Pismo Dajane Mandžo iz Šangaja: U toku dana mi izmere temperaturu deset puta, svi se plaše stranaca

Dajana Mandžo je pre godinu i po dana iz Novog Sada otišla u Kinu, tamo živi i radi u Šangaju, najvećem i najnaseljenijem gradu na svetu.
Pismo Dajane Mandžo iz Šangaja:  U toku dana mi izmere temperaturu deset puta, svi se plaše stranaca
Foto: 021.rs

Naravno da ni tako velik i naseljen "Pariz istoka" nisu zaobišle oštre mere kineske vlade u borbi protiv zaraze koja je potekla upravo iz ove zemlje i zarobila planetu.

Kako se epidemija širila, stranci su masovno odlazili, vraćali se u domovinu. Dajana je ostala i danas za 021 svedoči o tome kako se život polako vraća u normalu, ali i upozorava svoje nekadašnje sugrađane: OSTANITE KOD KUĆE.

"Kada je počela epidemija, u tri dana nam se svima život promenio, kao u nekom naučno-fantastičnom filmu.

Grad od 30 miliona stanovnika je u jednom trenutku postao grad duhova, više nije bilo ljudi na ulicama. Metro, mesto gde si se borio da uđeš u voz i ne zakasniš na posao, zvrji prazan. Kontrole odjednom na svakom ćošku, sva uputstva samo na kineskom.

Gledaš kako stranci svakodnevno odlaze i moraš i ti da doneseš odluku, pitaš se ko je ovde normalan, šta raditi. Zaista, odlučiti da ipak ostaneš u stranoj zemlji usred takve strašne krize nije laka odluka, posebno što su već otišli svi moji najbliži prijatelji. U jednom momentu sam shvatila da nas i više nema baš mnogo ovde, kako je to bilo samo do pre nekoliko dana.

Ipak, ono što me je zadržalo bili su ljudi. Svi su bili smireni, međusobno se podržavali. Moji kineski prijatelji su me često zvali, zahvaljivali mi što sam ostala. To im je dalo nadu da nismo svi zbrisali i da smo ostali da se borimo uz njih. Međusobno smo se pomagali, a država je preduzela mere da sve građane zaštiti.

Kada je sve počelo, govorilo se da će se završiti do polovine februara, ali su se mere stalno pooštravale, u jednom trenutku više niko nije video izlaz iz cele situacije. 

Danas sve polako jenjava, ali to ne znači da su mere opreza popustile, ljudi još uvek nose maske i pridržavaju se svih propisanih mera. Nedavno je organizovana i besplatna podela maski svima, po stanovima.

Gde god da krenete, na ulazu u metro, prodavnicu, restoran, kada izlazite iz stana, stoje osobe zadužene da vam izmere temperaturu. U toku dana mi izmere temperaturu bar deset puta.

U mnogim restoranima moram da popunim formular sa svim svojim podacima, odakle sam i da li sam izlazila iz Šangaja, kada sam tačno ušla u restoran, na licu mesta pre ulaska i pri odlasku moram da operem ruke, i onda mi opet mere temperaturu. Uz to svako je dobio kod koji ti je dokaz da si zdrav i da nisi odlazio iz Kine.

Sada su svi parkovi u Šangaju zatvoreni na dva meseca, škole i univerziteti neće početi da rade pre maja pa je nastava i dalje online. Od pre dve nedelje većina firmi ponovo radi, kao i kafići i restorani, ali ne duže od 21h.

Život se polako vraća u normalu, u metroima je ponovo gužva. Ono što nas je spasilo je potpuni nadzor i kontrola. Zahvaljujući kodovima, u jednom danu su prebrojali građane, znali su tačno koliko ljudi ima u Šangaju, nema greške.

Moj lični osećaj je da je sigurnije, vidi se napredak posle perioda izolacije, ali je strah od zaraze i te kako prisutan, kraj se još ne nazire. Kinezi se sada plaše stranaca, sklanjaju se od njih. Plaše se jer ne znaju kad su se vratili i da li su zarazni.

Stranci ih osuđu, ali ja ne, posle svega ih razumem. Jer stranci su se poneli neodgovorno. Napustili su Kinu i vrativši se u svoju zemlju odmah su otišli u provod, na druženje. A videli su kakve su sve mere ovde bile preduzete. Neodgovorno i sebično preko svake mere.

Taj odnos je uzrokovao to da je kineska vlada promenila odluku koja je na snazi bila do skoro. Do nedavno je vlada svakom plaćala troškove lečenja, a sada stranac koji dođe i razboli se, mora sam da finansira lečenje. Zbog takvog neodgovornog ponašanja su i privremeno zabranili ulazak u zemlju gotovo svim stranim državljanima. Jer sve ovo ih je mnogo koštalo, u svakom smislu i opravdano se plaše.

Moja poruka svima vama u Srbiji od nas iz Kine koji se borimo sa virusom već dva meseca:

Obavezno nosite maske. Ako je sve zatvoreno, ne znači da treba da se okupljate po kućama/stanovima radi druženja i preventivnih tretiranja virusa rakijom.

Budite odgovorni, ostanite kod kuće, ne idite u zatvorene prostorije, držite distancu od ljudi kada ste na ulici, ne rukujte se, ne grlite se. Izbegavajte sva mesta gde bi se mogla napraviti gužva.

Ako radite u zdravstvu, ne spavajte i ne provodite vreme u istim prostorijama sa ostalim ukućanima, izbegavajte svaki kontakt. U Kini, doktori i medicinsko osoblje koje učestvuje u lečenju pacijenata, ne idu kućama, već spavaju po bolnicama, u foteljama, na strunjačama, kako ne bi rizikovali zdravlje drugih.

Budite složni, podržite druge, verujete da će biti dobro, kao što smo i mi i pridržavajte se onoga što sad već znate. I ovo će proći u jednom trenutku.

S ljubavlju, iz Šangaja
".

  • Liman rules

    29.03.2020 07:23
    Bravo
    Bravo skolska moja,
    Odlican tekst, drzi mi se i cuvaj, cekamo te na leto u Novom Sadu.
    D
  • Ivan

    27.03.2020 14:32
    Pozdrav...
    Veliki pozdrav za moju prof.srpskog.
    Čuvajte se...
  • Orcele dje si ba

    27.03.2020 13:58
    A da li i ima sada radi oni sistemi za prepoznavanje lica posto svi nose maske? Ma nema veze uskoro ih sve ciouju sa tim kodom....

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Bolji život - da ga zgrabim

Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.

Da li je Tramp zaista pobedio?

Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.