Zaraza kao svakodnevica, epidemija ogolila kakvi smo

Piše: Živan Lazić

Svakodnevno smo bombardovani kojekakvim informacijama o pretećoj zarazi, a dominiraju besmislene i vesti bez značaja za stanovništvo. Medijski prostor je bukvalno zagušen ispraznim komentarima o mogućoj epidemiji i virusu izazivaču.

Prva infodemija

Ne bi se moglo reći da je Srbija izuzetak u medijskoj huci čiji je efekat krajnje upitan. Ni mediji u mnogo razvijenim i zemljama sa dužom tradicijom štampe nisu se proslavili.

Na globalnom planu aktuelna zaraza se označava kao prva svetska infodemija, dakle epidemija čiji eho umnogome oblikuju televizija, radio, novine, a ponajviše društvene mreže. Međutim, ne može se reći da se u pravoj poplavi neupotrebljivih informacija nije našlo mesta i za emisije u kojima se moglo čuti dosta novog i korisnog o bolesti koja se širi svetom.

Saznali smo da, za razliku od virusa gripe, "korona" zalazi dublje u disajne sisteme i može izazvati upalu pluća. Stoga je ova zaraza smrtnosti dva, dva i po odsto, ali kod starijih ljudi sa kardiovaskularnim nevoljama tragičan epilog je uočljivo češći.

Ipak, to je daleko od 30 odsto smrtnosti kakva se događala kod globalne epidemije SARSA pre dvanaestak godina, a što smo saznali tek ovih dana u sklopu priče o drugačijoj i, ipak, manje opasnoj bolesti.

Bez vakcine, panika

Takođe, saznali smo da je uzročnik aktuelne pandemije izuzetno infektivan virus, pa se zaraza i brzo širi. Za razliku od izazivača gripe, "korona" se ne prenosi samo respiratorno, već ostaje i na predmetima najmanje nekoliko sati, možda i dana. Stoga se epidemija širi i dodirom.

Mada je virus medicinskim krugovima poznat bezmalo šest decenija, nije se mnogo radilo na njegovom izučavanju, pogotovo ne na stvaranju vakcine. Tako danas ne postoji ni zaštitna prevencija, ni lek protiv bolesti.

Medicinska nega obolelog svodi se na simptomatsko lečenje, preciznije na jačanje imunološkog sistema. Upravo nepostojanje odgovarajućeg medikamenta je i osnovni razlog prilično paničnog reagovanja svuda gde se zaraza pojavi.

Crno tržište

Tako je ovih dana u Pančevu zabeležen slučaj kupovine 2.800 hirurških maski od strane jednog naručioca. Ostalo je nejasno je li pazar samo radi višemesečnog stavljanja na lice ili je planirana preprodaja maski koje, pak, pomažu manje nego što se misli.

Iz Ministarstva zdravlja je najavljena nabavka novog kontigenta od pet miliona maski, ali i ograničavanje prodaje kako bi svi kojima je potrebno imali mogućnost da pokriju lice. Istovremeno, namera je i da se predupredi pojava "crnog tržišta".

Ni po ovom pitanju svet nije ništa bolji od Srbije. U Italiji, zemlji koja je u Evropi najviše pogođena zarazom, cena maski je skočila za hiljadu odsto, pa i više. I toliko se kupuju da ih na policama apoteka nema dovoljno, ali se pojavljuju na neformalnim tržištima.

Naravno, još su skuplje. U Skoplju su maske nestale iz apoteka čim se pojavio prvi slučaj oboljenja. Stigao je novi kontigent, ali je cena udvostručena.

Milion uklonjenih ponuda

Odavno smo navikli da se iz nedaće pokušava ućariti. Nepostojanje sigurnog leka otvorilo je mogućnost raznim bukačima da se hvale kako baš njihov proizvod pomaže u sprečavanju zaraze ili, pak, pomaže u ozdravljenju.

Ponuda preko društvenih mreža raznih preparata je toliko narasla da je "Amazon" sa svoje platforme morao ukloniti preko milion ponuda osmišljenih da se od uspaničenih izvuče novac. Ali, nisu samo pojedinci skloni zloupotrebi.

Kako se epidemija približavala Evropi, inteziviran je i emigrantski talas ka Starom kontinentu. Izbeglice iz svojih što ratovima, što siromaštvom zahvaćenih zemalja dugo su boravili u kampovima po Turskoj, a novac za njihovo izdržavanje obezbeđuje Evropska unija.

No, kako je došlo do zaoštravanja grčko-turskih, ali i teškoća u odnosima Turske sa većinom evropskih država, izbeglice su usmerene prema grčkim ostrvima u Sredozemnom moru. Nov nalet emigranata, na inače prilično nenaseljene otoke, Grčka je doživela kao nasilje i policijom sprečava migrante pozivajući se na mogućnost da u masi dolazećih ima nosilaca virusa.

Niz otkazivanja

Preteća epidemija je za posledicu imala otkazivanje mnogih skupova, nadmetanja, festivala. Tako je u Italiji prekinut tradicionalni Venecijanski karneval, otkazane su utakmice košarkaške lige, dok su fudbalski mečevi jednog kola igrani bez publike.

U Kini, odakle je epidemija i započela globalni pohod, u pojedinim provincijama su prekinuti rad i školska nastava, otkazana su svetska prvenstva u atletici i stonom tenisu.

Nije jasno šta će biti s Olimpijskim igrama u Tokiju; iz Međunarodnog olimijskog komiteta su nagovestili otkazivanje najvećeg sportskog takmičenja, ali se domaćani u Tokiju nadaju povoljnijim vestima o epidemiji koja je u Kini, izgleda, dostigla pik i sada stagnira. Ponuda Londona, domaćina igrama 2012. godine, da preuzme domaćinstvo je odbijena; reč je o toliko velikom bezbednosno osetljivom skupu da ga je nemoguće organizovati u kratkom roku.

Švajcarci su odlučili da otkažu sve skupove sa više od hiljadu učesnika. Mnoge zemlje su zabranile ulazak putnicima koji dolaze sa lokacije intenzivnog razvoja zaraze, kao što su u Rusiji odlučili da privremeno zabrane dolazak putnicima iz Kine i Irana.

Globalizacija i klimatske promene

Do sada zaraza je registrovana u 52 države, ukupno je obolelo preko 83.000 ljudi, od kojih je oko 3.000 umrlo, gotovo svi starijeg žvotnog uzrasta i osobe sa hroničnim oboljenjima. Izlečeno je preko 34.000 osoba.

Teško da se ijedna država može nadati kako će je pošast zaobići. Jednostavno, u današnjem svetu se mnogo putuje, razmenjuju se spoznaje, stavovi, shvatanja..., ali i snose neugodne posledice poput širenja ranije gotovo nepoznatih bolesti.

Takođe, i klimatske promene, otopljavanje, omagućavaju da na određenoj teritoriji sada mogu preživljavati štetočine ili paraziti za koje ranije nije bilo uslova. Sa sobom donose i zaraze.

Posledice po ekonomiju svakim danom sve su veće. Dok se ranije kalkulisalo da će uticaja biti pre svega na privredu u Kini i to samo u prvom ovogodišnjem kvartalu, sada je sve izvesnije da će uticaja biti bezmalo na ekonomiju svake države, i da će se osetiti cele godine, verovatno i duže.

Tako su presahle posete turista iz Kine, a poslednjih desetak sezona bili su najbrojniji u Evropi. Mogu se zamisliti sa kakvim poteškoćama će se susresti evropski hotelijeri.

Samo 850 automobila dnevno

Kina je poslednjih godina najveće tržište automobila. Od 84,5 miliona vozila koliko se globalno proda za dvanaest meseci na Kinu otpada blizu 25 miliona.

Međutim, neizvesanost oko epidemije je učinila da kupci iz najmnogoljudnije države preko noći gotovo prestanu sa kupovinom. Tokom februara prodavalo se tek 850 umesto ranijih 80.000 automobila dnevno. Pojedini proizvođači, poput nemačkih, čija su vozila daleko najpopularnija, suočavaju se sa dramatičnom promenom situacije.

