Izuzetni film Tomasa Vinterberga govori o krizi identiteta, o tome da li se iz stanja "biti živ" može vratiti u stanje koje obećava glagol "živeti"? Mogu li u tom prelasku iz "stanja" u "radnju" bezbolni podsticaj biti čaša vina do dve - ali samo dve? Nekome bi u toj dilemi jamačno mogao da pomogne samo očaravajući Meds Mikelsen.
Foto: Screenshot
Kad čovek prestaje da živi i postaje samo živ? Koji to trenutak obeleži tačku od koje putanja koja je do tada išla ka nebu, sada odjednom kreće put zemljine teže? Šta može da nagovesti početak prestanka pulsirajućeg osećaja sveta?
Da li je to za muškarca trenutak kada usred krize srednjih godina zaređa po mlađim ženama? Da li je to za ženu momenat kada se u DM-u, umesto ka rafovima sa parfemima, mirišljavim kupkama i kremama, uputi ka policama sa sredstvima za čišćenje parketa, šporeta i pločica, mirišući ih sa istom posvećenošću i strašću kao do juče Bulgarijev "Voile de Jasmin" ili "Daisy" by Marc Jacobs?
Nije poznato da li je ingeniozni Tomas Vinterberg, reditelj filma "Another Round" razmišljao o mlađim ženama i kobnoj raskrsnici u DM-u kada se pripremao za ovaj svoj film, ali da je studiozno proučio krizu identiteta koja je uočljiva ne samo u srednjim godinama, već i u dvadesetim, tridesetim i svim drugim "setim" razdobljima svakog čoveka - dokazuje ovo njegovo malo remek delo.
"Another Round" pokušava da otkrije zašto naši životi, u raznim fazama, postaju dosadni, obični i besmisleni, i zašto u njima isti takvi, smoreni ziheraši, postajemo i mi? Zašto stvari koje smo nekada radili zdušno, s radošću i mnogo strasti, danas radimo bez volje, mehanički, rutinski?
Vinterbergov film, naizgled obična priča o nekoliko profesora u jednoj danskoj školi, od kojih se svaki na svoj način bori sa krizom srednjih godina: krizom identiteta, krizom u porodici, na poslu, pokušava da dokuči šta nas je udaljilo od nekadašnje najbolje verzije sebe, kako smo prestali da živimo, ko je i šta je doprinelo tome?
Pita nas i, da li je moguć izlaz iz toga? Može li se čovek probuditi dok baulja krizom srednjih godina? Ako se probudi, da li je to buđenje života tek privid, varka, opsena, puki beg od stvarnosti i ništa više? Leži li izlaz u čaši vina do dve? Ali - samo dve! Da li je alkohol način da se potpiri ugasla vatra?
Inspirisani tezom nekog Norvežanina o tome kao je posve u redu popiti čašicu-dve, jer one vode u euforiju koja podiže adrenalin, volju, strast, energiju, misaonost, maštu – jednom rečju pokreću istinski život, četiri prijatelja, počinju izazov zahvaljujući kojem ćemo upoznati neke sasvim druge ljude u njima, koji od bezvoljnih profesora postaju idoli svojih đaka.
Ali, put od euforije do alkoholizma i kataklizme koju on ogoljuje, vrlo je kratak i koban.
Ubacujući u priču i scene sa poznatim svetskim facama koje vole da gucnu i kad ne bi trebalo - a imaju, ili su imali, i ozbiljne krize identiteta, poput Jeljcina, Brežnjeva, Angele Merkel, Borisa Džonsona... te dilemu o tome da li bi se Dankirk ikada desio da Čerčil nije bio pod gasom, Vinterberg odmotava anksiozno klupko koje je bar jednom u životu stislo svakog od nas.
What a life, what a nightWhat a beautiful, beautiful rideDon't know where I'm in fiveBut I'm young and aliveFuck what they are saying, what a life
"Another Round" nipošto nije priča koja slavi alkohol, taj - maltene nacionalni sport - i ne samo u Danskoj. Taj je film oda prijateljstvu i važnosti komunikacije među ljudima, jer kad nema razmene reči i misli, glagol "živeti" lako se pretvara u frazu "biti živ".
Izlaz iz stanja "biti živ" za nekoga može biti 0,3, za nekoga se krije u 0,8, nekome će biti potrebno ipak 2,8, a nekome će biti dovoljan ovaj predivni film da osvesti trenutak u kojem će na, na početku pomenutoj raskrsnici, napraviti neočekivani preokret.
Pomoći će mu u tome svakako neshvatljivo dobra glumačka postava predvođena fascinantnim Medsom Mikelsenom. Pomoći će mu katarzična finalna scena filma začinjena pesmom "What a Life" danskog trija "Scarlet Pleasure", i stihovi koji, nadomak očekivanog dance macabre, na čudesan način zapravo slave život.
Mislim da film nema konkretnu poruku tj. odgovor vec samo pitanje. Moje misljenje je da se covek odaje porocima da bi razumeo sta da radi kad zapadne u corsokak. Tako je najbrze i najopasnije. Mislim da je Mads skontao, sve je u glavi na kraju, opijati ti to pokazu odmah, a ako si glup mislices da je u njima.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.
Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.
Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.
"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."
"U moje vreme škola nije imala obezbeđenje. Nije bilo incidenata, tek po neka tuča", rekao je jedan tata oštro se suprotstavljajući ovom konceptu koji nas, izgleda, svakog septembra duboko uznemiri.
Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.
Srbija se ovih dana našla u centru političke pažnje cele Evrope, a i drugi obližnji regioni su pažljivo pratili posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu.
.jpg "Preminuo Dragan Marković Palma")
.jpg "Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate")
Komentari 16
Anonimus
Ako se ništa ne mora, Perice, zašto tvrdite da se moraju poštovati ljudska prava?!
Lemi
Pera
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar