Piše: Dr Predrag Đurić
Sa Kovidom-19 svet se suočava već godinu dana, a naši životi već mesecima nisu isti kao pre početka pandemije. Sem tragičnih gubitaka najbližih sa kojim su se mnogi od nas suočili, svi se suočavamo i sa velikom neizvesnošću i gubitkom poverenja u vlasti s jedne strane, ali i sa konstantnim i, bojim se, neutemeljenim optimizmom koji vladajuće klase šire. Istovremeno, svedoci smo nekoliko paralelnih takmičenja - ko će prvi do vakcine i ko će se prvi vakcinisati, ko će biti lider u regionu i u Evropi po najmanjem padu BDP-a, pa najnižoj smrtnosti, najvećoj stopi testiranja, itd.
Kada je u pitanju Srbija, ono što je razlikuje od većine zemalja sa razvijenim građanskim društvom je, između ostalog, i odsustvo šireg dijaloga.
Pokušaću da predstavim nekoliko osnovnih tema koje bi trebalo da posluže kad podsticaj za razmatranje određenih mera - neke od njih zahtevaju širu diskusiju, jer se ne radi o uskostručnim pitanjima (pa se pre radi o inicijativama), druge mogu da se razumeju kao potencijalne mere koje mogu odmah da se primene - treba ih shvatiti pre kao pitanja - zašto se ne sprovode. Ali, u svakom slučaju, široka javna diskusija je neophodna i urgentna.
Deset tačaka koje slede u prvom tekstu sadrže mere koje niti su jedine neophodne, ni sveobuhvatne. One se nadovezuju na već postojeće mere (recimo prevencije u zdravstvenim ustanovama) i ne sadrže mnoge potrebne detalje opisane i dostupne u vodičima Svetske zdravstvene organizacije (SZO), Evropskog centra za prevenciju i kontrolu bolesti (ECDC) i američkog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti (CDC). Prvenstveno ukazuju na one aktivnosti koje su prethodnih meseci izostale ili nisu sprovedene u neophodnom obimu. Takođe ukazuju na neophodnost šireg dijaloga oko nekih spornih mera.
Dvadeset tačaka o kojima ćete moći da čitate danas i sutra svakako sadrže niz manjkavosti i nesavršenosti. Njihov cilj nije neposredna primena, već iniciranje dijaloga. Detaljnu razradu predloženih mera, njihovo redefinisanje i konačan oblik trebao bi da donese tim stručnjaka za svaku oblast, nezavisan od vlasti i sa profesionalnim kredibilitetom. Ali, to se mora učiniti bez odlaganja. U suprotnom, ostaće utisak da je na delu stihijsko prokužavanje stanovništva sa ciljem da se ne naškodi najbogatijima.
1. Poznavanje epidemije
Od samog početka epidemije dva su vodeća načina na koji se građani Srbije o njoj informišu: saopštenja Ministarstva zdravlja i sredstva informisanja. Saopštenja su veoma štura, najčešće sadrže samo nekoliko osnovnih podataka (broj testiranih, pozitivnih, hospitalizovanih, na respiratoru, umrlih) u poslednja 24 sata i od početka epidemije. Na osnovu tih podataka, koji su često nejasni (npr. da li je moguće da je svaki četvrti građanin Srbije testiran PCR metodom?), osporen im je kvalitet (broj umrlih) i nedovoljni (npr. nemoguće je sagledati hronološku, demografsku i topografsku distribuciju – prikaz slučajeva u odnosu na dan i mesec, uzrast, pol, faktore rizika, opštinu, sem hronološku distribuciju pojedinih osnovnih indikatora).
Sve to ne samo da onemogućava bolje poznavanje epidemije van uskog kruga povlašćenih lekara (pa čak možda ni njima to nije omogućeno), već dodatno narušava poverenje građana, ali ne toliko u vlast, koliko u lekare, jer se od njih očekuje da saopštavaju istinite podatke i sve informacije koje su građanima potrebne da razumeju prirodu i obim epidemije.
Foto: 021.rs
Poseban je problem kako se prikupljaju i prezentuju podaci. Iako je to zakonska obaveza Instituta za javno zdravlje Srbije (IZJZS), na sajtu Instituta gotovo je nemoguće pronaći bilo kakve smislene podatke.
Rešenje nije složeno: sve postojeće podatke, uključujući tu i pomenute distribucije, a naročito distribuciju u odnosu na specifične kolektive – zdravstvene radnike, domove za stare, itd. treba prikazivati na dnevnom nivou. Posebno je značajno razdvojiti prva PCR testiranja od ponovnih testiranja, seroloških i testiranja putnika. Nisu neophodne konferencije za medije da bi se brojevi saopštili, to se mnogo elegantnije i preciznije može prikazati kroz kvalitetne onlajn izveštaje. Posebna veb stranica dizajnirana ovim povodom bila je možda dobra zamisao, ali mnogi podaci ili nedostaju (uzrasna distribucija, faktori rizika) ili nisu mesecima ažurirani (recimo podaci po opštinama).
Jednom nedeljno treba objaviti projekcije različitih scenarija o tokom epidemije dobijenih modeliranjem. Treba potencirati sprovođenje istraživanja vezanih za koronavirus, javnu prezentaciju rezultata i hitno objavljivanje u domaćim stručnim časopisima, kako bi se javnost upoznala sa detaljima.
2. Upravljanje epidemijom
Za upravljanje epidemijama nadležni su instituti i zavodi ja javno zdravlje u zavisnosti od rasprostranjenost epidemije, a ukoliko je ona prisutna na nacionalnom nivou, upravljanje je obaveza Instituta za javno zdravlje Srbije. To nije zadatak često spominjane Nacionalne komisije za zarazne bolesti, ali ni nekog kriznog štaba. Međutim, razumljivo je da u kompleksnim epidemijama kapaciteti jedne ustanove nisu dovoljni za upravljanje, pa se ono prepušta odgovarajućem nacionalnom telu, sastavljenom od vodećih stručnjaka, ali i operativaca, od kojih svako ima svoj zadatak.
Epidemijom bi, dakle, trebalo da upravlja operativni štab, što Krizni štab nije – on je savetodavno telo Vlade. Operativni štab treba da bude sastavljen od vodećih profesionalaca koji će se tokom pandemije posvetiti isključivo ili prvenstveno radu u štabu – na upravljanju pandemijom. Operativni štab čine profesionalci od kojih svako ima svoje posebno zaduženje.
Foto: FoNet
Određeni član tima je zadužen za rukovođenje prikupljanjem podataka, drugi za informisanje javnosti, treći za koordinaciju službi, četvrti za pravne poslove, naredni za etičke aspekte, pa za neophodne treninge zdravstvenih radnika, neko za nabavke, neko za međunarodnu saradnju i informisanje, pa opet neko za praćenje najnovijih saznanja, itd. Iza svakog člana ovakvog štaba stoji tim saradnika koji se angažuju na konkretnim zadacima – jedan, recimo, rukovodi nabavkama zaštitne opreme, drugi nabavkom respiratora, treći nabavkom vakcine… Sve informacije se sakupljaju unutar štaba i na osnovu njih koordinator štaba, koji se ne uključuje u operativni rad, donosi odluke.
Ukoliko je neophodno, Vlada može formalno da potvrdi odluke Operativnog štaba, ali on ne sme da ima samo savetodavnu ulogu. Naravno, Štab mora da kontinuirano uključuje što veći broj stručnjaka iz različitih oblasti u svoj rad, odnosno u razmatranja pojedinih odluka, kako bi se osigurao što širi stručni konsenzus.
3. Radne organizacije
Rad u prostorijama poslodavca svakako da sa sobom nosi jedan od najvećih rizika za kovid-19. On uključuje i putovanje od mesta stanovanja do radnog mesta i nazad korišćenjem javnog prevoza. Mere za smanjenje rizika su one moje bi trebalo da se primene odmah, kao i dugoročne mere. Kako bi se zaustavio trenutni razarajući talas pandemije, tokom dve nedelje svi zaposleni bi morali da ostanu kod kuće – neki od njih će raditi od kuće, a za poslove gde to nije moguće, zaposleni bi ostali dve nedelje na plaćenom kućnom odsustvu. Izuzetak su jedino vitalne službe – zdravstvo, ustanove socijalne zaštite, policija, vodosnabdevanje, odnošenje smeća, banke, benzinske stanice, prehrambene prodavnice, itd.
Ovi zaposleni bi za svoj rad tokom dvonedeljnog perioda morali da budu dodatno plaćeni za rad pod povećanim rizikom. Po isteku od dve nedelje, oni zaposleni koji posao mogu da obavljaju od kuće nastavili bi da rade od kuće sve do kraja pandemije. Oni čiji posao ne može da se obavi od kuće, postepeno bi se vraćali na radno mesto, nakon što sanitarna inspekcija i službe medicine rada procene da je poslodavac ispunio sve neophodne mere za sprečavanje prenošenja virusa, a posebno u pogledu obezbeđenja najmanje četiri kvadratna metra prostora po zaposlenom i dovoljno zaštitne opreme. Takvim radnicima do kraja pandemije bila bi isplaćivana zarada uvećana za rad pod povećanim rizikom iz sredstava obezbeđenih kroz fond solidarnosti.
Foto: FoNet
Tokom trajanja pandemije svi zaposleni radili bi sa skraćenim radnim vremenom od maksimalno šest sati dnevno (a oni koji putuju do radnog mesta pet sati dnevno), kako bi im ostalo dovoljno vremena za ostale životne aktivnosti u situaciji skraćenog radnog vremena objekata, za negu i brigu o članovima porodice i drugim sugrađanima, za fizičku aktivnost, brigu za mentalno zdravlje.
4. Ugostiteljski objekti i prodajni objekti
Svi ugostiteljski objekti bi trebalo da budu zatvoreni na dve nedelje, izuzev dostave hrane i šalterske prodaje hrane pred objektom. Šalterska prodaja hrane mora prethodno biti odobrena od sanitarne inspekcije, koja mora da potvrdi da je poslodavac obezbedio uslove za održavanje najmanje dva metra rastojanja prilikom čekanja na uručenje hrane, kao i da je imenovao osobu odgovornu za održavanje rastojanja, nošenja maski i primene drugih preventivnih mera.
Po isteku dve nedelje, objekti mogu da ponovo počnu sa radom, ali samo uz prethodnu saglasnost sanitarne inspekcije da su ispunili uslove za sprovođenje preventivnih mera, uključujući: prisustvo u objektu isključivo stolova prečnika od najmanje dva metra, odnosno minimalne dužine svake stranice stola od dva metra, minimalno rastojanje između ivica dva stola od tri metra, merenje temperature pri ulazu u objekat. Objekti koji ne mogu da ispune ove ili druge preventivne mere mogu da nastave samo sa kućnom dostavom ili izdavanjem hrane na šalteru objekta uz pridržavanje već navedenih mera.
Troškovi zamene stolova treba da budu pokriveni sredstvima iz fonda solidarnosti za sve ugostiteljske objekte koji su u 2019. godini ostvarili neto prihod manji od 15.000 evra, kao i objekte osnovane u 2020. godini. Za iste objekte tokom dve nedelje prekida rada treba isplatiti iz fonda solidarnosti polovinu od 1/24 dela bruto prihoda u 2019. godini. Za objekte koji su u 2019. godini ostvarili neto prihod veći od 15.000 evra, nadoknada za dve nedelje obustave rada iznosila bi polovinu od 1/24 dela bruto prihoda, uz postavljanje gornje granice.
Foto: 021.rs
Po ponovnom uspostavljanju rada sve već uvedene mere trebalo bi da se zadrže do završetka pandemije, a svaki objekat morao bi da imenuje odgovorno lice za sprovođenje mera. Za nepoštovanje mera trebalo bi da se propiše kaznu trajnog zatvaranja objekta i krivičnu odgovornost za odgovorno lice (ovo se odnosi i na šaltersku prodaju hrane).
Radno vreme prodajnih objekata ne treba ograničavati (uz zabranu prodaje alkoholnih pića u periodu 20-10h), ali je nužno striktno se pridržavati mera prevencije, posebno maksimalnog broja prisutnih u odnosnu na raspoloživi prostor (jedna osoba na četiri metara kvadratna, uključujući tu i zaposlene).
