Ratne zastave umesto Deda Mraza

U američkom kongresu se pripremaju mere za dodatno sankcionisanje Rusije u oblastima bankarstva, energetike i berzanskom trgovanju. Iz Vašingtona se preti i kineskim nosiocima tehnološkog razvoja, pre svega "Huaveju", lideru u osvajanju 5G mreže, Iran je ponovo pod sankcijama.

Mada je reč o velikim i snažnim državama, jasno je da ne mogu direktno uzvratiti. Reakcija je usmerena na što veće umanjenje nepogode koja ih je zadesila. Umnogome su se zadužile i to ih čini manje ranjivim.

Tako se poslednjih decembarskih dana na severu Indijskog mora održavaju zajedničke vežbe vojnih snaga Irana, Kine i Rusije. Neka vrsta odgovora na brojne manevre NATO pakta u poslednjih šest meseci. Kada se zna da su Indijski okean i obližnje Arapsko more od pojave nafte i gasa teritorij od posebnog značaja za SAD, vidi se odlučnost odgovora.

Rusija je donela i zakon o "runetu", rezervnom lokalnom internetu u slučaju da se pokuša uslovljavati ili ograničavati upotreba globalne mreže. Već je prošlo nekoliko godina od kako je Nacionalna banka Rusije u Pekingu otvorila posebno odeljenje za slučaj da prema Moskvi uvedu oštre finansijske sankcije.

Moderna objava rata

Sa Zapada se povremeno mogu čuti i pretnje da se Iran i Rusija, pa i Turska, isključe iz međunarodnog sistema bankarskog transfera novca. Nije mali broj stručnjaka koji ovo isključenje shvataju kao modernu formu objave rata.

Ipak, centralna tačka sukobljavanja je borba za snabdevanje Evropske unije gasom. Kada su se posle dugih pregovora Rusija i Ukrajina dogovorili da se preko ukrajinskog gasovoda naredne sezone na evropsko tržište ubaci najmanje 65, potom svake naredne godine po 40 milijardi kubika, a da se cena za 1.000 kubika prve sezone plati 32 dolara, potom postupno povećava do 62 dolara, izgledalo je da napetosti jenjavaju. Ali, đavo ne spava.

Nije prošao ni dan, a kongresmeni Kruz i Džonson su privatno žestoko pripretili švajcarskoj firmi "Allseas", glavnom postavljaču cevi gasovoda "Severni tok 2" po dnu Baltika, da su vlasnici broda toliko prepali i smesta prekinuli radove. Kasnije se ispostavilo da imaju pravo da rade još 24 dana kako od nezavršenog posla ne bi bilo posledica po okolinu.

No, to nije dovoljno za završetak radova. Ostalo je da se postavi još 170 kilometara cevi, a kako se dnevno može uraditi najviše tri, računica pokazuje da nedostaje najmanje dva i po meseca. Brod još nije napustio vode Baltika, nada da će do kraja uraditi započeti posao tinja.

Mada su i nemačka kancelarka i Evropska komisija protestovali protiv nametanja sankcija, nisu ni pomislili na kontrasankcije. Merkelova se jasno izjasnila za "razgovor sa SAD".

Čuli su se predlozi da neka druga renomirana firma završi posao. Ciljalo se, pre svega, na kineske izvođače, ali veliko je pitanje hoće li najmnogoljudnija država pristati da dodatno zaoštrava odnose sa SAD u vreme kada međusobne američko-kineske trgovačke sankcije već ostavljaju posledice.

Ograničavanja kapaciteta gasovoda

Rusija ima brod "Admiral Čerski", pre četiri godine u Kini specijalno građen za ovakve potrebe. Naredne godine, Rusija je kupila brod nosivosti 16.090 tona, međutim, brod je trenutno u Tihom okeau i trebalo bi mu najmanje dva meseca samo da stigne do Baltika. Pri tome, i radni kapacitet je samo kilometar na dan, što znači da bi, u najboljem slučaju, gasovod bio završen za godinu dana.

Istovremeno, iz SAD su podsetili da je, praktično, ograničen kapacitet "Severnog toka 1", pa će se njime ubuduće transportovati samo 33 milijarde kubika, mada je kapacitet 55 milijardi. To je posledica odluke Suda pravde u Luksemburgu da se ograniči kapacitet kontinentalnog gasovoda OPAL kojim se gas dopremljen iz "Severnog toka 1" dalje distribuira. Neobično su glasni zahtevi da se, po analogiji, isto ograničenje odnosi i na Gasovod "EUOIL", izgrađenim da se pomoću njega distribuira gas iz budućeg gasovoda "Severni tok 2".

Trenutno, Evropa godišnje uvozi oko 340, od čega oko 160 milijaradi kubika iz Rusije. Procenjuje se da će godine 2035. godine uvoz biti za 100-120 milijardi veći. Daleko najrealniji, i cenovno najpovoljniji, način nabavke dodatnih potreba je gasovodima iz Rusije.

Za takav posao postojeće kapacitete trebalo bi nešto uvećati i to je osnovni razlog tolikim protivljenjima izgradnji "Severnog toka 2" i sa 15,25 milijardi kubika kapaciteta, sasvim minornog Turskog toka. Naravno da oni koji bi da prinude Evropljane kupovati njihov mnogo skuplji utešnjen gas čine sve da ograniče, pa i ruiniraju, mrežu gasovoda kojim važan energent do najvećeg kupca stiže od najvećeg izvoznika. Sredstva se ne biraju, pardona nema.

Tu, naravno, nije kraj pretnjama sankcijama. Histerija koja je zahvatila SAD u vezi sa navodnim uticajem Rusije na predsedničke izbore u SAD, postaje sve manijakalnija. U Kongresu je pripremljen nov, izuzetno oštar paket mera usmeren na energetske i bankarske ruske kompanije, te na uskraćivanje mogućnosti Rusiji da, kao država, učestvuje na finansijskom tržištu.

Dalje od dolara, bliže juanu

Nije reč o zahalađenjima u odnosima kakva se povremeno dešavaju i među ideološki mnogo bližim državama nego što su SAD i Rusija. Najavljuje se jedna vrsta "novog hladnog rata", lociranog ponajviše na ekonomsko-finansijsku sferu.

Naravno, ni ruska strana nije slepa. Vidi zaoštravanje i čini sve kako bi efekat eventualnih mera bio što manji. Tako su ruski finansijski stručnjaci, predviđajući pogoršanje odnosa, još pre tri sezone započeli prodavati obveznice SAD.

Pre nekoliko godina Rusija je imala oko 125 milijardi dolara uloženih u američke obveznice, koje su, ujedno, i deo ruskih deviznih rezervi. Poslednjih godina prodavali su obveznice i sada imaju još samo 14,5 milijardi u dolarskim obveznicama, sve ostalo su preusmerili na kupovinu zlata, odnosno hartije od vrednosti iskazane u kineskom juanu ili japanskom jenu.

Upravo momenat da je Rusija tokom poslednje decenije količinu zlata u deviznim rezervama sa 400 uvećala na 2.200 tona ukazuje da bankari u ovoj velikoj državi očekuju ozbiljne nevolje na svetskom finansijskom tržištu, pa gomilaju zlato kao tradicionalno najčvršću garanciju. Na svetskoj sceni interesi su sučeljeni, stoga je i previše neizvesnosti i napetosti.

Otuda nam za novu godinu umesto čestitki i poljubaca stižu pretnje i zvackanje oružjem. To, naravno, nije razlog da 31. uveče najbližima ne poželimo sve najlepše. Još nije kasno da se odagnaju sivi oblaci, da se uklone pretnje.