Loše je i brodarima. Gro svetske trgovine zasniva se na razmeni sa Kinom, decenijama su razvijane brodarske linije upravo sa ovom državom. No, kako je epidemija uzročila prestanak rada u velikom broju kineskih fabrika, nema ni robe za prevoz.

Samo su dve vodeće brodarske kompanije tokom februara otkazale isplovljavanje po 120 kontejnerskih brodova. S obzirom da plovidba traje po šest, sedam nedelja, u evropske luke još pristižu lađe sa Dalekog Istoka, pa će narednih meseci, kada je trebalo da pristižu tokom januara i februara utovareni brodovi, biti prazno u evropskim lukama.

Farmaceutske sirovine

No, čini se da je svet posebno zabrinut nevoljama farmaceutske industrije. Iz Kine stižu sirovine za aktivne materije za 60 odsto lekova, 20 odsto stiže iz Indije.

Vidljivo je da je evropska farmaceutka industrija previše zavisna od dobavljača u Azije. Tako, primera radi, čak 90 odsto sirovina za proizvodnju antibiotika pristiže iz Kine.

To nije sve, iz najmnogoljudnije zemlje pristižu i sirovine za izradu ekspicijenata, supstanci koje pospešuju i olakšavaju apsorpciju i razlaganje aktivne materije. Slično je sa brojnim kardiološkim, psihijatrijskim i lekovima za dijabetes, kao i medikamentima protiv bolova.

Slučaj sa onkološkim lekovima je gotovo raritetan, čak 35 bazičnih molekula za onkološke lekove proizvodi se u tri fabrike na istoku Kine. Danas ne radi niti jedna od preko 2.400 farmaceutskih fabrika u Kini, u pogonu je samo laboratorija u Njangu, gde se pokušava proizvesti vakcina na virus korona.

Otvoreno je pitanje kako je došlo de ekstremne zavisnosti evropske farmaceutske industrije od kineskih proizvođača. Utvrdilo se da su vlasnici pre dvadesetak godina odlučili proizvodnju izmestiti u zemlje sa jeftinijom radnom snagom i nižih ekoloških standarda. Sve zarad profita, inače izrazito visokog u farmaceutskoj delatnosti.

Epidemija je pokazala drugu stranu trke za zaradom, pa se došlo do stava da je dobro širiti odnose sa svim svetskim regionima, ali da je neophodno i imati bezbednu proizvodnju lekova i u vanrednim situacijama, poput aktuelne pandemije. Sve je prisutnije mišljenje da se deo proizvodnje vrati na Stari kontinent.

Korist od virusa korona

Međutim, ostalo je pitanje leka ili vakcine protiv virusa korona. Odjednom su na pronalaženju počeli da rade instituti širom sveta.

Kineski naučnici su potvrdili da su dobro proučili nepoznat virus, iz Rusije stižu vesti da pronalazači rade na čak četiri verzije vakcine. Čini se da je javnost najviše uzbudila odluka američkog predsednika Trampa da dve i po milijarde dolara izdvoji na pronalaženje medikamenta, od čega je milijarda preusmerena sa istraživanja ebole, virusa koji godinama muči stanovništvo centralne Afrike.

Ispostavilo se da su američki mikrobiolozi sasvim blizu iznalaženja vakcine protiv smrtonosne zaraze, ali da farmaceutska industrija nije zainteresovana za proizvodnju s obzirom da bolest pogađa najsiromašnije države i nije izvesno koliko bi zaradile. Po proceni, profit nije bio toliki da bi zainteresovao proizvođače navikle na veoma visoke dobiti kakvi se ostvaruju u farmaciji.

Zaraza je ozbiljan ispit za svaku zajednicu, pogotovo kada nema pouzdanog leka. Međutim, ne može se reći da nema i koristi od korina virusa. Kao što se na snegu upadljivo vide tragovi, i preteća epidemija je ogolila kakvi smo.