U trci za vakcinu: Novac koliko i zdravlje

Piše: Živan Lazić

Teško je reći da je vakcina nemačke inovativne firme Bajontek i jedne od najveće farmaceutskih kompanija Pfizer prva, mada se u široj primeni našla pre drugih. Biće da su ruski institut Gamalej i kinesko državno preduzeće Sinofarm, svako ponaosob, pre ponudili zaštitu od korona virusa.

Ali, nisu imali ni medijsku snagu, ni političku veštinu da za svoj izum dobiju priznanje drugih, posebno ne takozvane zapadne, još uvek dominantne, stručne javnosti.

Šekspir u vreme kuge

Vratimo se nekoliko meseci unazad. Ceo globus je u nekoj vrsti ograničenog kretanja, saobraćaj i komunikacije su svedeni na minimum, da nema onlajn veza bila bi opšta dosada. U kineske luke svaki mesec izostaje stotinak dolazaka i isto toliko isplovljavanja najvećih teretnih brodova. Prekinuti su brojni snabdevački lanci.

Turizam se sveo na petinu prethodne sezone, pretežno je skoncentrisan na lokalne rute. Sporta i zabave je minimalno, filmovi su odavno prestali da se snimaju, uostalom širom sveta ni bioskopi, ni teatri ne rade. Ljudi se šale kako je i Šekspir najbolje drame napisao tokom desetogodišnjeg perioda kuge, kada u Londonu nisu radila pozorišta, pa samim tim nije izvedena niti jedna predstava.

Svakodnevno umire na hiljade ljudi od korona virusa. Svi iščekujemo rezulate iz brojnih laboratorija u kojima se traga za spasonosnom zaštitom od sićušne čestice čudnog izgleda. Najviše se očekuje od Oksforda, sa čijim mikrobiološkim institutima je u saradnju ušla poznata švedska kuća AstraZeneka. Istovremeno, Pariz iščekuje rezultat Sanofija, SAD se uzdaju u Modernu, inovativnu firmu koja desetak godina radi pod paskom američke vlade, dok farmaceutski lider Fajzer razvija izuzetno otkriće nemačke kompanije Bajontek.

Sa istočne strane globusa stižu vesti da ruski i kineski naučnici takođe intezivno tragaju za rešenjem, te da razvijaju veoma izgledne programe.

Od povika do ignorisanja

Tek što su objavili pronalazak, obe vakcine, i ruska i kineska, naišle su na brojna sumnjičenja zapadne stručne javnosti. Sasvim retko se osporavao sam rezultat, mada je i toga bivalo, već se ukazivalo da nijedna od dve vakcine nije prošla takozvanu treću fazu testiranja. Tačnije, nije prošla pojedinačne etape ove faze, pre svega usled vremenskih i ograničenja izazvanih zahtevnim brojem testiranih slučajeva.

Medijska hajka zapadne štampe obrušila se na ruske i kineske naučnike. Ipak, u centru napada bile su Rusija i Kina, autoritarne države čije vlasti u želji za uspehom i političkom promocijom, navodno, pritiskaju istraživače da nedovoljno propitane i nedovoljno efikasne vakcine proglase gotovim i spremnim za primenu.

Uskoro je i iz Fajzerovog istraživačkog punkta stigla vest o pronalasku. Nešto kasnije i iz Moderne, pa je u SAD počela masovna vakcinacija. Još neko vreme je trajala manja pljuska po ruskim i kineskim ponudama, potom je usledila tišina.

Jednostavno američka prisutnost u zapadnoj medicinskoj školi, decenijama globalno dominantnoj, tolika je da je putevima struke, institucija, važećih pravila, izumu američkih fabrika automatski obezbedila priznanje i mesto na svim meredijanima. Sada je ignorisanje drugih ponuda efikasniji način da se drže dalje od svetskog tržišta od upitno zasnovanih napada na sam kvalitet.

Vakcina u rukama lekara

Pogledajmo kako danas stvari stoje sa vakcinama. Ruska funkcioniše sasvim solidno. Registrovana je u osam zemalja, uglavnom politički bliskih Rusiji. Teškoća je dosta spora komercijalna proizvodnja, dobrim delom uslovljena i činjenicom da su domaći pogoni ograničenog kapaciteta, do pet-šest miliona doza mesečno. Rusi su ovih dana započeli treću kontrolnu fazu druge svoje vakcine, iz instituta Vektor, a najavili su i početak provere treće vakcine.

Kinezi su takođe lansirali izum, prodat je u desetak država, mada mu je efikasnot nešto niža. Izvesna prepreka je i cena vakcine, skuplja je i od američkih, od ruske da ne govorimo. I oni su pred kraj ispitivanja druge vakcine.

U međuvremenu, Sanofi se povukao iz trke. AstraZeneka je priznala da je njena vakcina niže efikasnosti, Britanci su je ipak registrovali, očekuje se da ovih dana i Evropska unija odobri upotrebu.

Fajzerova vakcina dominira, pre svega u SAD, ali i usled proizvodnih potencijala kompanije. Ceni se da će proizvodnja u februaru dostići 60 miliona doza mesečno i još desetak u postrojenjima Bajontek. Moderna je vakcinu zasnovala na novoj biotehnologiji, sa upotrebom ribonukleinske kiseline kao nosača informacije.

Između ostalog, od američkog i inih regulatora stiglo je pojašnjenje da su obe vakcine odobrene za primenu u hitnim i nenadanim prilikama. Takođe niti jedna nije prošla kompletnu proceduru treće faze ispitivanja. Šta više, Fajzer odgovornost na eventualne skrivene posledice ugovorom prenosi na države kojima prodaje vakcinu.

Stručna i medijska promocija, uz ignorisanje ruske, pa i kineske vakcine, učinile su da imaju gotovo monopolsko prisustvo na bezmalo celom svetskom tržištu.

Naučnici za ljude, kompanije za sebe

Nema spora, istraživači širom sveta su uložili maksimium znanja i invetivnosti kako bi iznašli medicinsku zaštitu od virusa, "serijskog ubice" ljudi. Međutim, kompanijama je u prvom planu bio komercijalni interes, državama, koje su ovom prilikom bili najveći i najvažniji finansijeri, najvažnija je bila politička promocija, ali i sprečavanje uspeha rivalitetne države.

Sredstva u borbi za uspeh nisu birana, nije se prezalo od niskih udaraca. Takvo ponašanje jeste neetično, ali nije i neočekivano. Podsetimo se francuskih prosvetitelja. Na pitanje da li nauka jača moral jednog društva odogovarali su neočekivano, naprotiv slabi. Objašnjenje je da bogatiji i moćniji teže da prvi prihvate inovaciju i korist od primene izuma. A dobit je upravo u startu najveća, višestruko viša nego od kasnije primene. Stoga se jaki ne libe po svaku cenu doći do izuma, a druge ostavljaju da čekaju u redu. Takođe ne baš časnim sredstvima.

Tako smo i tokom pandemije prisustvovali velikim i ubrzanim naporima da se pronađe zaštita od korona virusa. Istovremeno smo i svedoci kako moćni čine sve da prvi dođu do izuma i ne tako malih koristi od primene pre drugih. U tim pokušajima ne okolišu, udaraju i direktno. Mali i slabi se ne pitaju, a globalna medijska i stručna javnost su odavno pod režijom najjačih i oblikuju svest masa onako kako odgovara moćnima.