Stomatolog Dragan Grujić piše za 021.rs iz Haga: Najveći redovi bili ispred kofi šopova, odlazak kod zubara i dalje rizičan

Neobične i živopisne zemlje kakva je Holandija na primer, u svakom smislu intrigiraju ostali deo sveta, a posebno sada u doba epidemije koronavirusa zanimljivo je čuti kako se sa njom nosi država u kojoj je vesela biljka imena marihuana gotovo nacionalno blago.

Priču o Holandiji i životu u Hagu u protekla dva pandemijska meseca za 021.rs ispričao je Novosađanin, stomatolog Dragan Grujić:

"Holandija je jedna od zemalja koja se, možda među prvima, odlučila za drugačiju taktiku u borbi protiv virusa korona. Naime, jasno su rekli da totalna izolacija nije rešenje, te se i dalje drže te doktrine, iako su malo po malo "stezali obruč".

Vladine prvobitne mere su stupile na snagu 8. marta uveče i zahtevale su trenutno zatvaranje kafića, restorana i kofi šopova, te zabranu okupljanja više od 50 ljudi.

To je momentalno izazvalo stvaranje redova ispred kofi šopova, što je jasno pokazalo koje prioritete ljudi imaju. I kod nas je bilo pustošenja rafova sa toalet papirom i ostalim higijenskim potrepštinama, ali ako nemaš uz sve to ni dobru "biljku" u šteku, onda si u problemu.

Zbog toga je doneta mera već nakon par dana promenjena, te su kofišopovi ponovo otvorili svoja vrata samo za prodaju, ali ne i za konzumaciju.

Nakon dve nedelje mere su pooštrili, a taj novi režim podrazumevao je zatvaranje delatnosti u okviru kojih nije bilo moguće poštovanje propisanog odstojanja od metar i po, poput frizerskih salona, manikira, pedikira i slično.

Taj režim najpre je bio na snazi do 6. aprila, pa je produžen do 28. aprila. Produžili su ga u međuvremenu do 11. maja.

Kod nas se, inače, predsednik vlade i ministar zdravlja oglašavaju jednom nedeljno, u određeno vreme. Kralj se na početku krize na TV obratio naciji, pozvao ljude na poslušnost, razumevanje i ohrabrio stanovništvo da istraju.

Dakle, nema apokaliptične psihoze, trčanja i samopromovisanja od bolnice do bolnice. Nikom ne pada na pamet da se predstavlja kao spasitelj nacije ili da preti.

Čini se da razum preovladava u glavama ovog pragmatičnog naroda. Svež vazduh nije bauk, a fizička aktivnost je dobra stvar.

Držanje odstojanja, izlazak - najviše troje u grupi, striktno prebrojavanje broja ljudi u prodavnicama u istom trenutku, uz savet za što manje nepotrebnog izlaženja iz kuće su glavna oružja u igri "ne zaraziti sebe, ni druge".

Dakle, nema zabrane kretanja, niti starosne granice za bilo koju aktivnost, ukoliko se pridržavaš drugih propisanih stvari. Ljudi idu napolje, u parkove, samo se ne grupišu.

Svakako, sve manifestacije su odložene ili otkazane, uključujući i Eurosong i Formulu 1, koja je ponosno trebalo da se vrati u maju u Holandiju.

Fudbalsko prvenstvo je završeno za ovu sezonu. Nema prvaka, nema ispadanja i prelaska iz lige u ligu, tabela je zamrznuta i na osnovu nje će se određivati plasman za evropska takmičenja, ukoliko ih bude.

Ove godine je otkazana i proslava kraljevog rođendana, a najverovatnije će i sve druge manifestacije, festivali i sl. biti otkazani do septembra.

Svima je preporučeno da rade od kuće ukoliko je moguće, a ko nije i ne spada u delatnosti čiji je rad eksplicitno zabranjen, praktično radi uobičajeno, uz primenu drugih mera.

Nakon nekoliko dana shvatiš da život jednostavno mora da ide dalje. Sebe smatram srećnim što imam razloga da svakog dana udahnem punim plućima, makar na putu do posla.

Što se njega konkretno tiče, radim u privatnoj stomatološkoj ordinaciji - u Holandiji doduše ni nema državnih u tom smislu kao kod nas. Ne znam iz prve ruke kako u bolnicama rade intervencije, pretpostavljam samo hitne jer je sve drugo usmereno na koronu.

Stomatolozi, inače, nisu dobili jasna pravila kako da se vladaju u ovoj situaciji. Sa jedne strane, zabranjen je rad svima koji ne mogu da obezbede metar i po razdaljine, a sa druge kažu - vi ste deo zdravstvenog sistema i potrebni ste, ne može zdravlje pacijenata da ispašta.

U praksi to znači da su mnogi zatvorili samoinicijativno, neki rade samo hitne slučajeve, dok neki rade relativno uobičajeno. U krajnjem slučaju se svodi na primanje pacijenata sa akutnim problemima, a svi drugi ionako sami otkazuju.

Vlada ovde misli da su zdravstveni radnici sami odgovorni i da znaju da se zaštite, što je prilično dubiozan pristup, ali eto omogućava neku relativnu slobodu. Naša ordinacija je smanjila obim rada jer su pacijenti jednostavno počeli da otkazuju ako ih ne muči neki bol.

Što se bezbednosti tiče, kako za nas, tako i za pacijente, to je dosta kontraverzno pitanje. Preduzimaju se za ovo stanje uobičajene mere, nema čekanja u čekaonici, dezinfencija ruku pri ulasku i izlasku je obavezna. Sestra nakon svakog pacijenta dezinfikuje stolicu, kvake i sve što je potencijalno došlo u kontakt sa zaraznim materijalom.

Kod nas (uopšteno kod zubara) je problem mnogo veći nego u ostalim ordinacijama - zbog aerosola, tako da ne možete garantovati da je sve 100 posto dezinfikovano i sigurno. Ja izgledam kao kosmonaut, veoma je neprijatno i zahtevno raditi u takvim uslovima, sve ide sporije, više vremena treba između dva pacijenta.

Da sam pacijent, sačekao bih još neko vreme sa odlascima ukoliko nije preko potrebno. Nije nebezbedno za pacijente, ali ne može se reći ni da nema rizika. Zato bih preporučio strpljenje, pogotovo ljudima koji imaju neke hronične bolesti ili su u nekoj od rizičnih grupa. Mi smo svakako navikli da se štitimo i inače, ja se lično ne plašim, ali takođe razumem kolege koji su zatvorili ordinacije i ne rade uopšte.  

Kao i u svakom zlu, i u ovom ima ponešto dobro. Jedna od posledica je ta da se sada mogu naći divne lale i ostalo prolećno cveće koje je niklo baš u krizi. Potražnja je mala, a ponuda velika tako da ga prodaju jeftino. Sa stanovišta uživalaca cveća, lepe vesti. Kako je proizvođačima, to samo oni znaju.

Putevi, na kojima su svakodnevne gužve i zastoji, najednom su postali prohodni i u vremenu koje se nekada zvao špic.

Ljudi su se naravno okrenuli komunikaciji preko interneta, ne posećuju se, iako bi teoretski mogli i nije zabranjeno.

Ovih dana izgleda da su kurirske službe najzaposlenije. Sve se raznosi, od hrane iz restorana, porudżbina iz supermarketa, onlajn kupovine svega i svačega do lekova iz apoteka.

Svi se nadamo da će se stari život, bar većim delom vratiti uskoro".