Svim ugostiteljskim i prodajnim objektima omogućiti subvencije kroz fond solidarnosti za angažovanje radnika na kućnoj dostavi hrane i namirnica.
5. Vrtići, škole i fakulteti
Školski raspust bi trebalo da počne odmah i da traje do 1. februara. Raspust ne podrazumeva izostanak bilo kakvih aktivnosti, već prelazak učenika na samostalan rad uz mogućnost kontakta sa nastavnicima. Samostalan rad može da uključi domaći rad, pisanje sastava, seminarskih radova i slično, samostalan kreativan rad, čitanje lektire, grupni onlajn rad učenika na određenim projektima, itd. Pauzu bi trebalo iskoristiti za unapređenje spremnosti škola i nastavnika za onlajn nastavu. Od prvog februara školska godina bi se nastavila onlajn i trajala bi do 31. jula. Sledeća školska godina bi počela 1. septembra, a vid nastave bi zavisio od epidemiološke situacije.
Prijemne ispite za srednje škole i fakultete bi trebalo da se pomere za polovinu avgusta (srednje škole), odnosno za sredinu septembra (fakulteti).
Ukoliko epidemiološka situacija to dozvoli, tokom školske godine mogla bi se da se organizuje i nastava u školi u malim grupama (do pet, u zavisnosti od veličine učionica) i to za oblike nastave gde je to neophodno (npr. laboratorijske vežbe, debate, itd.), a posebno nastava u prirodi i na otvorenom, u oba slučaja uz sprovođenje svih mera.
Za učenike nižih razreda osnovne škole može se razmotriti povratak u školske klupe od 1. februara ukoliko epidemiološka situacija to dozvoli i iskustva i dalje budu pokazivala da je takva mera povezana sa malim rizikom. Povratak ovih učenika u školske klupe treba da bude mogućnost, a ne obaveza, odnosno treba ostaviti roditeljima da odluče da li će njihovo dete pohađati nastavu onlajn ili u učionici. Roditeljima koji odluče da im dete pohađa nastavu onlajn, poslodavac mora da omogući da radi od kuće. Ukoliko to nije moguće zbog prirode posla (o čemu odlučuje inspekcija rada, ali do odluke inspekcije roditelju se mora dozvoliti da radi od kuće), roditelj ima prava da ostane kod kuće do kraja pandemije, uz 50 odsto naknade zarade koju srazmerno plaćaju poslodavac i fond solidarnosti.
Ista pravila treba da važe i za fakultete, pri čemu bi naredna školska godina počela 1. novembra 2021. godine. Ispite bi trebalo organizovati onlajn gde god je to moguće. Prijemni ispiti treba da budu prilagođeni okolnostima.
Studenti medicine treba da dobiju priliku da se uključe u odgovor na epidemiju, uz obezbeđenje maksimalnih mera zaštite. Vreme koje provedu angažovani treba računati u radni staž. I druge studente treba uključiti u odgovor na epidemiju tamo gde je to moguće i neophodno (recimo praćenje kontakata, osnovna nega pacijenata, unos podataka u baze podataka, kućna dostava namirnica i slično, uz prethodnu obuku i primenu svih mera zaštite). Angažovano vreme treba da se računa kao radni staž. Svako angažovanje studenata mora da bude na dobrovoljnoj bazi.
Stvoriti uslove da se 2021. godine znatno veći broj studenata upiše na medicinske fakultete i srodne zdravstvene profile.
Predškolske ustanove moraju da obezbede uslove za boravak dece, uz prethodnu saglasnost sanitarne inspekcije o ispunjenosti uslova. Roditelji koji odluče da im dete ostane kod kuće imaju ista prava kao i roditelji dece u nižim razredima osnovne škole.
Posebne mere moraju da budu primenjene za studentske i đačke domove. Svi studenti i učenici koji to mogu trebalo bi da nastavu pohađaju od kuće. Za one za koje to nije moguće zbog materijalnih, društvenih ili drugih razloga, već moraju da ostanu u domu, posebne mere moraju da budu primenjene (recimo testiranje pri ulasku u dom, samoizolacija ili karantin, jedan učenik ili student po sobi, distribucija obroka u sobi, nekorištenje zajedničkih prostorija, itd.).
6. Ustanove kulture
Ustanove kulture treba da obustave rad u svojim prostorijama na dve nedelje. Posle toga mogu da nastave rad nakon pribavljanja saglasnosti sanitarne inspekcije o ispunjenosti uslova, uključujući maksimalan broj posetilaca od jednog posetioca na četiri kvadratna metra, označena sedišta koja mogu da se upotrebljavaju (od najmanje dva metra razmaka u svakom smeru), obavezne upotrebe maske, zabrane prodaje i unošenja hrane i pića, bezbednog čekanja u redu za ulazak i izlazak iz sale, nekorištenje garderobe, imenovanje lica odgovornog za primenu mera, itd. Treba stvarati uslove da se što veći broj kulturnih događaja odigra narednog proleća i leta u otvorenom prostoru, uz nošenje maski i održavanje distance.
7. Saobraćaj
Sve raspoložive kapacitete treba uložiti kako bi broj vozila u upotrebi bio maksimalan, uz nabavku novih vozila. U vozilima se može dozvoliti samo sedenje, ali ne i stajanje. Mesta na kojim je dozvoljeno sedenje, uz obezbeđenje rastojanja od dva metra, moraju da budu obeležena. Maske moraju biti obavezne i vozači ne smeju da voze ukoliko svi navedeni uslovi nisu ispunjeni. Na stajalištima treba označiti mesta za stajanje, uz obezbeđenje rastojanja od dva metra. U kupeima vozova dozvoliti prisustvo samo članovima iste porodice ili domaćinstva.
Foto: 021.rs
Kako bi se smanjila upotreba autobusa, treba uložiti maksimalne napore za uređenje ili izgradnju biciklističkih staza u naseljima i između naselja. Kupovinu bicikla treba osloboditi poreza na promet, a država treba da subvencioniše kupovinu bicikala i zaštitne opreme kroz fond solidarnosti. Građanima koji moraju da putuju na posao, platiti troškove goriva, kako bi se stimulisao dolazak automobilom.
Cene taksi prevoza treba ograničiti, a poslodavac treba da refundira troškove za građane koji dolaze na posao taksijem. Građanima koji dolaze taksijem u zdravstvenu ustanovu Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) treba da refundira troškove.
8. Turizam
Ukoliko su ispunjeni svi gore navedeni uslovi, turizam ne treba sam po sebi da bude ograničen – ukoliko je moguće obezbediti da građani sve vreme drže rastojanje, recimo na plažama uz korišćenje samo već postavljenih ležaljki na udaljenosti od dva metra, poštovanje rastojanja na žičarama, ograničeni broj posetilaca na bazenima i poštovanje udaljenosti, merenje temperature na ulazu u zajednički prostor, itd.
Hotelima treba da se omogući da primaju goste, pri čemu se obroci moraju služiti u sobama, zabraniti upotrebu zajedničkih prostorija i obezbediti održavanje rastojanja gde je to nužno (recimo na recepciji). Upotreba bazena treba da bude ograničena na maksimalan broj korisnika u zavisnosti od prostora (jedan osoba na četiri kvadratna metra, kako u bazenu, tako i u njegovoj okolini). Upotrebu sauna ne treba dozvoliti do završetka pandemije, osim kada se može obezbediti prisustvo samo članova jedne porodice/domaćinstva.
9. Verski obredi, sahrane i ispraćaji
Praktikovanje verskih obreda u verskim objektima treba obustaviti na dve nedelje. Nakon toga, obredi se mogu nastaviti uz prethodnu dozvolu sanitarne inspekcije o pridržavanju mera, koje uključuju označena mesta u objektu na kojima moraju da stoje vernici, obavezno nošenje maski, zabrana upotrebe zajedničkih predmeta (npr. kašike), ljubljenje predmeta), merenje temperature na ulazu u objekat, određen maksimalan broj vernika koji smeju da prisustvuju obredu (jedan na 4 m2), odgovorno lice za pridržavanje mera, itd. Obredu, koji mora biti prethodno najavljen, mora da prisustvuje komunalni inspektor ili policajac, obučeni pripadnik komunalne policije ili policije. U slučaju nepridržavanja mera, verski objekat se zatvara na period od godinu dana, a odgovorna lica krivično odgovaraju.
Foto: FoNet
Tokom pandemije potrebno je ograničiti sahrane i ispraćaje pokojnika na krug najuže rodbine (roditelji, deca, unuci, bračni drugovi, rođena braća i sestre), uz pridržavanje svih mera prevencije (rastojanje od dva metra, upotreba maski tokom celog procesa, zabrana ljubljenja pokojnika i predmeta, itd.).
10. Domovi za smeštaj starih lica
Svaki zaposleni, štićenik doma i posetilac moraju se sve vreme tretirati kao zaraženi i zarazni i prema njima se moraju sprovoditi sve mere prevencije. Zaposleni se moraju testirati na koronavirus svake dve nedelje ili češće. Posete štićenicima i njihovo kretanje ne treba ograničavati, ali se moraju sprovoditi uz striktne mere zaštite.
Neophodno je zaposliti dodatni broj negovatelja i drugih profila zaposlenih, uključujući one koji će isključivo biti zaduženi za sprovođenje preventivnih mera. Štićenike treba vakcinisati protiv gripa i pneumokokne infekcije.
Drugi deo teksta "Pandemija - 20 važnih tačaka" biće objavljen u sredu na 021.rs.
Dr Predrag Đurić je lekar specijalista epidemiologije i doktor medicinskih nauka iz oblasti javnog zdravlja. Radio je kao epidemiolog u Institutu za javno zdravlje Vojvodine i na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, gde je jedno vreme bio i šef Katedre za epidemiologiju. Od 2012. godine radi kao međunarodni konsultant Programa za razvoj Ujedinjenih nacija za Istočnu Evropu i Centralnu Aziju, a zatim i kao predavač na Institutu za globalno zdravlje i razvoj Univerziteta Kraljice Margarete u Edinburgu. Jedno vreme rukovodio je Jedinicom za operativna istraživanja Lekara bez granica u Luksemburgu i Briselu. Radio je i kao konsultant Globalnog fonda i Međunarodne federacije crvenog krsta i crvenog polumeseca u Ženevi, a trenutno rukovodi projektom Evropske Unije u Ukrajini koja ima za cilj pomoć reformi sistema javnog zdravlja u ovoj zemlji. Bio je član više stručnih tela Ministarstva zdravlja Srbije. Bio je urednik i koautor više udžbenika za studente medicine, stomatologije i drugih zdravstvenih profila, kao i autor brojnih naučnih i stručnih radova iz oblasti epidemiologije i javnog zdravlja.
.jpg "Uhapšen sin koji je ubio majku na Telepu")
.jpg "Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate")
Komentari 23
Zivka
Hvala na odgovoru. Sa stanovista medicine slusajte epidemiologe, virusologe, mikrobiologe, pulmologe.... Sada je njihovih pet minuta.
Nemanja
BRAVO! Pravo u centar!
Još bih dodao podršku da se ukine naplata parkiranja, kako bi se stimulisala upotreba automobila umesto autobusa za ljude koji moraju da idu na posao.
Malo istine
Kao lekar trebalo bi da znate za ogranicenja struke, gde pocinje i gde se zavrsava medicina, a sta je u dometu pravnika, ekonomista, psihologa i sociologa.
Ja i dalje ne shvatam da lekari veruju da od bilo koje mere ima vajde.
Pri tome vas savet da se prostorije provetravaju, a da na ulici nosimo masku je besmislen. Virus je u vazduhu, ocigledno da ga vetar nosi. Pogledajte statistiku, S. Arabija je dokaz koji pobija sve price o distanci i maskama. Zensko stanovnistvo kuce ne napusta bez maske i rukavica i odredjena distanca je kultura njihovog zivota i vazi za sve, a ne samo za muslimane, a skoro 6000 umrlih na oko 34 miliona stanovnika.
A kao lekar sa tim stazom sigurno ste ustanovljavali smrt teskih bolesnika koji su umrli od gripa, ali ste objasnjavali da je to prosto tako i da je pitanje kada bi tom nekom dosao kraj i da je to mozda sled i bez gripa. Da nema korone ti ljudi bi pomrli od kraja koji im je dosao.
Prosle zime vecina i gore bolesnih izbacivana je iz domova zdravlja.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar