Petar Banjac, Igor Sakač i Filip Grubač predstavljaju mladi novosadski bend UV. Sastav je mlad samo po godinama svojih članova, a iza sebe imaju već nekoliko godina iskustva na domaćoj rok sceni. U intervjuu za 021.rs govore o svom radu, domaćoj sceni, muzičkoj industriji u kovid svetu, novosadskoj sceni i svom radu u pozorištu.
Banjca, Sakača i Grubača, zajedno sa Lukom Mejdžorom, mogli ste da upoznate kroz sastav Uvertira. Svirali su ovi momci mnogo koncerata zajedno, postavljajući se kao jedan od generacijskih bendova za ljubitelje rokenrola u Novom Sadu. Kako obično biva u bendovima sa jakim karakterima, sastav se rasformirao, ali su članovi ostali u dobrim odnosima, toliko da i dalje pomažu jedni drugima i sarađuju.
Publika će imati priliku da čuje UV na onlajn koncertu "Novosadska kultura sećanja", koji će se emitovati na društvenim mrežama u sredu, od 18 časova.
O kolikom stažu je reč dosta govori i to što je Uvertira postojala osam godina, a UV muzicira već četiri godine. Bend nije stagnirao i nastavio je brzo da osvaja nove prostore. UV je novosadski bend koji peva na engleskom jeziku, na primeru Love Huntersa videli smo da to nije prepreka za uspeh, a još manje bi trebalo da bude prepreka u internet svetu.
Po svirkama su jedni od najaktivnijih u gradu, iako ih je, kao i sve uostalom, koronavirus izbacio iz takta, a odnedavno su i deo predstave "Ko je ubio Dženis Džoplin?" čime su sebi otvorili vrata teatra. O novosadskoj sceni, promenama na njoj, uticaju koronavirusa, "apokaliptičnim" koncertima, planovima za budućnost i pozorištu razgovarali smo sa Pecom, Igorom i Filipom.
021: Već ste nekoliko godina prisutni na domaćoj rok sceni. Najpre kao Uvertira, a potom u nešto izmenjenom sastavu i kao UV. Jeste li primetili promene na domaćoj (i novosadskoj) sceni od momenta kada ste počeli da nastupate pa do danas?
Filip: Ima promena definitivno, najprimetnije je da ima mnogo manje bendova. Mi smo kao mlađi išli redovno na svirke, nije bilo vikenda da nije bilo barem jednog koncerta u nekom od novosadskih lokala, dok danas ima sve manje i bendova, a i prostora za koncerte.
021: Kovid godina nas je prilično sve zatekla i možemo slobodno da kažemo da bismo 2020. najradije preskočili nekako da možemo, malo toga dobrog nam je došlo kao vest. Kako čitavu situaciju sagledavate iz vašeg konteksta muzičara, kojima je živa svirka ono čime vole da se bave, ali i izvor prihoda?
Filip: Situacija je loša kako kod nas, tako i u svetu. Nažalost kod nas je dosta lošija, jer država inače ne želi da finansira i pomaže kulturu, a pogotovo sada u ovim teškim momentima za sve nas. Nama definitivno nedostaje taj osećaj koncerta i publike. Ali, šta ćemo, takva je situacija, sve će to proći i vratićemo se na bine što pre možemo.
021: Ima li dovoljno prostora za bendove koji u Srbiji pevaju na engleskom? Internet je svojom "demokratizacijom" otvorio vrata mnogima, ali isto tako deluje kao da je teže dopreti do publike koja zasuti raznoraznom ponudom.
Filip: U Srbiji nažalost ima malo prostora za nove i mlade bendove uopšte, ali pošto je danas sve na internetu i stvarno svačiji proizvod može uz jedan klik da obiđe planetu, ja mislim da jezik ne bi smeo da postoji kao barijera, pogotovo ne u muzici. Sluša se i kod nas strana muzika. Zašto se ne bi slušala i domaća na stranom jeziku? A da li će biti uspeha, nadamo se da hoće.
021: Videli smo organizovanje koncertima sa distancom, ljude koji se nalaze gotovo u nekim vrstama "kaveza". Ako se zbog nečega osim dobre svirke, vole koncerti, onda to jeste upravo kontakt sa drugima, sa nepoznatima sa kojima ste očigledno na nekim sličnim talasnim dužinama. Verujete li da će se to vreme "stare normalnosti" vratiti u neko dogledno vreme ili ćemo morati da se navikavamo na nešto drugačije koncertno iskustvo?
Igor: Nadam se da ce stići uskoro vakcina i da će se vakcinisati kritične kategorije ljudi, pa da nećemo morati da se navikavamo na apokaliptične forme nastupa.
021: Koliko vam je čitav ovaj period inspirativan, kako ste iskoristili protekle meseci zatvorenosti?
