Fransoa Testa piše za 021.rs iz Hongkonga: Koroni je uspelo ono što ekolozima celog sveta nije decenijama

Junak ove priče živi na obali, naspram peščane plaže koja je sada prazna. Sa svog prozora dnevno može da izbroji oko 400 brodova koji isplovljavaju i uplovljavaju u luku. U ovom trenutku, kaže, vidik je prazan, a okean je potpuno plav.
Fransoa Testa piše za 021.rs iz Hongkonga: Koroni je uspelo ono što ekolozima celog sveta nije decenijama
Foto: 021.rs (Fransoa Testa)
U Hongkongu, jednom od najvećih svetskih finansijskih i trgovačkih centara, trenutno je više od 200.000 ljudi u karantinu. Tokom četrnaestodnevne izolacije građani nose narukvice za praćenje kretanja koje se kontrolišu preko aplikacije. Ovaj običaj uveden je nakon tamošnjeg dramatičnog iskustva sa virusom SARS.
 
Situacija je trenutno ponovo zabrinjavajuća, iako je izgledalo da je sve lagano počelo da se smiruje. Razlog tome je povratak ljudi iz onih delova sveta gde se pandemija tek rasplamsava.
 
O tome kako živi ovaj ogromni grad i kako građani izdržavaju restriktivne mere protiv kojih su čak i demonstrirali, govori Fransoa Testa, Francuz koji živi 10 kilometara nadomak Hongkonga, na ostrvu Čeng Čau. 
 
Testa je Parižanin italijanskih korena koji nikad nije progovorio jezik svojih italijanskih predaka. To u šali često ističe. Diplomirao je matematiku na pariskom Univerzitetu "Pjer i Marija Kiri" a potom specijalizirao aeromehaniku.
 
Pre nego što se 1983. godine zaposlio u kompjuterskoj industriji, nemirni duh odveo ga je i na studije astrologije. Desetak godina kasnije obreo se u Hongkongu, u kojem i danas, nakon četvorogodišnjeg pariskog izleta od 2014. do 2018. godine, živi.
 
"U trenutku kada ovo pišem u svom domu, nemamo zabranu kretanja, s tim što na ulici ne sme da bude više od četiri osobe zajedno. Moj dnevni život vrti se oko kuće, čišćenja, kuvanja, kupovine hrane. 
 
 
 
Masku nikad nisam nosio, za razliku od 99 odsto stanovnika Hongkonga. Nošenje maske za mene ima smisla ako si bolestan, znam da se infekcija može preneti preko očiju koje maskom nisu zaštićene. Zato više volim da držim socijalnu distancu.
 
Uprkos tome, kako sutra idem u centar grada da kupujem, po prvi put ću nositi masku, više kao neki gest socijalne solidarnosti, nego da zaštitim sebe.
 
Kod nas je sada problem to što se mnogo ljudi vraća sa univerziteta i škola iz Evrope, Kanade, Australije i Amerike, gde se pandemija rasplamsala kasnije nego kod nas. Nakon popuštanja prvobitnih oštrih mera, privatne kompanije su ponovo počele da rade normalno. U februaru je mnogo ljudi radilo od kuće a od početka marta svi su se, osim studenata i profesora, vratili na posao. Škole i univerziteti su još uvek zatvoreni. Ljudi su čak bili počeli da izlaze na piće i klopu. 
 
Međutim od prošlog ponedeljka, državni službenici ponovo rade od kuće, verujem da će se time rukovoditi i oni u privatnom sektoru. Ovdašnji političari najavljuju da će biti uvedene nove mere kako bi se sprečio novi talas epidemije, a prva koja je stupila na snagu je zabrana ulaska u zemlju onima koji nemaju stalni boravak. Svi ostali moraće da se testiraju po dolasku. Gotovo sam siguran da će kafići i restorani, koje su ugostitelji nekoliko dana ubrzano glancali, uskoro ponovo biti zatvoreni.
 
 
 
Brinem zbog kćerke koja studira na Kings koledžu u Londonu, njen univerzitet je zatvoren. Odlučili smo da ne dolazi u Hongkong da ne bi završila u karantinu, ovde ili po povratku u Evropu. Sada je kod prijatelja u Briselu, završava kurseve koji su na drugoj godini njenih studija, na odseku "International Relations and Politics".
 
Iako znam nekog nekog ko ima virus - šesnaestogodišnja sestra prijatelja moje kćerke koja studira u Švajcarskoj, odakle se nedavno vratila u Hongkong, pozitivna je na virus korona - mislim da nema razloga da većina ljudi bude tako dramatično uplašena. Ukoliko nema neke druge bolesti i zdravstvenih komplikacija, čovekov imuni sistem će se sam izboriti sa virusom.
 
Virus korona je opasna za ljude koji već imaju neke patološke reference koje ih čine ranjivijim u odnosu na ostalo stanovništvo. Oni, nažalost, postaju kolateralna šteta ovog virusa.
 
Ne znam šta bi bila neka osnovna emocija ove pandemije. Ja lično, ne osećam ni samoću, ni bes. Više razmišljam o tome kako da zaštitim kćerku koja živi daleko od mene. Svakodnevno pričamo preko skajpa, podsećam je na to da bude pažljiva, da su zapravo ti asimptomatični slučajevi potcenjeni u celoj priči, posebno u Kini gde nisu uzimali u obzir tu populaciju. Samo u Vuhanu na primer, prema laboratorijskim statistikama, 65.000 ljudi se vodilo kao "nosilac virusa bez simptoma".
 
Što se tiče samog grada, javni prevoz, supermarketi, sve radi normalno. Koristim i prevoz a idem i u supermarkete (bez maske). Lanac snabdevanja funkcioniše. Cene osnovnih namirnica - što je mnogo namirnica u Hongkongu - povećane su. Razlog tome je što je aerotransport maltene stao. I to je dosta loš znak za hongkonšku ekonomiju.
 
 
Živim na obali, naspram predivne peščane plaže. Nikad ne plivam jer je okean preplavljen teretnjacima, brodovima, kanalizacionim izvodima… Od januara nema više brodova koji saobraćaju na relaciji HK - Kina, uključujući i Makao.
 
Inače, sa mog prozora mogu dnevno da izbrojim oko 400 brodova koji isplovljavaju i uplovljavaju u luku. U ovom trenutku ceo vidik je prazan, uključujući i horizont koji nikad do sada nisam mogao da vidim od svega načičkanog po njemu. Okean je postao plav, umesto braon, kakav je inače do izbijanja epidemije bio.
 
Ne verujem u simplifikovano povezivanje događaja, ali činjenica je da ono što nije pošlo za rukom ekolozima širom sveta, koji su godinama upozoravali da će naša planeta zbog gramzivosti i sebičnosti, biti sve zapuštenija, virusu korona uspelo je brzo i bez po muke.
 
Ajde sad da vidimo da li će ljudi naučiti neku lekciju iz toga…"
 
Još fotografija koje ilustruju ovu priču mogu se videti u galeriji:
 
  • Jakov

    14.04.2020 18:54
    Uzivaj
    Uzivaj dok mozes. Nadoknadice to ljudi brzo cim se karantin zavrsi.
  • Sklavko

    14.04.2020 17:16
    ...
    Izjednačavanje napora ekologa sa učinkom virusa je vrlo mudro, moram priznati. Svi duvate u istu tikvu, neverovatno.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Bolji život - da ga zgrabim

Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.

Da li je Tramp zaista pobedio?

Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.