A plate u zdravstvu najniže...
Tu, međutim, nije kraj. Veoma su skromna i druga budžetska izdvajanja za potrebe zdravstvene zaštite.
Tako je jesenas, prilikom analize budžeta za 2020. godinu, uočeno da se za nabavku instrumenata i druge medicinske opreme u javnom zdravstvenom sistemu izdvaja tek sedam milijardi dinara. Sa druge strane, aktuelna vlast je čak 22 milijarde namenila plaćanju odšteta u izgubljenim sudskim sporovima.
To ne samo da je 10 puta više nego što je u iste namene izdvojeno 2010. godine, već je i čak tri puta više nego što se ulaže u medicinsku opremu.
Zdravstvo napustilo 6.000 zaposlenih
Što je još gore, prethodnih godina izdvajanja za nove mikroskope, epruvete, respiratore ili druge aparate je bilo i niže, pre dve godine tek pet milijardi, pa je vlast pokušala da javnosti "zamaže oči" isticanjem da iznos povećava za 40 odsto. Jeste, ali, usled minimalnih ulaganja u ranijem periodu, to je tek dve milijarde dinara.
Daleko od najskromnijih potreba. Da apsurd bude veći, para je bilo, vlast se redovno hvali kako je u poslednje četiri godine Srbija među pet, šest evropskih država koja je konituirano imala suficit. Pojedinih sezona i po 25 milijardi dinara.
Svuda u Evropi plate u zdravstvu su primetno iznad proseka, decenijama su bile i u Srbiji. Kako su se u poslednje vreme stvari bitno izmenile, Fiskalni savet je još pre bezmalo dve godine izanalizirao strukturu državnih izdvajanja.
Neposredan povod je bio sve intezivniji odlazaka lekara, medicinskih tehničara i sestara iz "državnog zdravstva"; samo u trogodišnjem periodu 2015 - 2017. godina oko 6.000 stručnih radnika je napustilo javno zdravstva Srbije.
Suprotno svetskoj praksi
Analiza je pokazala da je zdravstvo "poslednja briga" (i) aktuelne vlasti. Tako je prosečna zarada u ovom segmentu javnog sektora najniža u odnosu na sve druge delatnosti finansirane iz državnog budžeta.
Sredinom 2018. godine prosečna zarada zaposlenog u javnom zdravstvu Srbije je iznosila 55.000 dinara. Istovremeno, u prosveti prosečna zarada je premašivala 58.000, u administraciji 62.500, dok je daleko najviša, čak 73.000 dinara, bila u policiji.
Računica pokazuje da je prosečna plata policajca čak za 42 odsto iznad plate zdravstvenog radnika. Istovremeno su u odnosu na prosečnu platu u Srbiji, oko 50.000 dinara, policajci zarađivali četrdeset i pet, medicinari tek deset odsto više.
U zemljama Srednje i Istočne Evrope, sa kojima se Srbija često poredi, bitno je drugačije. Tamo su policijske plate za dvadeset, a plate lekara, medicinskih tehničara i sestara, u proseku, četrdeset odsto iznad opšteg proseka.
Imajući u vidu krajnje komotno ponašanje države pri utrošku javnih prihoda, Fiskalni savet je predložio da se prestane sa praksom uvećanja plata u javnom sektoru znatno više od rasta u privatnom, te da se obnovi rad na izradi platnih razreda, započet još za mandata ministarke za upravu Kori Udovički.
Nedostaju instrumenti i oprema
Nisu, naravno, u pitanju samo zarade zaposlenih. Pri svim izdvajanjima državnog novca, što nije ništa drugo do novac svih građana, vlast zapostavlja zdravstvo, a favorizuje militarne strukture, policiju i vojsku.
Tako je Savet uočio da je vojska 2018. godine za nabavku opreme umesto planiranih 21 od države dobila čak 30 milijardi dinara. Slično se ponovilo i naredne sezone, kada je država za kapitalna ulaganja izdvojila čak 165 milijardi dinara, 38 više nego prethodne budžetske godine.
Međutim, i ovog puta gotovo sva uvećanja su usmerena na militarne strukture, sasvim simbolično prema bolnicama i domovima zdravlja. Zapravo, izdvajanja za vojsku i policiju su visoka, dvostruko veća nego što je praksa u regionu.
Neuspeli pokušaji
Vlast je, svakako, uočila da ima poteškoća u zdravstvu, odlazak najstručnijih uvek se primeti. Pri donošenju budžeta za 2019. godinu pokušala je da malo ravnopravnije tretira sve segmente javnog sektora.
Odlučila je da plate povisi za, u proseku, devet, naspram 3,5 odsto u privatnom sektoru. Međutim, uvećanje nije bilo linearno.
Tako su plate policiji povećane za devet, medicinskim sestrama i tehničarima za dvanaest, lekarima za deset odsto. Zamisao je bila da se malo pomogne zdravstvenom sektoru.
Ali, zarade u policiji već su toliko narasle da, bez obzira na niži procenat novog povećanja, u nominalnom iznosu uvećanje policajčeve plate, 7.300 dinara, je veće od rasta, 6.600 dinara, plate zdravstvenog radnika. Slično je bilo i sa budžetom za ovu godinu.
Rast plata u javnom sektoru je planiran za 9,6 odsto i neće biti linearan. Sestre i zdravstveni tehničari bi trebalo da dobiju po 15, lekari 10, koliko i policajci. U nominalnom iznosu to bi bilo 8.000 dinara uvećanje policajčeve, oko 9.000 dinara uvećanje plate zdravstvenog radnika. Tek simbolično umanjenje razlike.
Da ponovimo, u okruženju je odnos zarada obrnut, dok su u razvijenim eropskim državama plate lekara i sestara mnogo više iznad zarada zaposlenih u policiji.
Evropski kriterijumi
Pokušaj države da tokom pandemije vanredno poveća za 10 odsto plate za sve zaposlene u zdravstvu je gotovo iznuđen potez da teško shvatljivu politiku plata u javnom sektoru delom koriguje i učini korektnijom. No, to je samo jedan potez, za valorizovanje rada u zdravstvu neophodno je daleko temeljnije preuređenje sistema zarada u javnom sektoru.
Dobro je da smo, ako ne pre ono tokom pandemije koja je zaplašila ceo svet, shvatili koliko su veliki napor i posvećenost lekara i sestara u preventivi i lečenju. Lepo je da aplauzom svako veče nagrađujemo izuzetnu požrtvovanost svih aktivnih u suzbijanju opake zaraze.
Međutim, značaj i kvalitet rada lekara, tehničara i sestara morao bi se videti i time što bi plate zdravstvenoj službi bile određivane prema evropskim kriterijumima, svakako u skladu sa mogućnostima ove države. Istovremeno i izdvajanja za opremu i instrumente, bez kojih su lekari i sestre bitno uskraćeni u mogućnostima pružanja usluge, morala bi se osetno uvećati.
Ako ranije i nismo, ovih dana uviđamo koliko je važno imati kvalitetnu i dobro organizovanu zdravstvenu službu.
Komentari 55
Sava
Ako jedna trgovkinja koja radi sama u smeni ima Pazar od 150.000,00dinara Kolika bi njena plata trebala biti?
Kada dodje kuci nije joj ni docega, kolika ce njena penzija biti? Bice siromasnija nego ikad, zdravlje izgubiti u hladnom i kicmu slomiti od robe, a zivce od svakakvih musterija, dok ce se gazda obogatiti,kako drzava da zastiti te ljude da ih ne iskoriscavanja.?
/
Tako da se jos nisi dovoljno naradio uceci
botfucker
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar