Da li će novi član Fiskalnog saveta konsultovati Treće oko? Ako ekonomiju poznaje kao teorije zavere, nemamo brige

Novoizabrani član Fiskalnog saveta dr Bojan Dimitrijević nije stigao ni da upozna svoje nove kolege a već se digla frka u vezi sa njegovim članstvom u vladajućoj stranci. Međutim, Dimitrijevićeva eventualna vera u program Srpske napredne stranke jedno je od manje čudnih verovanja ovog čoveka.
Poslanici u Skupštini Srbije izglasali su Bojana Dimitrijevića za novog člana Fiskalnog saveta. U pitanju je nezavisno telo, jedno od retkih koje se usudi da kritikuje ekonomske poteze aktuelne vlasti. Onda se poslanici kao prave da poštuju mišljenje Saveta, ali da su oni malo konzervativni u svom sagledavanju stanja stvari, nisu nešto preterano "fridmanovski" raspoloženi i to tako ide u krug, te na kraju svakako bude po volji vladajuće partije. 
 
Sada su u Savet, prema pisanju medija, ubacili svog člana - profesora Beogradske poslovne škole, ekonomistu dr Bojana Dimitrijevića. Član SNS, ranije je bio dugogodišnji član Srpskog pokreta obnove, pa je kao predstavnik ove partije bio i ministar trgovine u vladi Vojislava Koštunice. Bio je potpredsednik beogradske vlade, koministar za finansije nakon petooktobarskih promena. Bio je predsednik Upravnog odbora Halkbanke, predsednik Nadzornog odbora Akcionarskog društva Simpo, a u Fiskalni savet ulazi kao predsednik Upravnog odbora MTS Banke, u vlasništvu državnog Telekoma.
 
Osim ovih stavki u CV-ju, ovaj pedesetsedmogodišnjak ima i propalu priču sa Centrom za harmonični razvoj čoveka. Iako sama priča o ovom udruženju, čiji je Dimitrijević bio zastupnik sve do gašenja, deluje potpuno nebitno, naziv centra može nam dati tek mali uvid u zainteresovanost za ezoterično. 
 
Kada na Jutjubu ukucate "dr Bojan Dimitrijević", teško da ćete naići na neke stručne razgovore, gde je grešio Kejns, nema famoznog TedTalk-a, nema spin-ofa 21 (ekonomske) lekcije za 21. vek. Ali ima zanimljivih stvari, pa su tako naslovi video snimaka u kojima Dimitrijević razmatra sledeći: "Narod ne treba nikada da prihvati brnjice - 1000 godina uspostavljaju poredak", "Pakleni planovi moćnika su razotkriveni", "Svetom vladaju drevni magovi, a sada počinje borba za rušenje satanizma". 
 
Dvočasovni intervju pod nazivom "Svetom vladaju potomci crnih magova sa drevne Atlantide!", ima čak 178.000 pregleda, što je respektabilno i za kanal "Balkan Info", na kojem, izgleda, nije gostovala još samo "unuka čuvene Džejeve učiteljice".
 
A šta to Dimitrijević priča?
 
Teša Tešanovića je novinar specifičnog talenta da gosta odmah u startu pita nešto što ne biste pretpostavili da će da pita i što će vam privući pažnju. Dimitrijevića je mogao da pita bilo šta o ekonomiji, a ovaj bi mu mogao dati svoju analizu ekonomskih dešavanja u svetu, možda nabaciti poneku berzansku špekulaciju, objasniti ljudima ko je taj BDP i zašto tako mnogo znači predsedniku Vučiću. To, naravno, nije zanimljivo, te Teša "gađa u glavu" sa pitanjem: "Šta mi danas znamo o Atlantidi, da li je Atlantida postojala?"
 
Ubrzo saznajete da je utvrđeno da u Kini ima više od 200 piramida, ali da Kinezi to kriju. Dimitrijević potom prenosi tuđe zaključke i znanja, pa se stiže i do onih koji tvrde da su "ljudi sa Atlantide imali mnogo veće moći nego naši obični ljudi, da su imali mnogo razvijenije treće oko". 
 
"Tvrde da je razvijeno treće oko njima davalo mogućnost da savladaju silu gravitacije, da ono što smo mi posle nazivali čudima kod određenih ljudi, znači prozorljivost, telepatije, sposobnost teleportacije, postojanja na više mesta istovremeno, telekineza, da su to drevni ostaci sposobnosti koje je posedovao čovek iz tih vremena. Mi sad, naravno, možemo da sretnemo ljude koji su u stanju da nešto od toga rade. Postoji dokazana priča o mnogim monasima koji su prozorljivi, naš otac Tadej smatra se da je bio prozorljiv. Gavrilo Gruzijski koji je umro 2005. je bio prozorljiv, znači čim te vidi zna sve o tebi, zna tvoje misli", poručuje Dimitrijević.
 
Ipak, on je oprezan, pa odmah nakon izgovorenog stavlja zagradu i kaže da sve to priča kao jednu vrstu zanimljivosti i da ne želi da zvuči senzacionalistički, dodajući kako sve to nije njegovo apsolutno uverenje. Ipak, kaže da nauka ne može da objasni kako su civilizacije mogle da "obrađuju kamen preciznije nego danas i da mnogo lakše manipulišu kamenovima i ogromnim teretom nego danas". Naravno, on ne dokazuje svoju tvrdnju o lakšoj manipulaciji i preciznijoj obradi, dok nasuprot tome na internetu možete da pronađete sa naučnog stanovišta potkovana objašnjenja kako su građene piramide, pa čak imate i "for dummies" video priloge
 
U svojoj priči Dimitrijević neretko pominje Borislava Pekića i njegov roman "Atlantida", u kojem se opisuje rat između ljudi i "androida". U pitanju je deo antropološke trilogije čuvenog pisca "Besnilo - Atlantida - 1999". Profesor ekonomije kaže da je jasno da je Pekić "Atlantidu" pisao kao sci-fi priču. Ali to nije sve, jer, zašto bi bilo?
 
"Ali kada čitate njegovu knjigu, zaključujete da je o Atlantidi mislio kao o nečemu što ozbiljno postoji", kaže Dimitrijević, primenjujući u potpunosti tezu o "mrtvom autoru" Rolana Barta, pa tako svako može da tumači sadržaj kako želi.
 
Dimitrijević, kroz učenje po Pekiću, upoznaje nas sa tezom da je prava istorija skrivena od ljudi, te da ona nije ništa drugo nego bitka dva tajna društva koja vode porekla sa Atlantide, u suštini - "borba između sinova svetlosti i sinova tame". Upoznajete se, naravno, i sa učenjem o reptilskim civilizacijama, o tome da je od Feničana nastalo crno plemstvo, te da su "drevne porodice, do dana današnjeg, kroz crno plemstvo i vodeće porodice Evrope, preživele i da one vladaju svetom". 
 
Naravno da je govorio i o vakcini.
 
U jednom intervjuu izvodi zaključak da je virus veštački proizveden. Ipak, najveća Dimitrijevićeva prednost je u tome što on nije neki zapušteni lunatik koji viče kako je drugi Isusov dolazak blizu. On je uglađen, poštovani član društva, razuman i staložen. On nema ništa protiv vakcinacije, jer su neke donele boljitak čovečanstvu i iskorenile su neke tradicionalne bolesti. Ali... ali...
 
"Mada, oni koji se ozbiljno bave tim pitanjima, tvrde da su neke poput, recimo, tifusa, žutice, odnosno velikih boginja, nestale pre svega kao posledica porasta higijene. Danas, u svim velikim gradovima i u najvećem delu civilizacija imamo vodu. Ljudi se, što se kaže, svakodnevno kupaju, peru ruke, održavaju higijenu i to je, čini se, glavni razlog zašto su zarazne bolesti nestale", isporučuje Dimitrijević.
 
Prvo pitanje bez odgovora je ko su ti koji su "ozbiljno bave tim pitanjima", da li naučnici koji razvijaju vakcine ili Dejvid Ajk koji će zarađivati na priči o ljudima gušterima? Zvanični podaci Svetske zdravstvene organizacije pokazuju da čak dve milijarde ljudi nema bazični sanitarni prostor poput klozeta, a 673 miliona njih, u nedostatku istog, isporuči svoj crevni otpad gde stigne, klasično iza žbunja ili u vodu dobijajući istovremeno i tretman zadnjice. Barem 10 odsto sveta konzumira hranu koja je navodnjavana otpadnim vodama, pa to daje jedinu nadu nekom sirotanu da će se, makar posredno, popišati u tanjir čoveku nešto bogatijem od sebe. 
 
No, kako je rečeno, Dimitrijević nije protivnik vakcinacije, ali ona mora da zadovolji određene standarde, na primer, da je "apsolutno bezbedna, moramo da znamo tačno šta primamo, mora da bude proverena, ne sme da sadrži razne nanotehnologije, mikročipovanje itd." Već sada imate čitavo more tekstova u kojima se otkrivaju laži o navodnom korišćenju mikročipova u vakcini protiv korona virusa.
 
Uzgred, ukoliko neko želi da se uveri u sigurnost vakcine, a posebno one protiv kovida, može to da učini čitanjem opširnog dokumenta američke Uprave za hranu i lekove, u kojoj je detaljno objašnjena učinkovitost Fajzerove vakcine.
 
U kom si matriksu?
 
Internet je doneo demokratizaciju i svako može da priča šta hoće, a tek retki se suoče sa nekom vrstom posledice. Momenat demokratizacije primećuje i Dimitrijević, pa ukazuje na to da na internetu postoje sadržaji i ljudi koji objavljuju stvari kakve ne možete da vidite u mejnstrim medijima.
 
Dimitrijević se oprezno ograđuje od pojedinih stvari koje govori, ali ih i dalje propagira i budi sumnju u određene stvari, pogotovo u nauku. Naravno, nema sumnje da se sumnjati mora, jer se upravo na tome svet razvija. Nauka nije religija koja sumnju ne želi. Međutim, bilo bi dobro onda da se iznose konkretni dokazi, teze, a ne budalaštine pokupljene sa nekog opskurnog sajta, koje se potom prezentuju na "Balkan info".
 
U periodima društvene ili medicinske krize, običan građanin lako može da se okrene "alternativnom" shvatanju stvarnosti. Jer, zamislite čoveka kojem je budućnost ukalupljena u rate stambenog kredita, koji se konstantno suočava sa poštanskim sandučetom punim računa i opomena pred isključenje. Plač klinca je već na 5.000 obrtaja u minutu, a on je krmeljivim jutrima zaglavljen u drugoj brzini. Lako je zapitati se "što sam ovo zaslužio?". Još lakše je opravdanje i beg pronaći u "crnom plemstvu" i "sinovima tame". 
 
Podrivanje bazičnih naučnih dostignuća, između ostalog, dovelo je do značajnog porasta broja slučajeva obolevanja od malih boginja. Po broju obolelih u 2017. i 2018. godini Srbija je bila u svetskom vrhu, posle Ukrajine, Filipina, Brazila i Jemena, koji se suočava i sa zastrašujućom procentom gladne dece.
 
U pravu je svako ko kaže da se Dimitrijević ne mora ni slušati, no zabrinjava činjenica do kojeg broja ljudi reči dopiru. Međutim, zabrinjava i to što niko od poslanika vladajuće koalicije, a to je gotovo čitava Skupština Srbije, nije ukazao na to šta Dimitrijević priča u slobodno vreme, te da bi njegove reči mogle nekoga da dovedu u opasnu zabludu. Umesto toga, oni su ga nagradili mestom u Fiskalnom savetu, gde će kao član primati sasvim pristojnu naknadu za svoj ekonomski rad. 
 
Sve to, poslanicima, izgleda nije ni bitno, jer svakako plovimo svemirom na ravnoj ploči koja se nalazi na leđima kornjače.
  • Ja

    14.11.2022 02:42
    Verujem
    Volim njegovu različitost koja ne šteti njegovom znanju ekonomije. Čovek je interesantan. Širok. Pored svega prelepo peva i zavidan je repertoar pesama koje zna. Bio je narodski čovek, pristupačan, volela bih da je takav i ostao... Treba pitati njegove studente kakav je. Eto, reč za dr Bojana. Držim se toga da ima dobrih ljudi u svim strankama pa i u SNS-u, a on bi mogao biti jedan od njih.
  • Misha

    22.12.2020 07:48
    Ništa čudno kada ni sa televizija sa nacionalnom frekvencijom ne silaze njemu slični ljudi sa najneverovatnijim i najsenzacionalnijim teorijama i pričama. Nekada su ovakve teorije zavere bile nešto bizarno i opskurno, andergraund, a danas nam je to mejnstrim.
  • ...

    22.12.2020 06:20
    @ Joca

    Kako odakle? Pa vecina stanovnistva je ovakva.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Bolji život - da ga zgrabim

Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.

Da li je Tramp zaista pobedio?

Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.