Dejvis kup - dalje od sporta, bliže reviji

Posle 119 godina nadmetanja po tradicionalnom sistemu, nedavno je okončan prvi Dejvis kup po novom formatu.
Dejvis kup - dalje od sporta, bliže reviji
Foto: Pixabay

Pobednik je teniska reprezentacija Španije i tako je po šesti kup u poslednje dve decenije osvojila popularnu "salataru".

Međutim, mečevi u madridskoj "Čarobnoj kutiji" ostavili su prilično bled utisak i teniski svet još više podelili na zagovornike i protivnike takmičenja po novoj formuli.

Krajem sezone, na dva dobijena seta

Osnovna novina je da se ceo turnir igra u jednom dahu, po okončanju sezone i traje nedelju dana. Prvo se igra po grupama, potom osam najboljih eliminaciono. Umesto nekadašnja četiri singla i dubl, sada se mečevi igraju na dva singla i dubl, čime je (pre)naglašena važnost dobrog teniskog para. Igra se na dva dobijena seta.

Nesporno je da je osnovna slabost tradicionalne verzije zauzimanje čak četiri termina godišnje, a to je najčešće osam vikenda, kada se bezbroj turnira ogromnog i razruđenog teniskog cirkusa muči sa prebukiranjem. Takođe, ne retko se dešavalo da igrači jedne ekipe iz zimske sezone, moraju putovati na meč u letnje žege.

I obični ljudi izbegavaju drastične vremenske i časovne promene, sportisti i mnogo više od drugih. Nije lako sačuvati ni formu, ni zdravlje pri ovakvim seljakanjima.

Istovremeno, pojavila se i potreba da se jednolično nizanje teniskih turnira povremeno prekine drugačijom formom takmičenja. Prava uloga za Dejvis kup, najbolje i nezamenjive propagande "belog sporta". Decenijama je svaki dvoboj u okviru nadmetanja bio pravi praznik za tenisku publiku u zemlji domaćinu.

Mladi traže promene

Teško je u sportskim relacijama naći uspešniju reklamu od Dejvis kupa. Na početku za "salataru" su se borile selekcije Australije i SAD; ostali su bili toliko slabiji da nisu ni pomišljali igrati protiv ove dve rerezentacije.

Potom je poraženi iz ovog susreta naredne godine igrao sa pobednikom nadmetanja ostalih selekcija. Bolji iz tog duela, a to je godinama bio poraženi iz meča Australija-SAD, išao je na megdan prošlogodišnjem pobedniku. Tako se, opet, godinama igralo isto finale.

Velika je zasluga Dejvis kupa da se, posle dosta decenija, i u drugim državama počne igrati tenis svetskog kvaliteta. Danas, pak, dve nekadašnje velesile su još snažne selekcije, ali već dugo vremena druge države imaju bolje ili bar podjednake ekipe.

Nesporno da su tenisu potrebne promene. Mlade generacije neće da satima gledaju kako dvojica momaka prebacuju lopticu preko mreže, makar u pitanju bili i velemajstori veštine. Smeta da je trajanje meča krajnje neodređeno, pa se nikada ne zna hoće li trajati devedeset ili dvestotine i dvadeset minuta.

Tri slična nadmetanja

Kako bi gledaocima ponudili i drugačiji vid takmičenja od uobičajenih turnira, Udruženje teniskih profesionalaca je obnovilo Svetsko ekipno prvenstvo ATP, za koji je rezervisan termin krajem januara. Istovremeno je za septembar, na Federerovo insistiranje, upriličen i Lejver kup, popularisano kao Evropa protiv ostatka sveta.

Prava na Dejvis kup ima ITF, Međunarodna teniska federacija, i očito je da razlike između dve organizacije povremeno prerastaju u ozbiljne sporove. Dobrim delom i otuda nekoliko "istih nadmetanja".

ITF je prava iznajmila poznatom fudbaleru Žeraru Pikeu i njegovoj firmi za sport i zabavu, Kosmosu. Rok iznajmljivanja može biti i 25 godina, zavisno kako Pike i njegov prijatelj, japanski milijarder, Haroši Mikataši izmaštaju i realizuju posao.

Brdo para

Dvojac je osmislio nov format Dejvis kupa, čini se bez dovoljno konsultacija sa ITF, sve pokrivajući sa 18 miliona dolara u nagradnom fondu, tri i po puta većim od fonda Vimbldona. Federaciji svakom od 18 učesnika je uplaćeno po 300.000 dolara, a igrač koji se pojavio u Madridu dobio je po sto hiljada. Ostatak je podeljen zavisno od plasmana - najviše, dva miliona, dobila je pobednička ekipa.

Šta nam je pokazalo prvo izdanje Devis kupa u novom formatu?

Svakako je dobro da se nadmetanje razlikovalo od turnirskih, ali čini se da je previše poprimilo revijalnu formu. Najviše brine što nije bilo publike. Dvorana je bila puna samo kada je igrala ekipa Španije; kada su igrale druge ekipe bila je poluprazna, ponekad je asove iz samog svetskog vrha posmatralo tek dve, tri stotine posetilaca. Premalo.

Publika izostala

Manjak publike je rezultirao skromnim prihodom od prodaje ulaznica. Na manjak gledalaca reagovali su i pojedine televizijske kuće.

Tako američki Teniski kanal uopšte nije prenosio mečeve, nezadovoljan visinom zahtevane nadoknade. Zanimljivo je i da su se televizijske kuće iz Velike Britanije i Kanade odlučile samo za prenose svojih ekipa, i to tek od četvrtfinala.

U takvoj situaciji ostaje nejasno kako je organizator zaokružio finansijsku računicu. Posle finala, Pike je izjavio zadovoljstvo prikazanom igrom, brojem novinara - 650 iz 25 država, ali je primetio da bi bilo bolje kada bi mu i vlasnici druga dva ekipna teniska takmičenja na određeni rok prodali prava.

Bio je zadovoljan i koncertom u čast pobednika; kako i ne bi kada je nastupila svetska zvezda Šakira, supruga novog cara svetskog tenisa. Nije spominjao prazne tribine.

Atrakcija u Meksiko sitiju

Unapred se znalo da će učestvovati gotovo svi najbolji igrači. Uslov za nastup na olimpijskim igrama je da igrač tri sezone u olimpijskoj tetradi nastupi u Dejvis kupu, pa su izostanci pravi raritet. Nije bilo Tima i Cicipasa, čije se reprezentacije nisu kvalifikovale za nastup u Madridu, dok je Medvedev odustao usled umora od ciklusa napornih mečeva krajem sezone.

Od ranije se znalo da Federer i Zverev, dvojica kritičara novog formata, neće učestvovati. Dok se u Madridu igrao Dejvis kup, dvojica asova su odigrala egzibiciju u Meksiko sitiju, pred 42.000 posmatrača, što je novi rekord za teniske mečeve.

Upravo neverovatna poseta u južnoameričkoj metropoli je ono što bi moralo da zabrine Pikea, ITF i zagovornike novog formata Dejvis kupa. U Madridu su tribine zjapile prazne, a bez publike nema ni pravog nadmetanja, neće biti ni televizijskih prenosa, povućiće se i sponzori.

U takvoj situaciji, neće biti ni profita, na protiv gomilaće se gubici; tu negde bi bio i kraj. No, valjda će investitori i teniski funkcioneri naći način za uspešniju transformaciju Dejvis kupa i tako izbeći revijalizaciju i preobražaj sportskog nadmetanja u estradnu zabavu.

  • Anonimus

    01.12.2019 17:01
    Zanimljivo viđenje promena u tenisu i Dejvis kupu. Dobro je da se na sajtu 021.rs povremeno tematizuju i svetske teme; dok održavamo komunikaciju sa drugimaa nismo provincija.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Bolji život - da ga zgrabim

Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.

Da li je Tramp zaista pobedio?

Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.