Pošta Srbije - ogoljen primer razaranja javnog dobra

Verovatno je većina građana razočarana relativno brzim okončanjem štrajka poštarskih radnika, već posle prve ozbiljnije ponude poslodavca - države.
Pošta Srbije - ogoljen primer razaranja javnog dobra
Foto: 021.rs

Tim pre što blaže varijante nezadovoljstva ovog segmenta javnog sektora u talasima traju već dve i po godine, ovoga puta je bilo žešće, obuhvatnije i mnogo vidljivije. No, bilo je dovoljno da se đskromne zarade povise za šest, sedam hiljada pa da se radnici vrate za šaltere i krenu u raznošenje pošiljki.

Piše: Živan Lazić

Javnost ne bi smela previše prebacivati poštarima; štrajk je jasno pokazao suštinu problema, očajno poslovanje javnih preduzeća pretrpanih partijskim kadrovima i aparatčicima. Do sada su, kada je reč o javnom sektoru, ponajčešće štrajkovali zaposleni u prosveti i zdravstvu, dakle javnim službama gotovo u celosti oslonjenim na budžet.

Ovog puta rad su obustavili zaposleni u javnom preduzeću koji prihode stiče na tržištu, precizno uočivši da njihova kompanija gubi trku protiv privatnika. Otišli su i korak dalje i uzrok slabog poslovanja sagledali u nesposobnosti partijski nametnutog rukovodećeg kadra i beskrajnim zapošljavanjem stranačkih aparatčika od kojih nema nikakavog prihoda.

Nevolje traju odavno, ali su uvećavane onako kako opada poslovnost firme u sve žešćoj konkurenciji privatnih operatera. Dugo je pošta bila klasičan monopolista, zaštićen kao beli medved. No, kada je i privatnicima dopušteno da obavljaju ovu delatnost, stvari su počele da se pokazuju u pravom svetlu.

Pad prihoda i zarada

Tako je godine 2013. prihod PTT Srbija bio 161, profit 21,6, ove sezone, pak, neće nadmašiti 155, odnosno 8,9 miliona evra.

Istovremeno pre šest godina 15.166 zaposlenih je prosečno zarađivalo 399 evra mesečno, ove 14.972 radnika tek 385 evra. U međuvremenu cene osnovnih potrepština, na šta se u celosti utroše ovako niske plate, porasle su najmanje dvanaest odsto.

Poštari ističu da su kola počela ubrzano da idu nizbrdo 2016. godine kada je, u odnosu na prethodnu sezonu, ostvaren dva odsto manji prihod, dok su operateri zabeležili 16 odsto rasta. Zaposlene posebno boli što posla na tržištu ima, gotovo svake godine se pojavljuju nove forme dostave, ali je privatna konkurencija brža, sposobnija i dalekovidija. Ističu da godišnje gube najmanje tri, četiri veća svakodnevna posla iz razloga što nema dovoljno radnika na mestima za operativan rad.

U isto vreme, ne samo da su sve direktorske i bolje plaćene radne pozicije zauzeli dominantno nedovoljno stručni kadrovi stranaka na vlasti, već je partijskih aparatčika neshvatljivo mnogo na svakom nivou. Ispostavilo se da stranke sve češće upošljavaju i svoje simpatizere među estradnim zvezdama računajući na njihovu popularnost, dok pevačima, glumcima, voditeljima u šou-biznis nesigurnim vremenima dobro dođe državna služba. Neka vrsta kakve takve sigurnosti, za svaki slučaj.

Prikriven gubitak

Problem je što od ove dve kategorije uposlenih nema nikakve vajde, često danima uopšte i ne dolaze na posao. Istovremeno, u proseku primaju više zarade od onih koji rade osam sati dnevno.

Situacija je takva da 11.500 od nepunih 15.000 zaposlenih prima platu nižu od 39.000 dinara, koliko je medijana, broj koji označava granicu ispod kog su iznosi plate polovine zaposlenih u Srbiji. Ne čudi da su poštari poželeli da zarada dostigne prosečnu u Srbiji, 54.000 dinara, kao što je bilo pre šest sezona. No, konkurencija privatnika je ogolilia poslovanje državne poštanske kompanije.

Koliko je situacija u PTT Srbija rđava vidi se najbolje kada se uoči prikriven podatak da blizu 25 miliona evra preduzeće ne prihoduje iz pružanja poslovnih usluga, već izdavanjem prostorija u zakup "Telekomu", akcionarskom društvu u kome je država 70-odstotni suvlasnik. To su iste prostorije u kojima su "telefonisti" radili dok se nisu razdvojili od poštara, ali nevolja je što bi vlasnik prostora u kome radi morala biti država, a ne njeno javno preduzeće.

Svako javno preduzeće je samo korisnik prostora i to jedino onog koje je neophodno za njegovu delatnost. Ovako ispada da se javno preduzeće bavi rentiranjem državne imovine.

Kada se iz bilansa izdvoji prihod stečen rentiranjem, vidi se da je kompanija odavno i u ne malom gubitku. Drugim rečima, poreski obveznici prikriveno subvencionišu PTT Srbija, a radnici su nam objasnili da podsticaj najvećim delom odlazi na beskrajno zapošljavanje stranačkih aparatčika, članova i simpatizera. Ako ništa drugo, štrajk poštara nam je jasno obelodanio odakle dolaze nedaće.

  • dragan

    11.06.2020 23:32
    strucan kadar uposti
    sada smo dobili da delimo glasacke listice u posti,radna subota,posao mora biti zavrsen u ponedeljak.a neki strucnjak odstampa listice po azbucnom redu umesto po reonima.da ne objasnjavam mnogo,pet puta vise posla oko listica nego po starom sistemu.jos rok tri dana.mislim da cemo ih deliti i na dan glasanja ako stignemo.toliko o strucnom kadru.
  • Luk

    17.12.2019 01:26
    Iako ne koristim poštanske usluge često, najčešće koristim PTT. Takođe, veoma cenim i imam simpatije prema jednom "svom" poštaru, dok je drugi na drugoj adresi diskutabilan. Postoje i oni padobranci koji donose pakete u popodnevnim časovima. Sa jednim sam imao baš loše iskustvo, kada me je bukvalno pokrao. Krenulo je od toga da sam se žalio na carinu, ali onda se ispostavilo da mi je lik naplatio više nego što je trebalo. On rekao kintu, ja dao, reko' da potpišem, kaže on ne treba ja ću... Došlo je do unutrašnje kontrole i kao moja reč protiv njegove, a on naravno ne priznaje. Ja sam im rekao, baš me briga za 200-300din, ali vi imate zaposlenog koji krade vaše klijente i sigurno nisam jedini. Nisu me posle toga kontaktirali i ne znam šta se desilo, ali njihov stav je bio veoma problematičan. U mom koordinatnom sistemu, takva firma bi propala.
  • @Dejan

    16.12.2019 19:56
    Posao
    Sto se mene tice, ako radnik zna svoj posao i isti obavlja kako treba, moze da prica i svahili. Zasto bi mi to smetalo?
    Problem je kada ti stranka dovede "radnika" koji je nepismen, a budzet ga isplacuje. Zbog produktivnosti takvih radnika (a nije ih mali broj) minimalac je toliki koliki je.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Bolji život - da ga zgrabim

Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.

Da li je Tramp zaista pobedio?

Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.