Dule Dronjak za 021 piše iz Španije: Sve se zaustavilo za sve

Novosađanin Dule Dronjak od 1993. živi u Španiji, u katalonskom turističkom gradiću Ljoret de mar na obali Mediterana. Priča nam o tome kakva je atmosfera na jugu Evrope, jednog kišnog dana, zbog čega je, kaže, sve nekako dodatno drugačijeg tona u odnosu na dane kada je sunce, pod kojim je, bar psihološki, i koronarna izolacija unekoliko lakša.

"Optimizam uliva činjenica da su ljudi u mojoj okolini i kvartu disciplinovani. Ponašaju se dosta korektno i nadam se da je tako i mimo ovog kraja.

I ovde, kao i u Srbiji, ljudi kritikuju vlast da je mogla i ranije da počne sa merama opreza i zaštite, jer bi u tom slučaju sveukupna slika možda mogla da malo bolja. Sada su se već vrlo uozbiljli i shvatili da se radi o velikom problemu.

Nose se maske, ko ih ima, ali rasulo je u tom smislu i ovde, ne samo u Srbiji. Nema ih dovoljno, a nema ni dezinfekcijskih sredstava u dovoljnoj meri. 

Sve se zaustavilo za sve - mene, komšiju, hotel koji se nalazi preko puta mog stana, pa onda nije teško zaustaviti se i sam. Kiša, prosto, pada za sve.

Na samom početku bilo je malo i panike, videlo se to po kupovinama, i to mi je čak negde i pomalo razumljivo, jer ne dešava se ovo čudo svakog dana. Svima nam se ispremeštala ta dnevna agenda, navikavamo se na to.

Evo ja sam u 10 dana izašao tri puta napolje. Imam doduše balkon pa je malo lakše. Moja deca su manja, izađu u dvorište, ispostavilo se da je srećna okolnost sada to što se klinci ovde baš i ne druže kao u Novom Sadu na primer.

Što se škole tiče, nastavnici šalju zadatke deci, ona ih rade pa šalju nazad, roditelji su dosta u sve to uključeni. Škole, u njenom poznatom obliku, ovde godine definitivno više neće biti.  

U samouslugama ima svega, u nekim trenucima nestane ili je nedostajalo famoznog toalet papira, jednom nisam našao vode, sredstava za dezinfekciju nema. Izlazi se samo po neophodne namirnice, da se prošetaju ljubimci.

Jeste, tačna je vest da su duhoviti Španci šetali čak i koze. Znam jednog koji je šetao kanarinca, policajac ga je zaustavio, na kraju i pustio kada mu je ovaj rekao da je posle sedam dana izolacije morao da izađe.

Ja lično nisam odmah shvatio ozbiljnost situacije. Ne gledam TV, trudim se da me ne zatrpavaju dnevne vesti i tek kada su škole prestale da rade i kada su počeli da otkazuju velike manifestacije poput Mobile week-a u Barseloni, uvideo sam da to nije tek neki puki virus.

Ipak nisam upao u paranoičnu paniku dezinfekcije, vrlo pazim i poštujem sve preporuke. Skinem sve sa sebe kada dođem kući, ubacim u mašinu, dobro operem ruke i obučem odeću za kuću.

Čitam o tome kako se dosta naših ljudi panično vratilo u Srbiju. Znam neke druge primere ljudi koji se ponašaju odgovorno, i uprkos tome što bi rado videli svoju porodicu, ostaju tamo gde su, jer shvataju dramatičnost situacije.

Drago mi je da vidim da bogate firme i ljudi po svetu doniraju novac za istraživanja ovog virusa. Ne mogu sada da procenjujem da li su istinski humani, da li je to marketing ili su se samo uplašili za svoje poslovanje jer i te kako mogu biti ugroženi ako ovo potraje.

U Srbiji, nažalost, nema tako jakih firmi koje bi donirale novac, ali je nekako ohrabrujuće čitati da su to uradili Armani, Inter, Milan. Verujem ipak da će i oni koji su sumnjičavi po pitanju ovog virusa shvatiti zašto čim pre moramo da prihvatimo izolaciju jer nas jedino to može spastiti da preguramo potencijalni vrhunac epidemije koji se očekuje u narednih desetak dana.

Sve ovo podsetilo me je na fiilm "Los Ultimos Dias", jer Barselona ovih dana pomalo izgleda kao u tom filmu - ali sam celu ovu situaciju predočio sebi kao jedan veliki odmor koji mi je iznenada pao s neba. Zbog užasno napornog i brzog tempa života, iako smo društvena bića, mi smo jedva stizali i da se čujemo sa ljudima koji nam znače. Evo prilike da to ispravimo.

Takođe, ovo je prilika da nešto uradimo i za sebe, da poradimo na sebi. Ima raznih besplatnih onlajn kurseva koji se mogu pohađati. I u ovoj situaciji, ljudi koji gledaju TV ili su na netu, dele se u dve grupe: oni koji prate zabavne sadržaje i oni koji te medije koriste za nešto korisno.

Ako radiš nešto korisno to proizvodi serotonin, poboljšava raspoloženje, učini da više vrediš sebi, sveukupno je dobro i protiv stresa koji preživljavamo.

Što se ekonomije tiče, biće kraha, ali prvo da ovo preguramo pa ćemo valjda i recesiju, neće nam biti prvi put. A slobode koje smo u ovoj vanrednoj situaciji izgubili vratićemo čim se vanredna situacija ukine, čim se stabilizuje.

I još nešto: nekako više volim da verujem da nam ovo priroda uzvraća onako kako smo se ponašali prema njoj, nego da je ovo priča bolesnog mozga iz neke laboratorije, nekog frika koji nam se iz svoje fotelje smeje kako smo unezvereni zbog tog nevidljivog, minijaturnog oblika života na zemlji.

Svima koji su o ovom trenutku najizloženiji riziku da se zaraze - a tu spadaju i novinari - pripada deo onog svakovečernjeg aplauza sa balkona. Vaš novinarski posao jedan je od onih koji ne smeju da stanu.

Disciplinujmo se da bi se ovo što pre završilo".