Peca: Imali smo više vremena da se posvetimo sebi i muzici, svom stvaralaštvu. Međutim, postoji nedostatak svirki i interakcije sa ljudima. Bilo je dosta individualnog stvaralaštva, a kao bend smo možda u nekom zatišju, jer smo se posvetili predstavi ("Ko je ubio Dženis Džoplin?"). Taman je bila premijerno izvedena, a onda nas je sasekla korona. U suštini smo ovaj period iskoristili za individualno stvaranje kod kuće, pisanje pesama i ostalog.
021: Zanimljivo je da ste ušli i u pozorište. Možete li da ispričate kako je došlo do toga, na čemu ste sve radili i da li, kada je u pitanju teatar, radite na nečemu novom?
Igor: To se desilo tako što smo već ranije sarađivali sa rediteljkom Sonjom Petrović, koja je bila zadovoljna kako se uklapamo u kompleksnije umetničke organizacije, pa nas je angažovala za svoj, kako kaže "životni projekat". U početku nam je bilo čudno, ali smo uplivali u koncept pozorišta, tj. u preplitanje drame i mjuzikla, što na kraju ispade nimalo dosadno.
Peca: Upoznali smo se sa Sonjom Petrović preko njenog festivala u Bačkoj Palanci, Festivala ekološkog pozorišta, i onda smo nastavili saradnju sa njom kroz tri događaja u okviru OPENS-a. Poslednja puzla koja je njoj bila potrebna za realizaciju predstavu jeste muzička podloga, jer veliki deo predstave čini muzika. Tako smo stupili u kontakt, napravili neku priču i završili projekat. Sve je, mogu reći, završeno uspešno nakon nekoliko meseci rada i truda.
Ovo nam je prvi susret sa pozorištem kao takvim, uopšte da mi budemo deo pozorišne grupe i to je zaista prelepo iskustvo. Novi kontakti, novi ljudi, neka nova priča, a nadamo se da će toga biti još u budućnosti. Trebalo je da budemo deo još jedne predstave, "Ručni rad", ali smo je preskočili zbog bolesti jednog od članova. Tako da, počele su stvari da se dešavaju i na tom planu i nadam se da ćemo nastaviti time da se bavimo i u budućnosti.
021: Sviraćete na Novosadskoj kulturi sećanja. Teško je reći da UV podseća na neki gradski ili domaći bend, ali postoji li neki sastav iz Novog Sada koji, ako se već niste ugledali na neki način na njih, onda barem izrazito cenite? Koliko je danas gradska scena uopšte živahna, u odnosu na, na primer, 80-e, 90-e i prve decenije 2000-ih?
Peca: Mi jesmo mladi, ali već dugo sviramo i dugo sviramo zajedno. Kroz te neke godine iskustva i rada smo se sretali sa raznim bendovima, što sa našim generacijskim bendovima, što sa mlađima i starijima. U muzici sam čitav život, otac mi je Čombe (Bogoljub Banjac) iz Amajlije, Igor i ja sviramo sada sa njima. Novi Sad je uvek imao jaku scenu i uvek je imao dobrih bendova, ali ne bih rekao da je sada živahnija nego osamdesetih i devedesetih. Scena je bila mnogo jača pogotovo tih plodnih osamdesetih, pa čak i tokom mračnih devedesetih.
Uvek postoje neke priče koje se održavaju, neki bendovi koji istraju i traju, ali sada ima i malo prostora. Nekada smo imali našu "Bazu", a sada nam je to "Studio Live", gde sa našim drugarom radimo na materijalima, snimanju, probama. Tu se i susrećemo sa dosta novosadskih bendova. Vojvođanski bluz bend je jedan od čuvenih novosadskih sastava, Amajlija takođe. Svi su oni bili, u neku ruku, naši mentori. Spomenuo bih i bend koji više nije aktivan, Azil 5, vrlo ozbiljan, zreo sastav. Takođe, Fusion, mi kao Uvertira, to su sve bili mladi novosadski bendovi koji su bili dosta aktivni. Mnogo stvari se promenilo, ali je bilo mnogo bolje i lepše za svirke tih osamdesetih, devedesetih, dvehiljaditih, nego danas. Danas je sve to sa tehnikom i tehnologijom otišlo u nekom drugom smeru.
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.
Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.
Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.
"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."
"U moje vreme škola nije imala obezbeđenje. Nije bilo incidenata, tek po neka tuča", rekao je jedan tata oštro se suprotstavljajući ovom konceptu koji nas, izgleda, svakog septembra duboko uznemiri.
Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.
Srbija se ovih dana našla u centru političke pažnje cele Evrope, a i drugi obližnji regioni su pažljivo pratili posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu.
.jpg "Preminuo Dragan Marković Palma")
.jpg "Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate")
Komentari 0
Nema komentara na izabrani dokument. Budite prvi koji će postaviti komentar.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar