FOTO: Fantastični svet domaćih ravnozemljaša

Šta bi bilo kada bi se oni koji veruju da je Zemlja ravan disk, nikako sferična sa kojekavim spljoštenim delovima na polovima, probudili jednog dana i videli "poslednju vest" kako je konsenzusom, jednostavno, odlučeno da su ravnozemljaši oduvek bili u pravu i da je sada zvaničan stav svetskih vlada da je iznad nas ogromna kupola.
Jedan od njih, prvo bi se nasmešio, onako, za sebe, jer je došao momenat istine. Potom bi ga uhvatio neki neizdrž u grudima. Pohitao bi ka telefonu, hitro skoknuo na Fejsbuk, a onda bi u grupi "Okrugla zemlja" (niko se nije setio da promeni ime još otkad se globusar Mustafa infiltrirao među ravnozemljaše i na kvarno im izmenio naziv iz "Ravna zemlja" u "Round Earth") slavodobitno otkucao: "Bili smo u pravu braćo i sestre, to smo znali i mi i vi, a sada čitav svet zna".
 
I svet bi se primirio, deca bi u školama konačno učila o Samjuelu Roubotamu i "Zetetskoj astronomiji", kako je naše stanište okruženo ledenim zidom, da Južnog pola nema, Žil Vern bi naglavačke bio izbačen iz škola zbog blasfemičnog "Puta oko sveta za 80 dana", a zamenili bi ga tvitovi Vlada Georgieva, dok bi snimak sletanja na Mesec proučavali studenti režije na Akademiji umetnosti. Pričalo bi se o slavnim danima borbe za istinu, te upornosti Džerarda Galagera koji je želeo da se kladi da je Zemlja ravna, ali prokleti kladioničari mu to nisu dozvolili, samo zato što su znali da je u pravu i da bi izgubili gomilu novca. 
 
  
 
Godine bi tako prolazile, a Zemlja se više ne bi kretala u beskonačnom prostoru. Junak sa početka priče bi polako padao u čamotinju. Šta sada da radi kada je bio u pravu tvrdeći da je čitav svet bio protiv male grupe dovoljno pametnih da vide preko "ledenog zida" i da znaju da je "duboka država" pokušavala da ih zakine za pravu istinu sveta i svega. Probaće sa tajnim i okultnim društvima, pogledaće sve video snimke na Jutjubu o tome kako je Astana prestonica masona, pa će onda povezati dva i dva i uvideti da je Astana samo anagram za, pogodili ste, Satana.
 
Međutim, sve to mu nije imalo smisla. Da živimo u svetu laži dokazalo se onda kada je priznato, nakon pritiska armije ravnozemljaša, da je Zemlja disk, sa kupolom iznad, da ima svog kreatora, kao što svaka slika ima svog slikara i kao što svaka kuća ima svog zidara. Lutajući bespućima interneta sa zvanjem doktora za sve i svašta, a posebno za sumnjivo, naići će na Pitagoru, Aristotela, Eratostena i tvrdnju da je zemlja okrugla, ali šta su te bradonje mogle da znaju u petom, četvrtom i trećem veku pre nove ere. 
 
I dok bi se sazivali novonaučni simpozijumi o tome na koji način tačno je Zemlja ravna i stojeća, naš junak bi na dark webu i 32chan-u čaprkao sve dok ne bi pronašao dokumente o zaboravljenom tajnom projektu po imenu "NASA", te fotografiju Zemlje poznatiju kao "The Blue Marble". Saznaće za Koriolisov efekat, objašnjavati ljudima da vetar na južnoj hemisferi ne bi skretao levo, a na severnoj udesno, da nema Zemljine rotacije. Reći će mu da je ludak, jer da se Zemlja kreće ljudi ne bi mogli da stoje u mestu od sile, ali će on, prevrćući očima, govoriti da, zaboga, ljudi putuju avionom pri velikim brzinama pa opet mogu da obave veliku nuždu u toaletu letelice bez problema. 
 
  
 
Govoriće mu da to tako ne može biti, zbog čega bi tvorac svega smislio takvu besmislicu da se Zemlja kreće oko sunca i da postoji nekakav Sunčev sistem. On će se pozvati na francuskog matematičara i astronoma Pjera Simona Laplasa, koji se upravo Sunčevim sistemom i bavio, što je zainteresovalo i Napoleona Bonapartu. Zanimao je Napoleona poredak u Sunčevom sistemu i kretanje planeta, neko jednostavno objašnjenje petotomnog Laplasovog razglabanja u "Nebeskoj mehanici", pa je krenuo da pojednostavi stvari tražeći da mu se objasni gde je u svim tim proračunima - Bog? Laplas je jednostavno odgovorio da za njegovu hipotezu Bog nije potreban.
 
"Svet i nije baš bukvalan prikaz logoa Ujedinjenih nacija, zar ne", upitaće ih naš junak.
 
Da skratimo priču i iznesemo teoriju zavere - oni koji sada veruju i tvrde da je Zemlja ravna, tvrdili bi da je sferična kada bi postojalo pregršt naučnih dokazi koji bi dokazali da zaista svemirom plutamo na nekakvom disku. Bogatstvo interneta, uz šarolikost antinaučnih tvrdnji, pomešano sa izostankom svesti o značajnim naučnim dostignućima, daće nam sliku sveta u kojem danas živimo - svet je taj kojem se ne veruje. 
 
Kada se izgube razne životne bitke, dobro je voditi one koje su odavno okončane pobedom ljudskog uma, inteligencije i dovitljivosti. Možete izbaciti sve moguće dokaze toga da je Zemlja sferična, oni će ipak iskazati sumnju, jer naučnici "imaju" razlog da ih lažu i da skrivaju pravu istinu od njih. Lakše je podneti sopstvenu prazninu, jer ako verujete da vas neko zamajava oko osnovnih stvari, poput toga je li pod vašim nogama disk ili nešto okrugličasto, šta vam tek rade inače, na svakodnevnom nivou, kako vas tek lažu na poslu, u životu generalno - od naučnika do novinara istraživača?
 
  
 
Ilustracije koje ste mogli da vidite kroz ovaj tekst samo su neke od mnogih koji se mogu pronaći na internetu, one nisu bezopasne, jer su usmerene protiv nauke, protiv razuma koji je gurao čovečanstvo ka tome da danas živimo duže nego pre 100, 200, a kamoli 1.000 godina. Te ilustracije su samo dokaz da smo svedoci doba u kojem se mrzi istina. 
  • Marko

    16.01.2021 15:46
    A sta kao nije?
    A sta kao nije?
  • Bojan

    15.01.2021 19:25
    @loptas

    "Edukovati" budalu sa kojim na kraj nije izašla osnovna je jalov posao.
  • loptas

    15.01.2021 15:37
    @Bojan


    "Zapravo taj kanal bi mogao da bude dubok i pola metra, voda će se svakako spojiti."

    Pa i manje. Centimetar, milimetar, mikrometar..
    Mozemo licitirati do molekularnih dimenzija...
    Prosto, pomenutih 24 metara jeste dovoljan uslov pa sam se drzao toga
    (logicari bi rekli dovoljan ali ne i neophodan uslov : ) ).



    "Vidiš šta se dešava kad pokušavaš da edukuješ budalu"

    Nazivati nekog budalom nije bas najbolji nacin da ga ubedis/edukujes/stagod.
    : )
    Ja prosto pokusavam da shvatim njegov stav i nacin razmisljanja i da obrazlozim svoje misljenje. Pa ako budemo razumeli jedan drugog, lakse cemo se dogovoriti.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Bolji život - da ga zgrabim

Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.

Da li je Tramp zaista pobedio?

Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.