Piše: Snežana Miletić
Zašto ljudi u Srbiji na ulicu izlaze samo da bi stali uz leđa nekom lideru, koji sigurno nikad neće zaštiti njihova? Zašto izlaze samo da bi mahali zastavama, u koje zapravo ne veruju, da bi držali transparent sa logičkom ili pravopisnom greškom, nažvrljan traljavom hemijskom na kartonu otkinutom sa kutije od televizora, zalepljen za neku letvu nađenu na đubrištu? Zašto izlaze samo za sendvič i dnevnicu?
Zašto je čovek u Srbiji tako gluv na nepravdu počinjenu prema drugom čoveku, na tuđu bol, tuđe poniženje?
Zašto misli da pravda, zemaljska, a posebno nebeska, pripada samo njemu?
Da li je moguće da smo od silnog guglanja u poslednjih 25 godina suštinski oguglali na "poštovati roditelje i starije i biti dobar i iskren drug" - drug kao drugi čovek, ljudsko biće?
Jesmo li mi zaista tako dobri ljudi kako se predstavljamo?
Ili možda i nismo?
Da li je, na primer, francuskom radniku teže nego srpskom? Da li je njegova plata manja, uslovi za život lošiji, stanarine i režije niže? Da li ima manja prava, manje privilegije? Da li i on, kao srpski radnik, u marketu kupuje voće i povrće trećerazrednog kvaliteta po neshvatljivo skupljoj ceni? Da li meso lošeg kvaliteta stiže i u francuske markete brodovima iz Južne Amerike? Da li i francuski radnik, na primer, kupuje higijensku kozmetiku duplo skuplje od istih artikala u komšiluku?
Da li je možda poslodavac srpskog radnika pun dirljivog razumevanja i narastajuće ljubavi prema radnikovim potrebama i pravima? Da li srpski radnik, poput francuskog, može sebi da priušti letovanje na pitoresknoj obali Bretanje ili da usred Normandije jede selebriti puževe? Koliko puta godišnje radnici u Srbiji sebi mogu da priušte odmor? Kakvim se kolima voze na odmor? I koliko godina posle toga otplaćuju taj isti odmor?
Da li se i francuski radnik, kao ovaj u Srbiji, oblači na Najlonu, Kaleniću i seknd hendu u koji je roba stigla prekookeanskim brodom, iz kontigenta za nerazvijene afričke zemlje?
Da li srpski srednjoškolac ili fakultetlija može sebi da priušti godinu dana radnog boravka na nekom univerzitetu u Evropi ili preko okeana? Da li ga, kad diplomira država čeka raširenih ruku? Da li i francuski školarac sanja da čim pre zbriše u komšiluk ili još daje? Da li i francuske majke i bake sanjaju svoju decu i unuke i vide ih kad jednom godišnje skupe pare za skupu avionsku kartu?
Da li i francuske medicinske sestre trče da brišu guzice bogatim nemačkim babama? Da li im je zaista uzbudljivije da menjaju pelene jednom Peteru nego Pjeru? Da li su francuski vodoinstalateri, moleri i električari žedni tuđe vode, zidova i struje pa se radije veru po nemačkim, holandskim i irskim zgradama?
Da li je srpskim porodiljama bolje u Betaniji i GAK-u? Imaju li francuske ginekološko - akušerske klinike vrata na veceima ili krvlju izbljuvane zavese? Da li i francuske babice napičkavaju izbezumljene prvorodilje i vređaju ih tako da bi se postideo i kočijaš veteran? Da li francuska medicinska sestra, ako joj porodica ne donese 100 grama kafe, jedva pokretnom bolesniku šutne papuče daleko ispod bolničkog kreveta?
Da li možda i francuska Vlada na sva zvona svoje građanke poziva na preventivne ginekološke preglede, trošeći na marketinške kampanje tim povodom nesagledivo mnogo novca, dok istovremeno lekarima opšte prakse savetuje da za sve tegobe građankama - a i građanima - propisuju "paracetamol" i "diklofenak duo", a naročito da im izdaju što manje uputa za specijalistu?
Da li su francuski radnici na "bromazepamu" ili "bensedinu", kupljenim na Najlonu ili pak na vinu iz Burgundije?
Da li su lekari Instituta u Kamenici pažljiviji prema umirućem pacijentu nego francuski, da li se i u Francuskoj na brza kola Hitne pomoći može računati samo kada im se saopšti da je neko umro? Da li i Francuzi umirućeg pacijenta šalju kući kolima hitne pomoći bez pratnje, pa onda ga komšije moraju prenositi do kreveta?
Da li u Francuskoj rehabilituju fašiste, da li u Francuskoj pošten čovek cvika kad zaboravi da stavi svetlo na bajs, dok kriminalci i političari komotno mogu gaziti bicikliste na biciklističkim stazama i pešake gde god stignu?
Da li i u Francuskoj, na primer, premazuju murale falsifikatorskim slikama, koje treba da podsete na istoriju grada, dok istovremeno uništavaju sve istorijske tekovine autentične arhitekture grada?
Da li se nekada desilo da francuski predsednik Makron nije odgovorio novinaru, držao mu slovo ili da je neki njegov "saborac" novinarki rekao da je bolje kad kleči jer je to autentičan položaj za nju?
Da li i u Francuskoj nema para za kulturu, dok se one iz državnog budžeta, preko dvorskih neznalica i silnih festivala, u maniru hleba i igara, prelivaju u džepove kulturkriminalaca?
Da li je nastavnicima i profesorima u Srbiji plata možda ista kao francuskim?
Da li je neki lik iz prigradske opštine na jugu Francuske, nakon što se saznalo da je hteo da ljubaka i dirka mladu saradnicu, mogao da ostane na javnoj funkciji ili je Makron lično od nega zahtevao da se povuče i izvini građanima...
Da li, na primer, francuski građanin, koji danas protestuje zbog izmena penzionog sistema, prolazi parkovima tako uzbudljivo neurednim, da li kontejneri i na njihovim ulicama tako maštovito grcaju u smeću?
Da li je penzionerima u Srbiji bolje nego francuskom penzioneru?
Da li je srpskom radniku - kao francuskom - izmenjen penzioni sistem?
Smeši li mu se zbog toga rad, rad i samo rad, do preseljenja na novu adresu - Rumenački put bb?
I zašto se onda radnici u Srbiji ne solidarišu sa francuskim ili bar sa radnicima Pošte?
Da li je toliko godina posle potrebno još jednom prevesti šta znače:
Liberte, egalite, fraternite?
Šta čekaš, Srbijo?
Ne pitaj kome zvoni?
Tebi zvoni!
Rekao jednom, mudrim rumom natopljeni, pisac i cinik Hemingvej.
Samo, ima li ko da čuje?
.jpg "Preminuo Dragan Marković Palma")
.jpg "Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate")
Komentari 150
Cenzurojvođistan
@Vlada Samo laj balavče, kad već za više od toga nemaš kapaciteta, srećom dovoljno si glup da sam i bez prinude ilustruješ baš taj mentalitet koji sam opisao.
Maja
@Cenzuro
Život ne vredi shvatati preozbiljno jer se iz njega niko nije izvukao živ.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar