Srbiju očekuje drastičan pad ekonomije

Piše: Živan Lazić

Korina virus tamani širom sveta. Izuzetno je infektivan, a mikrobiolozi o njemu znaju malo. Za sada nema ni vakcine, ni pouzdanog leka. To mu daje razoran potencijal.

Ne zna se kako će se stvari dalje razvijati, jedino su gotovo svi saglasni da nakon što ljudi nekako povrate nadzor nad sopstvenim zdravljem, dolaze ekonomske posledice pošasti koja je očas zahvatila čitav globus.

Procena Bundes banke

Pandemija je po ekonomiju delovala dvojako, na proizvodnju, ali i na potrošnju. I jedno i drugo je desetkovala.

Mada su političari rutinski počeli tvrditi da će samo za jedan ili dva procentna poena biti manji rast BDP, "poklopila" ih je ocena nemačke Bundes banke da će najrazvijenija evropska ekonomija ne samo otići u recesiju, već i zabeležiti pad BDP od najmanje pet odsto.

Ujedno bi trebalo da i javnosti otvori oči. Sve druge zemlje na Starom kontinentu su u goroj situaciji i mogu očekivati još drastičniji pad svih ekonomskih pokazatelja.

Pogledajmo Srbiju. Poslednjih godina rast BDP je u najvećoj meri posledica solidne domaće potrošnje i razmaha građevinarstva. Za nerazvijenu ekonomiju imamo prevelik, 6,3 milijardi evra spoljnotrgovački deficit.

Krpe ga strane investicije, 3,6 milijardi lane i doznake naših gastarbajtera, 3,4 milijarde. Tih zbirnih sedam milijardi su sprečili i da dinar ne devalvira.

Poljuljana oba stuba

Pogledajmo, međutim, kako je na širenje globalne zaraze već prvih dana reagovala ekonomija.

Ljudi žive po sobama, tako će mesecima. Kupuju samo najpotrebnije, pre svega osnovnu hranu, lekove i sredstva za dezinfekciju. Svi čuvaju novac za "crne dane".

Pitanje je kome će do kraja godine pasti na pamet kupiti stan. Samo najbogatiji kojima kada plate novu "gajbu" ostane ušteđena još dvostruko veća svota. Sigurancija.

U takvoj situaciji teško da će građevinarstvo zadržati dosadašnju dinamiku. Pre bi se moglo reći da će doći do ozbiljnijeg zastoja što će se reflektovati i na pad cena stambenog kvadrata.

Drugi noseći stub ekonomije Srbije, potrošnja, takođe će stagnirati. U teškim vremenima ljudi se stegnu i kupuju jedino ono što im je neophodno za održavanje "golog života".

Dakle, srpska privreda ostaje bez oba potporna stuba. Pri tome koronavirus kriza temeljno potresa Italiju i Nemačku, dva naša najvažnija ekonomska partnera, a jako pogađa i zemlje CEFTA područja i Rusiju, sa kojima Srbija, takođe, ima razvijene ekonomske odnose. Sa svima njima ćemo manje poslovati i izostanak te saradnje će se itekako odraziti na srpsku ekonomiju.

Manje deviza

U takvoj situaciji, teško da može biti bilo kakvog rasta BDP. Zapravo, naš osnovni pokazatelj će biti negativan, možemo biti prezadovoljni ako održimo nemački nivo, dakle minus pet odsto. Ne bi trebalo biti iznenađenje ako pad bude i dvostruko dublji.

Sve države se suočavaju sa istom nemani i sve su najavile obilatu novčanu podršku sopstvenoj privredi, ali i svojim građanima kako bi sprečili ekonomski, odnosno socijalni kolaps. Sve što se planiralo graditi a nije baš nužno, odlaže se za bolja vremena. Prioritet je goli opstanak.

Naravno da će i stranih ulaganja u Srbiju biti znatno manje nego proteklih sezona, trebalo bi biti prezadovoljan ako se do kraja godine slije 1,5 do 1,8 milijardi evra.

Još nam je u glavi nedavni masovni dolazak naših gastarbajtera. Već prvih dana krize masovno su podobijali otkaze i samo u periodu od 5. do 23. marta, njih 318.000 se vratilo u zavičaj.

Naravno da će u narednih dvanaest meseci, ali i narednih godina, biti osetno manje doznaka iz inostranstva. Bankari procenjuju da će se, bar prvih sezona, prepoloviti, moguće je da pad bude i veći.

Pamet i sreća

Ubuduće dakle imaćemo ozbiljnih problema da "ispeglamo" spoljnotrgovački minus. Izostaće i veći prihod od turizma.

Moraće se deviznim rezervama izravnati platni bilans. One jesu solidne, ali brzo će se smanjivati. Kurs dinara biće na ozbiljnom iskušenju.

Tekuću godinu srpska ekonomija počinje naglim tonjenjem. Veliko je pitanje hoće li se nakon nekoliko sezona nekako održati tik iznad vode ili će se usmeriti baš ka dnu.

Hoće li potonuti umnogome će zavisiti i toga hoće li biti pameti, umeća i veštine na ovdašnjoj političko-ekonomskoj sceni. Pri tome, treba imati i malo sreće.