Ruska vakcina protiv kovida: Odgovor iz Argentine na otrovne strelice sa Zapada

Predsednik Argentine Alberto Fernandez čestitao je ruskim naučnicima na izumu, poželeo da i istraživači u drugim zemljama budu uspešni, te istakao da napore na iznalaženju sigurne zaštite od zaraze ne bi trebalo shvatati kao nadmetanje nacija. "Pandemija nas je sve pogodila i trebalo bi da nas zajednička nevolja ujedini u naporima da je savladamo", poručio je prvi čovek zemlje gaučosa.

Ne bi se moglo reći da je negativizacija ruske vakcine na Zapadu iznenađenje. Mada je "Berlinski zid" pao još pre tri decenije, "Hladni rat" nije završen. Samo su načini vođenje poprimili drugačije forme i primereni su novim okolnostima. Odavno je na području svih nauka izvršena vesternizacija, pa se sa zaprepašćenjem i "na nož" dočekaju noviteti iz bilo koje zemlje izvan povlašćenog kruga.

Primer Kine je očigledan i itekako aktuelan. Ako nema druge metode, tehnološki razvoj najmnogoljudnije zemlje ometa se i protivno važećim regulativama. Ceo proces je politički instruiran i ima za cilj ne samo da se sav svetski istraživački proces podvede pod nauku i istraživanje Zapada, već i da do sada najveći instituti, laboratorije i fabrike ostvare ekstraprofite.

Pogotovo kada je reč o tako važnoj delatnosti kakva je farmacija i, posebno, kada je u pitanju sprečavanje epidemije protiv koje nema ni leka, ni vakcine. To je ekskluzivno područje, u koje se nerado doživljava ulaz naučnika ili kompanija i iz prijateljske države, a kmoli onih izvan vesterizovanog kruga. Pitanje je može li se i zamisliti šta se sve čini da u ovaj ekskluzivan prostor ne zađe Kina ili, ne daj Bože, Rusija.

Čuvanje sopstvene pozicije

Logično je da su nosioci svojevrsne monopolizacije nauke i tehnološkog razvoja upravo naučnici sa čelnih funkcija u državama, institutima i firmama Zapada. Čuvaju privilegije, do poslednjeg daha i ne birajući sredstva.

Tako je Entoni Fauči, vodeći imunolog SAD i čovek čija je država, mada najbogatija i najmoćnja, stradala od pandemije mnogo više nego mnoge siromašne nacije, pronalazak iz instituta "Gamalej" nonšalantno prokomentarisao kako "ne veruje da su Rusi pronašli tako nešto". U nemačkom Tibingenu je bilo komentara da je reč o "bezobraznoj propagandi", dok je među britanskim virusolozima bilo onih koji su objavu Rusa o pronalasku vakcine ocenili kao "lakomislenu i sramnu odluku".

Upadljivo su uzdržani naučnici iz Francuske, ali i ne mali broj njihovih kolega iz ne malog broja nemačkih, britanskih, uopšte evropskih fakulteta i instituta. Zanimljivo je da se retko osporava delovanje ruske vakcine. Negacije vrednosti izuma zasnivaju se na činjenici da nova vakcina nije prošla sve faze troetapnih proveravanja bezbednosti i efekta. Polazi se od toga da ruski naučnici nisu obavili takozvanu treću fazu, inače obaveznu po propisima Svetske zdravstvene organizacije.

Preciznost biološke terapije

Međutim, u radu na vakcini ruski naučnici su se koristili upravo najmodernijim saznanjima. Tehnologija dvostrukog adenovektora je iz takozvane biološke terapije koja poslednjih godina sve brže potiskuje metode zasnovane na "malim molekulma", decenijama dominantne u svetskoj medicini. Reč je o korenitoj promeni u medicinskoj spoznaji, tretmanima, procedurama.

Osnovni efekat biološke terapije je mnogo veća preciznost. Pomoću lekova na bazi malih molekula lečimo osnovnu boljku, ali ovi lekovi imaju, usled nepreciznosti, i dejstvo na druge delove organizma. Otuda, relativno često, potiču neželjene, prateće posledice.

Biloškom terapijom deluje se na samo jednu stvar, a smatra se da će u budućnosti biti moguće delovati samo na pojedine, ciljno odabrane ćelije. To je dramatičan preokret u saznanju, još više u mogućnostima lečenja.

Izazivanje imuno reakcije

Nikola Ivica, mladi virusolog sa Harvarda, objašnjava da je osnov svake vakcine način kako će se u ljudske ćelije ubaciti protein koronavirusa, neophodan da bi izazvao imuno reakciju organizma. Rusi su odabrali proteine s-grupe, one kakvi se nalaze u šiljcima koronavirusa i kojima ulazi u ljudsku ćeliju.

U jednom adenovektoru je belančevina (protein) isti kao u radu kineske "Sinovec" kompanije, u drugom protein kojim se služi "Džonson" institut. Umeće i novina je objedinjeno delovanje dva adenovektora i tu je doprinos ruskih naučnika velik. Takođe, i izbor virusa vektora (nosioca) je drugačiji.

Rusi su se odlučili za adenovirus, kojim su se u nekim drugim istraživanjima koristili i drugi istraživači, inače, izazivača bezazlene prehlade. U laboratorijama taj virus je odranije oslobođen svih odlika, osim prodora u ćelije i ispuštanja pridodatog molekula s-belančevine.

Ideja je da adenovektor ispuštanjem s-belančevine uđe u ljudsku ćeliju. One ćelije zadužene za imunitet će ga prepoznati i reagovaće proizvodnjom antitela. Ukoliko bude dovoljno antitela to je, zapravo, imunizacija na korona zarazu. Kako odabrani adenovirus deluje samo na jednu stvar, nema, za razliku od lekova zasnovanih na malim molekulima, nusdejstva.

Bezbednost adenovirusa

Ivica pojašnjava da je bezbednost adenovirusa odavno utvrđena i da nema potrebe ponovo je ispitivati. Za sada nedostaje spoznaja o roku trajanja imuniteta. U tom smislu, rusku vakcinu smatra naučno verodostojnom i ističe kako je njegovo mišljenje da ruske kolege nisu učinile etički prekrašaj što su proglasili izum i pre verifikacije SZO.

U pitanju je nova tehnologija lečenja, čija bezbednost je potvrđena u ranijim fazama istraživanja, pa stoga i ne zahteva duga i masovna klinička ispitivanja, kao što je slučaj pri proizvodnji vakcina klasičnom tehnologijom.

U svetu se radi na oko 135 projekata istraživanja vakcina protiv korona zaraze. Tome valja dodati 47 projekata ruskih naučnika. Desetak je u završnim ispitivanjima.

Upravo borba svih laboratorija da budu prva koja će pronaći vakcinu ukazuje na preveliko prisustvo političkog i finansijskog interesa. Zapravo, svet je toliko velik da će biti potrebno bar pet, šest različitih vakcina da bi se zadovoljile sve potrebe.

Maksimalni kapacitet, inače velike, ruske proizvodnje nove vakcine, popularno nazvane "Sputnjik 5" će u januaru dostići pet miliona komada mesečno i neće se kasnije uvećavati. To je do 60 miliona godišnje, a samo je Rusa 145 miliona. Vakcina se daje dva puta, u razmaku od 21 dan.

Više optimizma

Takođe, proizvodnja vakcina iz Oksforda, za koju se smatra da je od svih zapadnih najbliža realizaciji, teško da može ozbiljnije nadmašiti deset miliona bočica mesečno. Ograničenje je kapacitet proizvodnje posebne staklene ambalaže, izrađene tako da obezbedi zaštitu biološkog materijala od oksidacije i da izdrži veoma visoke, odnosno dosta niske temperature.

Drugim rečima, mesta ima za mnoge institute, pronalazače i kompanije, bitno je da se nađe kvalitetna zaštita. Stoga je ohrabrujuće da se, i pored globalne kakafonije opanjkavanje ruskog izuma, u svetu čuju glasovi razuma. Poruka iz Argentine je, očito, zapažena, pa su se i drugi osmelili da zatraže više međunarodne saradnje u iznalaženju, proizvodnji i distribuciji nove vakcine.

Naravno, i u drugim medicinskim i farmakološkim istraživanjima i praksama. Tako je preovlađujuće raspoloženje u Izraelu da se ruska vakcina prihvati, a narudžbine nisu stigle samo iz dvadesetak tradicioanalno proruskih zemalja, od Kube do Jermenije, već i sa Filipina, iz Brazila, Turske…

I što god bude više onih koji ne žele uvek i u svemu neupitno se prepustiti globalno nametnutoj logici, odnosno interesima najmoćnijih, već razmišljaju na osnovu sopstvenih potreba, biće i više nade, optimizma.