauku (Promis 2019), na imejlove nekih od nas stigao je poziv naših kolega iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju da se tamo okupimo i prodiskutujemo o aktuelnoj situaciji u akademskom prostoru Srbije. Kasnije će se ispostaviti da je ovo bio sastanak na kome je posejana klica MASE, iako su namere kolega iz ovog Instituta bile pre svega da nam ukažu na nezavidnu situaciju u kojoj se nalazi ne samo njihov institut, već i drugi instituti u Srbiji.

Njihov položaj - a većina pripada nekom od državnih Univerziteta kojima se garantuje autonomija delovanja i odlučivanja - svakodnevno se ugrožava tako što Vlada, preko svojih predstavnika koji imaju većinu u upravnim odborima instituta, nameće odluke koje se često direktno suprotstavljaju volji zaposlenih. Najdrastičniji primeri su oni koje se tiču izbora direktora instituta koji su se oduvek odvijali u skladu sa predlogom većine zaposlenih u institutima, ali se ova praksa grubo krši poslednjih godina. U takvoj, u najmanju ruku, nezdravoj atmosferi, naučnicima u Srbiji šalje se jasna poruka da oni nemaju mandat da autonomno odlučuju o ključnim pitanjima koja se tiču budućnosti, pa čak i opstanka institucija na kojima su zaposleni.

Naravno ovo je samo jedan u nizu problema o kojima se diskutovalo na tom inicijalnom sastanku nakon čega je zaključeno da je jedini način da se izborimo za bolji položaj, kako zaposlenih tako i samih naučno-obrazovnih institucija u Srbiji, kroz međusobno povezivanje i zajedničko delovanje. Već na drugom proširenom sastanku odlučeno je da će organizacija nositi naziv Mreža akademske solidarnosti i angažovanosti sa već sada prepoznatljivim akronimom MASA. Ovaj akronim trebalo je da ukaže na to da samo uz međusobno povezivanje i uspostavljanje mehanizama akademske solidarnosti možemo ostvariti ciljeve MASE, odnosno zaštititi i vratiti kredibilitet akademskog rada i očuvati svoju autonomiju.

Da li je slučajno da se MASA oformila nekoliko meseci uoči izbora ili su je inicirali incidenti koji akademsku zajednicu pokušavaju da povuku u blato srpske političke svakodnevice?

Formiranje MASE nema nikakve veze sa predstojećim izborima, ali svakako da u jednom ovako polarizovanom društvu šest meseci uoči izbora nema domena javnog delovanja koji se može izuzeti od političkih konotacija. Tako je akademska zajednica odluku Odbora za profesionalnu etiku BU o tome da je Siniša Mali plagirao svoj doktorat doživela kao pobedu stručnosti, a vladajuće strukture kao gubitak političkih poena. Stoga nije ni čudo da su jednu takvu odluku proglasili političkom iako ona sa politikom nikakve veze nema.

S druge strane, svakako da su sve učestaliji incidenti u kojima su nosioci najvažnijih državnih funkcija neštedimice izlagali uvredama i zastrašivanju profesora koji su se usudili da ukažu na različite društvene probleme doprineli da kod nas sazri svest o potrebi formiranja akademske mreže koja bi pružila podršku ugroženim profesorkama i profesorima i zainteresovala i akademsku ali i širu javnost za ozbiljnost problema sa kojima se suočavamo.

Tek podsećanja radi, samo tokom septembra i oktobra, pre svega Beogradski univerzitet i njegovi profesori, pretrpeli su niz teških udaraca. Profesori Filozofskog fakulteta Jovo Bakić i Dubravka Stojanović tokom skupštinske debate bili su izloženi brutalnim uvredama poslanika vladajuće stranke, a profesor Danijel Sinani izložen je uvredama na nacionalnoj osnovi u gledanoj TV emisiji. U istoj emisiji, rektorka Univerziteta u Beogradu Ivanka Popović takođe je bila predmet poruge. Nadalje, profesori Bogoslovskog fakulteta Maksim Vasiljević i Marko Vilotić nalaze se pred otkazom, a dekan ovog fakulteta pred smenjivanjem zbog potpisivanja jedne bezazlene peticije o Darvinovoj teoriji, dok su profesori Ekonomskog i Saobraćajnog fakulteta Danica Popović i Dušan Teodorović izloženi brutalnim napadima tabloida.

Koja su osnovna načela vaše mreže?

Osnovna načela na kojima počiva MASA su: autonomija, čestitost, solidarnost, sloboda kritičkog mišljenja, javnost i transparentnost, društvena odgovornost. Možda ovako nabrojani principi deluju potrošeno i prazno i zato je možda najjednostavnije reći da se MASA zalaže za povratak i promovisanje univerzalnih vrednosti na kojima su sazdane akademske institucije svih modernih društava. Ukoliko nemamo pravo da u javnosti iznesemo stručni sud o stvarima koje nisu dobre, ukoliko nemamo pravo da bez pritisaka donesemo odluku da li jedan naučni rad ispunjava određene standarde ili ne, ukoliko Vlada gazi volju zaposlenih u institutima i za direktore nameće ljude koji nemaju podršku zaposlenih, ukoliko se u upravljačka tela univerziteta i fakulteta imenuju partijski vojnici, onda to znači da je ne samo akademski prostor, već čitavo naše društvo, u velikom problemu. Mi želimo da se borimo za prevazilaženje tih problema oslanjajući se na pomenute principe.

Ko može pristupiti MASI, ko odlučuje o tome?

Podršku svojim potpisom mogu dati svi zaposleni u naučnim i visokoobrazovnim institucijama dok je za članstvo potrebno pribaviti preporuku postojećeg člana MASE, nakon čega Koordinacioni odbor, koji upravlja radom MASE, donosi odluku o prijemu tog člana. Važno je razumeti da je MASA formirana tako da pruži okvir svima koji su zainteresovani da kroz nju deluju. Zbog toga ona nema predsedništvo, već Koordinacioni odbor - 11 ljudi koji su na sebe preuzeli zadatak da u narednih godinu dana, do sledeće Skupštine, postave ovu mrežu na noge i promovišu njen rad.  U ovom trenutku blizu četiri stotine kolega je svojim potpisima dalo podršku MASI, dok je blizu stotinu akademskih radnica i radnika uključeno u rad naših radnih grupa koje se bave najvažnijim pitanjima sa kojima se suočavaju zaposleni u akademskom prostoru Srbije.

U vašim osnivačkim dokumentima stoji da će MASA delovati "spolja i iznutra": da ćete konketno štiti dostojanstvo akademske zajednice, braniti je kada država, krupni kapital i razne interesne grupe atakuju na njen rad i nezavisnu poziciju. "Spolja" znači delovanje ka Vladi i njenim ministarstvima. Kako mislite da je to moguće ako ta ista Vlada i ministri ne smatraju da je dokazano plagijatorstvo razlog za odstupnicu. Kako je moguć dijalog u takvoj atmosferi?

Jedan pravac će biti orijentisan na delovanje spolja, pre svega ka Vladi i nadležnim ministarstvima, onda kada je potrebno ukazati na negativne procese ili zagovarati učešće akademske zajednice u formulisanju javnih politika. Sa druge strane MASA će pružati podršku članovima akademske zajednice (pojedincima/kama ili institucijama) koji su ugroženi zbog svog naučnog i umetničkog rada, odnosno javnog angažmana. Osim toga, MASA će nastojati da dodatno motiviše akademsku zajednicu da se izbori sa negativnim pojavama unutar njenog domena odlučivanja. Zato su formirane radne grupe koje se bave specifičnim pitanjima spoljnog i unutrašnjeg delanja MASE i koje su, kao što sam rekao, već uspele da okupe značajan broj akademskih radnika. I upravo tu bi trebalo da leži najveća moć MASE. Jer samo ako okupimo dovoljno veliki broj ljudi koji će biti spremni da se nesebično daju u borbi za očuvanje autonomije akademskih institucija u Srbiji, naša MASA će postati kritična.

Što se tiče mogućnosti dijaloga, mislimo da moramo voditi dijalog sa legitimno izabranim predstavnicima ove države. Naravno, onog trenutka kada oni počnu sistematski da odstupaju od legalnih mehanizama upravljanja, svaki dalji dijalog postaje bespredmetan, a kako se čini, mi se opasno približavamo ovoj tački bez povratka.  Mi želimo da verujemo da je još uvek moguće zaustaviti sunovrat ovog društva i da je borba za ozdravljenje akademskog prostora jedna od presudnih borbi za ozdravljenje društva u celini. A mi jesmo, nažalost, društvo koje je ozbiljno obolelo, zato što su njegovi vitalni organi, odnosno institucije, na samom izdisaju.

Šta mislite, da li će naše društvo ikada doći do toga da oni koji se okliznu o etiku budu svesni da istog trena moraju da abdiciraju: da dostave izvinjenje građanina i ostavku na javnu funkciju koju obavljaju?

To je upravo u vezi sa bolešću koju sam pominjao. Sunovrat osnovnih moralnih načela je jedan od najvidljivijih simptoma anomije ovog društva. Mi prvo treba da se pobrinemo da naše društvo preživi, a ono se raspada, ne samo simbolički, već i tako što ga svakodnevno napuštaju oni koji bi taj oporavak trebalo da predvode. Kada preživimo, onda nam valja na njegovim razvalinama praviti nove institucije ili ih makar postaviti na zdrave osnove. Tek onda možemo razmišljati o tome da neko iz etičkih pobuda podnese ostavku. Stvar je u tome što je danas normalizovano, i to ne samo kod nas, da etici nije mesto u politici i zbog toga se političari i tradicionalne stranke suočavaju sa nikad nižim poverenjem građana, bilo da govorimo o Srbiji ili Americi. Međutim, kod nas se ova neetičnost politike sistemski prelila i na ostale institucije, što u modernim demokratskim društvima ipak nije slučaj. Možda je u politici načelo da cilj opravdava sredstvo legitiman, ali ono svakako ne važi u naučnom ili obrazovnom domenu, ili makar ne bi trebalo da važi.

Dakle, ako je cilj da se dobije diploma, onda se do nje ne može doći podmićivanjem i bez polaganja ispita ili prepisivanjem delova tuđeg naučnog rada, ako govorimo o sticanju doktorata. To nisu sredstva kojima se služe čestiti akademski građani i mi to iznova moramo da objašnjavamo našim građanima, ali i novopečenim studentima koji su dovedeni u apsurdnu situaciju da biraju između diploma za koje treba krvavo da rade i onih koje se stiču na mnogo lakši način u situaciji kada država kao poslodavac na kraju podjednako vrednuje obe diplome i zapošljava šakom i kapom one koji su završavali sumnjive privatne fakultete. U takvoj atmosferi dalek je put do toga da oni koji su najodgovorniji za takvo stanje u državi podnesu ostavku zbog toga što su se ogrešili o nekakva, za njih apstraktna moralna načela.

Na koji način bi MASA mogla da vrati poverenje običnog građanina u akademsku zajednicu Srbije?

Recimo da je uspešna borba za dokazivanje plagijata u disertaciji Siniše Malog, u kojoj je i MASA aktivnim zagovaranjem i potpisima svojih članova učestovala, najbolji način da se vrati poverenje građana u akademsku zajednicu. Danas u Srbiji verovatno da ne postoji ni jedna druga institucija koja je sposobna da donese ovako važnu odluku, uprkos ozbiljnim, vidljivim i manje vidljivim, pritiscima kojima su bili izloženi pripadnici akademske zajednice.

Druga važna posledica delovanja MASE bi trebalo da se ogleda u ohrabrivanju građana da i oni istupe u javnu sferu poput uzbunjivača Aleksandra Obradovića u slučaju Krušika. Važno je da građani shvate da u ovom društvu još uvek postoje ljudi koji su spremni da izađu iz ugodne anonimnosti, manje ili više, dobro plaćenih poslova, i da, bez obzira na moguće rizike, ukažu na nepravde koje se događaju oko njih. Jedino ako svako od nas u svom domenu stručnosti i uticajnosti odluči da ne žmuri i ne bude pasivni saučesnik u urušavanju naših institucija možemo se nadati da će neke vrednosti u koje smo svi nekada verovali opet postati okvir našeg života.

Stručnjak ste za uticaj interneta i društvenih mreža na društvo, šta mislite koju će oni ulogu odigrati u kontekstualizaciji MASE u javni život Srbije?

Kada su medijski kanali zatvoreni digitalne platforme postaju važno sredstvo za informisanje i organizovanje pokreta poput MASE. Ipak ne treba zaboraviti da se MASA izdiže iz nečega što je realno - a to je akademski prostor ove države i mi ni na koji način ne pristajemo da budemo proterani u virtuelni prostor. Zbog toga će mreže biti samo pomoćno sredstvo za informisanje šire javnosti o našem delovanju, dok će aktivnosti MASE nastaviti da se odvijaju tamo gde i pripadaju - na fakultetima i institutima širom Srbije.