U poslednje vreme, kao da je zaista poslednje, ponovo se razglaba o vraćanju vojnog roka. U skladu s temom, nabrajaju se bezbroj puta ponavljanje besmislice, od one da se u vojsci sazreva do one da nekad nije mogao ni da se oženi onaj ko nije odslužio armiju.
Foto: 021.rs
Piše: Mihal Ramač
Elem, služio sam od novembra 1971. do februara 1973. Deset meseci u Celju, ostatak u Mariboru (Slovenija). Poljska pešadija. Komandanti čete su mi bili Vuko Rajković i Rade Drezgić. Komandanti bataljona – Mićo Delić i Janković (ime zaboravljeno). Nekoliko hiljada puta sam rasklopio i sklopio pušku (PAP 70, valjda). Nisam je zavoleo.
Vojska koju sam služio ni od koga nije napravila ni vojnika osposobljenog za ratovanje, ni boljeg čoveka. Kao srednjoškolac sam gotovo svako veče trčao dvadeset krugova oko fudbalskog igrališta, pa mi je bio smešan svaki vojnički napor, poput marševa, savladavanja prepreka ili taktičkih vežbi.
Većina je izbegavala sve što je mogla. Čim se zašlo u neki šumarak, a oficiri otišli u kafanu, počinjalo je voljno. Neki su se izležavali, neki se kartali, pili, neki skupljali kestenje ili gljive, neki obilazili voćnjake ili vinograde, gde ih je bilo. I tako 15 meseci.
Izvesno vreme bio sam četni pisar. U početku mi je komandir diktirao izveštaje o dnevnim aktivnostima. Kad sam shvatio kako se to radi, sastavljao sam ih sam. Potpisivao je bez čitanja. Naravno da je u njima program obuke izvođen po svim pravilima i da su svi zadaci izvršavani besprekorno. Da se ne bi preterivalo, posle sedam-osam petica upisivala se neka četvorka.
Da, u vojsci sam navikao da čitam novine: Narodna armija, Front, Politika, Borba, Vjesnik, Oslobođenje. Moralo se nekako utući vreme. Jednom nedeljno išao sam u gradsku biblioteku. Pročitao sam 1972. čitavog Hemingveja, Remarka, sve prevedene Solženjicinove knjige, Selimovićevog "Derviša", Jesenjina, Dizdara... Vodili su nas da gledamo "Sutjesku" i "Neretvu". Više pamtim "Seni zaboravljenih predaka" Sergeja Paradžanova, koje sam prvi put gledao u Celju. Pamtim i Gligorićeve komentare šahovskog meča Fišer-Spaski, koje smo kradom gledali posle povečerja.
Pamtim bežanja u grad. Pamtim da se u decembru 1972. i narednog januara masovno bežalo kući na nekoliko dana. Vladala je neka gripčina, pa se na prozivci prijavljivalo da su svi kojih nema smešteni u stacionaru.
Pamtiću do kraja života da je kupanje bilo jednom nedeljno. Ne mogu da zaboravim da je u četi i posle 15 meseci bilo prilično vojnika koji nisu umeli da nabroje susedne zemlje države koju smo, kobajagi, branili. Malo je bilo onih koji bi mogli da pod punom spremom pretrče 500 metara. Eto, 15 meseci stane u 15 redaka.
Kad sam bio vojnik, vojska mi je bila samo glupost. Danas to doživljavam kao pljačku. Od tih 15 otetih meseci ni ja ni država nismo imali nikakve koristi. Nisu imale ni stotine hiljada nekadašnjih vojnika.
Stanujem u blizini kasarne, pa u radnji na ćošku redovno viđam vojnike koji kupuju hleb, jogurt, šunkaricu, paštete, keks. Srećom, nikom ne pada ne pamet da napadne zemlju koju, kao, brane ti vojnici od zanata.
Intervju sa Mihalom Ramačem možete da pročitate na OVOM LINKU.
Neverovatno istinito i realisticno prikazana JNA....gubljenje vremena za 90 % ljudi.
Zabusavanja pocev od staresina pa fo epavanja na pozarstvu su bili osnova te takve vojske.
Zali boze vremena i novxa.
Vojska je teska glupost. Jos veca glupost je sluzenje vojske ovoj budjavoj drzavi. Pa ovde ni jadni migranti koji nemaju gde nece da ostanu, a kamol i da nas neko napadne da nam nesto oduzme. Cak i ljudi koji su se rodili ovde svakodnevno beze odavde. Tako da vojni rok sa idejom da budemo spremni da branimo nesto sto aman bas niko nece, nema apsolutno nikakvog smisla.
Odradio sa 18 !...godinu dana životnog iskustva!To je kao danas što blenete u ove rijaliti gluposti-neko je sposoban pa se snađe,neko pukne,neko se skenja,sve zavisi ko je kakav karakter...Tu se sve vidi odmah,jesi li vredan,ćutljiv,snalažljiv,da li ćeš pustiti da manipulišu tobom,ili ćeš naći načina da izbegneš takve...Aaaaa-SVEEE...Pa ko se snađe,taj neće doživeti kao "protraćeno vreme",naprotiv decenije mi uzeo Sloba i rad na crno,a sad i ova parodija od 2012...TO je nenadokandivo...Vojska došla kao doživljaj u poređenju sa preživljavanjem posle!
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.
Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.
Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.
"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."
"U moje vreme škola nije imala obezbeđenje. Nije bilo incidenata, tek po neka tuča", rekao je jedan tata oštro se suprotstavljajući ovom konceptu koji nas, izgleda, svakog septembra duboko uznemiri.
Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.
Srbija se ovih dana našla u centru političke pažnje cele Evrope, a i drugi obližnji regioni su pažljivo pratili posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu.
.jpg "Preminuo Dragan Marković Palma")
.jpg "Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate")
Komentari 62
Mile
Zabusavanja pocev od staresina pa fo epavanja na pozarstvu su bili osnova te takve vojske.
Zali boze vremena i novxa.
Deserter
Uncas
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar