Svetski ugledni profesor i pravnik Tibor Varadi, član SANU, diplomac Harvarda, autor nekoliko naslova izuzetne dokumentarističke proze, u ovom trenutku je u Budimpešti. Njegov mart trebalo je da bude prilično gust, na relaciji Budimpešta-Zrenjanin-Novi Sad-Beograd. Trebalo je, ali je novonastala situacija sve promenila.
Za 021.rs piše iz svog stana u glavnom gradu Mađarske...
"Ove nedelje sam imao (odnosno trebalo je da imam) veoma bogat program u Novom Sadu i u Beogradu. U utorak, 17. marta, imao sam (trebalo je da imam) sastanke u SANU, zatim jedno predavanje na beogradskom Pravnom. U četvrtak je trebalo da učestvujem u razgovoru o jednoj novoobjavljenoj knjizi u knjižari Bulevar books u Novom Sadu. U petak je trebalo da prisustvujem jednom događaju u Beogradu koji organizuje Nacionalni savet Roma. Planirao sam u sredu da odem i u Zrenjanin.
Ovo pišem danas, baš te srede. Prošle srede sam još mislio da ću da putujem za Novi Sad/Beograd/Zrenjanin - kao što to činim jednom ili dva puta svakog meseca. Dan docnije (prošlog četvrtka) sam već bio odlučio da ne idem, ali nisam morao da se izvinjavam, jer su događaji otkazani otprilike u isto vreme kada sam i sam odlučio da ne putujem. Danas sam saznao, da ne bih ni mogao da idem - zbog toga što se smatra da sam prestar da izlazim iz kuće.
U Pešti za sada još mogu. Šetam se dva-tri puta dnevno, ali više ne idem ni u radnje, ni u kafane. Moja žena je pokupovala dosta zaliha, kupili smo čak i jedan novi frižider, da bismo mogli da čuvamo više hrane. Dakle za neko vreme smo se zaštitili protiv buduće gladi.
Ne znam da li smo se zaštitili i protiv virusa - to još treba da se vidi. Na ulici gledam tramvaje, ali više ne koristim javni saobraćaj. Izgleda da ne koriste baš ni drugi. Tramvaji - kao i autobusi - skoro su prazni.
Čitam istovremeno da se u Austriji, na autoputu prema Mađarskoj, stvorila kolona duga oko 50 kilometara. Ta distanca mi je dobro poznata. To je otprilike daljina između Novog Sada i Zrenjanina.
Danas sam u toku šetnje na ulici sreo svog komšiju. Nasmešio se i prešao je na drugu stranu ulice. To je trebalo da bude jedan dobronameran gest. Čovek je hteo da nagovesti da, ako bi ne daj Bože bio zaražen, želi da me zaštiti.
Ranije, ljudi koji su hteli da pokažu da su mi dobri prijatelji nisu prelazili na drugu stranu ulice.
Ne znam šta će da ostane od ovog sveta koji se sada formirao oko nas. Možda ćemo ubuduće biti više svesni da, koliko god da smo različiti, svi delimo istu sudbinu. Ili ćemo možda nastaviti da se plašimo jedan drugog.
Inače, svaki čas dobijam mejlove koji nastoje da mi daju savete, kao i da stave stvari u neku perspektivu.
Danas mi je, kao bivšem studentu, u 14:01 časova, stigao mejl sa Harvard Law School. Daju mi savete i na kraju teksta kažu da sada "svi ulazimo na nepoznatu teritoriju", ali da će nastojati da nas obaveštavaju.
Jedan drugi mejl sam dobio od jednog svog bečkerečkog prijatelja sa kojim sam nekada igrao vaterpolo u klubu 'Proleter'. Tu vidim pokušaj da se zacrta neka perspektiva. Čubra mi citira sledeće reči: 'Ja ovakvu paniku ne pamtim još od onomad kad se u našem selu pročulo da Radojka ima triper.'
Pokušavam da se snađem".
.jpg "Preminuo Dragan Marković Palma")
.jpg "Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate")
Komentari 8
Predsednik Meseca
Lajos Pete
Marko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar