Prvo je Predrag Kon rekao kako Krizni štab ne može da nađe model kako da iskontroliše klubove, dodajući nešto o anksioznosti građana. Onda je Branislav Tiodorović dao dnevnu dozu te anksioznosti, pa rekao kako imamo više inficiranih nego što je dokazano, kao da se to nije znalo, nego je moralo da bude rečeno.
Tiodorović se potom nadovezao sam na sebe pa dao projekciju da o uvođenju najoštrijih mera treba da se razmišlja ukoliko broj novoinficiranih na dnevnom nivou dođe do 1.500. Taj broj je prevaziđen, informisani ste. Tiodorovićeva koleginica i novopečena ministarka Darija Kisić Tepavčević se nadovezala na kolegu koji se nadovezao sam na sebe, pa rekla da nije pristalica kaznene politike i da ne može da kaže da li će mere biti pooštrene.
Epidemiolog Kon se vratio u govoranciju rekavši da se razmišlja o pooštravanju mera i da je jasno kako se ne može "sedeti skrštenih ruku", ako se broj zaraženih bude povećavao. Onda je pokrajinski sekretar za zdravstvo Zoran Gojković rekao građanima da se uozbilje.
Potom se predsednik Aleksandar Vučić ukazao građanima i najavio hitan sastanak sa direktorima kovid bolnica. Razlog - razgovor o novim merama. Šta će biti pitalo se vaskoliko srpstvo i "manjinstvo"? Hoće li biti novih mera, zatvaranje, skraćivanja radnog vremena, policijski čas da odmori čovek malo? Naravno, nije bilo ništa, nema novih mera, piči po starom.
Rastrojstvo Kriznog štaba
Kako to mislite već ste se umorili? Ovo je samo deo onoga što vas je snašlo od 23. do 28. oktobra. Već ste jednom to prebrodili, možete još jednom kroz flešbek.
U međuvremenu bili smo svedoci još većeg ludila.
Mogli ste da gledate, slušate i ne verujete šta pričaju 30. oktobra i 1. novembra. Najpre, bez obzira na celokupnu situaciju, u Beogradu, tačnije "Beogradu na vodi", toj Vavilonskoj kuli naprednjačke vlasti, otvoren je Tržni centar "Galerija", koji je, jasno, najveći u regionu. Njime su se poput "Maratonaca", u automobilu provozali Vučić, Ana Brnabići i Siniša Mali.
Ministarka Kisić Tepavčević je već počela da priča iz pozicije članice Vlade, pa je branila ovaj potez vlasti rečima da "treba da budemo ponosni na činjenicu da je u ovim teškim vremenima, kada je ekonomija u svetu u sunovratu, u Srbiji otvoren tako veliki tržni centar". A nije tako davno bilo kada su pozivali da se izbegnu velika okupljanja u zatvorenim prostorima, a proteste protiv vlasti (na otvorenom, dabome) prokazivali kao rasadnike korona virusa.
Prvog dana novembra Kon je rekao kako je tražio da zvanično bude uvedena zabrana kontakata, jer se mere ne poštuju dovoljno. Tog dana, nakon nekog vremena odnekud je izmileo Branislav Nestorović, poznat sa početka "korona priče" po izjavi o "najsmešnijem virusu", davajući projekciju kako smo blizu sticanja kolektivnog imuniteta. Odmah je odgovorio Srđa Janković, tvrdeći potpuno suprotno - kolektivni imunitet je i dalje nizak.
U odnosu na prvo suočavanje sa nepoznatom bolešću, ovog puta su članovi Kriznog štaba i državnici odlučili da "zabacuju udicu", pa da i pre nego što budu saopšteni zvanični brojevi, kažu da će novozaraženih biti više od 500, 1.000 ili 2.000.
Da vrisneš
Čak i da se izuzme ponašanje onih koji predstavljaju vlast ili deo naroda, posle ovakvih izjava u samo nekoliko dana čovek ne može da ne završi kao nesretni Mile sa Čubure, večiti ratnik protiv tranzicije, koji veže pojas za fotelju da ne bi razbio televizor. Mile krene da viče kako ne može više to da izdrži: "I sad se svi raspričali odjednom u isto vreme! Pa kako to odjednom? Sad svi odjednom sve znaju? Kako to preko noći? Mnogo je to naglo", nakon čega krene sočno Miletovo psovanje kakvo ni u jednom rečniku nećete naći.
Dodajte na sve to ponašanje vlasti, na primer obeležavanje stranačke slave u punim prostorijama, iako se na građane apeluje da se ne okupljaju u velikom broju. Sam predsednik Vučić u nekoliko navrata na događajima nije nosio masku, što mu je javnost zamerila, te je napravio kompromis i sada se poštuje ovu meru. Crkveni velikodostojnici najviše prednjače u nepoštovanju mera, od nošenja maski, što se
najbolje videlo prilikom dodele gradskih priznanja, kada su jedini bez maske bili sveštena lica. Iz Kriznog štaba to ili nisu komentarisali ili su i bilo kakav nagoveštaj kritike uvijali u oblande.
Dokle, bre?
I tu dolazite do ključnog rezultata ovog Kriznog štaba, a to je da im ogroman broj ljudi u Srbiji ne veruje. Uz toliko kontradiktornosti u samo nekoliko dana, a kamoli za nekoliko meseci, članovi štaba su mogli samo da posmatraju kako im poverenje građana, poput peska, klizi kroz prste. I u takvoj situaciji, ukazuju da je pesak kriv što je pesak, odnosno da su ljudi nepoverljivi onda kada ne postoji nečija konzistentnost.
Neverovatno deluje da se članovi Kriznog štaba, čiju stručnost u početku niko nije dovodio pitanje, u tolikoj meri prenemažu u vezi sa tim šta bi trebalo da urade. I dok je u martu to delovalo razumljivo, jer je bolest bila potpuna strana, sada kada se o njoj i nešto zna, štab deluje sve konfuzniji, udaljeniji od onih koje bi trebalo da zaštite. Iza svega je svakako pitanje balansiranja između života ljudi i izbegavanje ekonomskog kolapsa, što bi predstavljao udar za vlast koja se upravo ekonomskim uspesima konstantno hvali.
Najrealniji u svom obraćanju bio je Srđa Janković koji je jednostavno rekao da ne postoji "sledeća mera" na papiru, niti scenario u kome "unapred znamo šta i kako ćemo raditi, već aktivno pratimo epidemiološku situaciju i u skladu sa tim donosimo preporuke". Tu istinu nije bilo toliko teško saopštiti, a opet je svakome prihvatljiva.
Osam meseci sna
Kroz isti scenario građani Srbije prolaze već mesecima i sad već kao davna uspomena deluje ćutanje na organizovanje izbora, pa onda naglo upozoravanje o kritičnoj situaciji nakon njihovog završetka. Da se ne objavljuju realni brojevi o preminulima ili novozaraženima podvelo se nekako pod činjenicu, pod tu, poput zakona uspostavljenu, "novu normalnost".
U takvim situacijama ljudi odustaju od osnova, koje su u ovom slučaju nošenje maske, držanje distance i smanjivanje kontakata na minimum. Sa takvom novom normalnošću baziranu na nepoverenju i skidanja odgovornosti poput prljavog odela, lako im je ponuditi alternatvnu stvarnost, do zla Boga pogrešnu, u kojoj je sve ovo izmišljotina, u kojoj postoji neka tajna agenda iza koje stoje neke mračne sile ili šta već čovekov um može da prihvati kao istinito, razumljivo i krajnje izvesno. Uostalom, dobre osnove za takav put postavio je sam Nestorović, još u februaru, čudeći što su se ljudi uplašili virusa koji postoji na Fejsbuku, smejući se građanima u lice i dobijajući podršku samog predsednika države.
Da jesmo u snu, kao što nismo, članovi Kriznog štaba bi nam došli nešto poput oneira, bića iz grčke mitologije koji su vam dolazili u san, pa niste znali da li vas navode na pravi ili pogrešan trag.
Dva talasa su nekako pregurana u neznanju, u razmatranju je li nešto drugi talas ili je to "drugi pik prvog talasa", a ko da je bilo i bitno kada su ljudi umirali. Građanima je praktično ostalo samo jedno - da se brinu sami za sebe. Dakle, da se pouzdaju u ono što znaju i što je dokazano na drugim mestima, što će reći van Kriznog štaba Srbije, a to je da ih sigurnijim učiniti mogu maska, distanca i smanjeni kontakti.
Svet će ionako biti drugačije mesto dok oneiri Morfej, Fantas, Ikel i Fobetor, odnosno Aleksandar, Predrag, Darija i Branislav završe svoj mandat u našem dremežu, nakon čega će uslediti neko novo prilagođavanje, nekoj još novijoj (ne)normalnosti.
.jpg "Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate")
Komentari 7
Lord Farquad
B
Nedavno sam procitao sjajan "intervju" sa korona virusom:
-Molim vas, predstavite se.
-Ja sam korona virus i niko me ne voli.
-Zasto Vas niko ne voli?
-Zato sto idem po svetu i postavljam teska pitanja
-Kakva pitanja?
-Pa evo: da li verujete u nauku, ili u praznoverje? Da li shvatate da ste smrtni i da cak i tako malo stvorenje kao ja moze da prouzrokuje vasu smrt? Da li je vas zdravstveni sistem dorastao zadatku da se izbori sa mnom? Da li vam vasi drustveni lideri govore istinu, kako o meni, tako i o svemu ostalom?
-Da li biste rekli jos nesto o sebi?
-Ja ne umem da citam, ne razumem ljudski govor, pa stoga ne pratim medije, govore politicara, celebritija, ni verskih vodja. Sa mnom ne mozete da pregovarate, mozete da me ubijete, ali ne i da me zaplasite, Imam samo jednu svrhu, da se razmnozavam, razmnozavam, razmnozavam...
-Khm, khm, hvala na intervjuu. Treba da krenem...
-Cekajte, idem i ja s vama! Vec sam se ubacio u vase telo...
Eki
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar