Vredne male bubice - kako studirati lako

Piše: Milja Branković

Recimo, spremate važan ispit na fakultetu koji zahteva da pročitate mnogo knjiga i procesuirate nove informacije; to je dugotrajan i iscrpljujući proces koji može potrajati. Magični sat čitav taj proces može ubrzati i svesti na svega nekoliko minuta, što vam ostavlja pregršt slobodnog vremena za bitnije stvari, dok se vaše kolege zlopate sa knjigama i propuštaju svu zabavu.

Šta ako vam kažem da taj sat nije plod fikcije, da ga možete iznajmiti ili kupiti već danas po veoma pristupačnoj ceni. I ne samo sat - špijunsku olovku, kameru u dugmetu, nevidljivu bubicu za audio komunikaciju koja je otporna na ometače signala - sve ono što je nakad bilo dostupno samo agentima obaveštajnih službi sada možete imati i vi.

Ako ste se odlučili da želite titulu doktora nauka, zašto rizikovati i kupovati je na sumnjivim privatnim fakultetima bez akreditacije? Vidite šta se dogodilo sa Megatrendom? U lažnoj diplomi su kratke noge. Moj savet: opskrbite se opremom poput agenta 007 i pravac na državni fakultet - uz magičnu opremu doguraćete do mastera.

Sad ide problematičn deo: za dobijanje titule magistra ili doktora morate da se bavite istraživanjem, čitanjem i pisanjem, morate doprineti nauci svojim radom. Ali kako?

Magični sat i ostala oprema služili su vam da upravo sve to izbegnete. Nemojte biti baš toliko lenji i prepisivati čitave pasuse poput ministra finansija ili kupovati lažne diplome poput ministra unutrašnjih poslova, to je amaterski i daje jako loš primer deci, ne budite diletanti, možete vi bolje od toga.

Jedno od mogućih rešenja je pronaći dobrog studenta, jednog od onih štrebera, ali siromašnog: što siromašniji - tim bolje. Ako ste već planirali da ulažete novac u kupovinu diploma, isti taj novac potrošite pametnije tako što ćete ga ponuditi studentu na rubu egzistencije da vam napiše rad. Naša zemlja je siromašna, iskoristite taj potencijal i kupujte pametno.

A možete pokušati i sa drugačijim pristupom koji će vam biti daleko korisniji u životu i čije se koristi nikada neće dovoditi u pitanje, niti će ga proučavati odbor za profesionalnu etiku - da studirate kao sav normalan svet. Ja tako studiram već osam godina, i živim srećnije i spavam mirnije od kolega pepisivača.

Da, ja sam jedan od onih večitnih studenata čije studiranje i način oblačenja predsednik moje države baš i ne voli, ali je mesto u svom srcu našao za studente Sinišu i Nebojšu, možda zato što su, za razliku od mene, koja sa 29 godina i dalje studiram, svoje studije završavali pre roka, pre akademski mogućeg roka: Nebojša je za dve godine završio osnovne studije u trajnju od četiri, a Siniša je "napisao" doktorski rad, ne znam, za nekoliko dana? Kao dete iz radničke porodice, samim rođenjem, šansa da ću moći da priuštim studiranje bila je... pa nije je bilo.

Na sreću, roditelji su meni i mojoj sestri omogućili ono što njima njihovi nisu. Mama je podigla kredit, i tata se zaduživao, par puta su nam sekli struju, malo smo kasnili sa kirijama, malo smo zamrzli godinu-dve na faksu dok ne zaradimo novac, ali zato ja danas "znam šta znam" i svakog trenutka stečeno znanje mogu da upotrebim. Na tom putu mnogo je drame i patnje o kojima neću nikad govoriti.

To je samo jedan od razloga zašto studiranje ne shvatam olako. Studiranje je svetinja i ako ga obesmislimo, a na dobrom smo putu, obesmislićemo naš razvoj. Besmisleno je prepisivati na ispitima jer oni služe da nam, kada ih spremimo, pomognu da steknemo znanje, razvijemo nove veštine i sposobnosti. Ko je upisivao fakultet sa drugačijim motivima, nije dostojan niti bi smeo imati studentsku knjižicu, a najmanje diplomu ili najperverznije - titulu doktora.

Neprijatno mi je što moram da objašnjavam ono što bi moralo biti svima jasno: da se istorijski na studiranje gledalo kao na spiritualno iskustvo (docta religio); da je proces studiranja oduvek važio za proces sazrevanja čoveka. Sećam se druge godine fakulteta kada sam pročitala Kantovu definiciju prosvećenosti kao "čovekovog izlaska iz maloletnosti za koju je sam kriv". Zato su svi studenti poput Nebojše Stefanovica ili Siniše Malog maloletni i takvi će i ostatii. Duhovni razvoj ne možeš prepisati ili nekom prevarom steći. Čemu onda prepisivanje? Hoćete zvanje bez znanja?

U redu, u prvom delu teksta imate uputstva kako da to postignete, ali budite uvereni u jedno, to neće biti bez posledica. Nema lakog studiranja, to je prevara, koja će pre ili kasnije koštati. Varajući, na kraju ćete završiti prevareni; i to ćete sami sebe prevariti da se prevarama stiče trajno dobro koje se neće kad-tad srušiti kao kula od karata. I sve dok se te priče završavaju poništavanjem lažnih diploma, doktorata i univerziteta, manje će me pogađati kada vidim opremu koja se već godinama valja na crnom tržištu određenoj demografskoj grupi čiji su najznačajniji i najpopularniji predstavnici ovih dana Siniša i Nebojša - studenti koji smatraju da je čitanje i spremanje ispita precenjeno, te irelevantno za sam proces studiranja.

Osobine pojedinaca koji kupuju skrivene kamere u obliku olovke ili dugmeta, ili prepisuju dok pišu doktorski rad - krunu studiranja, ukazuje na trajne crte karaktera koje su nepromenljive bez godina i godina psihoterapije i koja nudi malo garancije za uspešnost lečenja. Štaviše, dovodi nas do zaključka koji najbolje sumira slogan jedne od "firmi" koje se bave prodajom alata za prepisivanje #jednom kad uzmete opremu kod nas uzimaće te je uvek.

Jedan od meni omiljenih naziva profila za prodaju takvih alata je "Završi lako". U redu, završićete lako, ali kako? Zašto oprema za spremanje ispita izgleda kao starter pack za špijunske službe? Kada i zašto je knjigu zamenila špijunska kamera i kakve će biti posledice? I jedno i drugo su alati, samo što jedni služe da prenose znanje, a drugi da se pobrinu da do kraja života ostanete maloletni (Mali).