Reagovanje: Diskriminatorski stav Privredne komore Srbije prema preduzetnicima-penzionerima

"Na ovom portalu objavljen je 19. aprila članak po kojem preduzetnik koji je istovremeno i penzioner nema pravo na tri minimalca (opširnije OVDE). Navedenim ste preneli stav Privredne komore Srbije, koji je pogrešan.

Prvo, postavlja se pitanje šta to Privredna komora Srbije štiti svojim stavom, na koji ima pravo ali koji nije izvor prava u Republici Srbiji јер Zakonom o privrednim komorama ("Sl. glasnik RS", br. 112/2015) u članu 12. propisane su nadležnosti komore, te imajući u vidu član 19. Zakona o privrednim komorama, apsolutno je jasno da Privredna komora Srbije ne štiti interese privrede i preduzetnika u konkretnom slučaju i nema zakonskih ovlašćenja da primenjuje navedenu uredbu.

Drugim rečima, preduzetnik koji je stekao starosnu penziju a nastavio je da obavlja svoju delatnost, ima obavezu da plati  porez i sve druge obaveze na ime socijalnih davanja (osim doprinosa za zdravstvo i nezaposlenost) za sporni period vanrednog stanja, a istovremeno preduzetnik-penzioner "pozitivno" je diskriminisan u smislu zabrane kretenja u cilju javnog interesa za vreme trajanja vanrednog stanja i apsolutno je onemogućen da radi i prihoduje, a istovremeno po mišljenju PKS - nema pravo na bespovratna novčana sredstava iz budžeta Republike Srbije.

Stav PKS je diskriminatorsko imajući u vidu godine radnog staža penzionera i stečnog prava na penziju. Privredna komora Srbije pogrešno tumači član 9. Uredbe o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 .

Ono što se treba pojasniti kod uredbe o ekonomskoj pomoći je proizvod broja zaposlenih. Naime, proizvod se dobija množenjem dva broja ili više njih, a množenje ima prioritet nad sabiranjem. Preduzetnik-penzioner puta jedan jednako je jedan zaposleni. Drugim rečima, i ako je preduzetnik-penzioner u penziji, isti je i zaposlen jer obavlja delatnost (bavi se advokaturom) i isti je u smislu radno-pravnog odnosa zaposleno lice jer obavlja posao, radi i razmenjuje svoj rad za zaradu, zaradu prema uloženom radu.

Navedeno znači da i preduzetnik-penzioner, koji je po propisima u starosnoj penziji i koji se i dalje bavi advokaturom, i koji nema zaposlenog, može da ostvari pravo na uplatu bespovratnih novčanih sredstava iz budžeta, a povodom vanrednog stanja zbog pandemije virusa Kovid 19, i to zbir tri iznosa u visini od osnovne minimalne neto zarade za mart 2020. godine, tj. ukupni iznos od 91.101,12 dinara.

Dalje, Vlada Republike Srbije je jasno propisala u kojim slučajevima se radi o dvostrukoj isplati iz budžeta (u smislu kada troškovi poslodavca ili uposlenika padaju na teret budžeta RS) i zbog čega se umanjuje broj zaposlenih i to: Naknada zarade za bolovanje preko 30 dana za slučaj privremene sprečenosti za rad preko 30 dana, zbog bolesti ili povreda van rada, bolesti ili komplikacija u vezi sa održavanjem trudnoće, propisane mere obavezne izolacije, nege bolesnog člana uže porodice, izuzev deteta mlađeg od tri godine, kao i određivanja za pratioca bolesnog lica i dr.

Zatim, Vlada Republike Srbije je kao zakonodavac jasno propisala da se nakon okončanja vanrednog stanja svim punoletnim građanima Republike Srbije vrši uplata jednokratne novčane pomoći u iznosu od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti. Navedenim se ne poistovećuje stečeno pravo na penziju i pravo na uplatu bespovratnih novčanih sredstava iz budžeta RS povodom vanrednog stanja i pandemije virusa Kovid 19.

Pravnom analogijom i primenom komutativnosti nema apsolutno nikakvih prepreka da i preduzetnik-penzioner ostvari pravo na uplatu bespovratnih novčanih sredstava iz budžeta u skladu sa spornom Uredbom o fiskalnim pogodnostima i direktnim davanjima privrednim subjektima u privatnom sektoru i novčanoj pomoći građanima u cilju ublažavanja ekonomskih posledica nastalih usled bolesti COVID-19 ("Službeni glasnik RS", br. 54/2020 od 10.4.2020. godine), i to na ime "lične zarade" iz bespovratnih sredstava iznos od 91.101,12 dinara i na ime jednokratne novčane pomoći iznos od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti".