INTERVJU Miloš Milaković: Antiheroj je najveći heroj, Džoker je ljudima prijemčiviji od Betmena

Milaković je rođen u Sremskoj Mitrovici 1993. godine, a u Novi Sad je došao kako bi upisao Pravni fakultet. Miloš je došao do četvrte godine studija, ali kako su mu se otvorila vrata Dnevnjaka, televizije i uopšte proizvodnje humorističnog sadržaja, on (sa punim pravom) odlučuje da to i iskoristi, te da se maksimalno posveti komediji.

021: Pred kraj 2020. pod pseudonimom Prelepi Miške objavio si pesmu "Godina je stara iza nas", koja je za kratko vreme postala popularna. Miške je očigledno neka vrsta karikature, šale, ali čitava ta priča ima i humanitarni karakter. O čemu se zapravo radi?

Milaković: Ideja pesme i spota je da se sve uradi u tom nekom retro fazonu. Rastao sam u vreme kad su takvi spotovi bili popularni, plašio sam se da li će ljudi skapirati šta sam u stvari hteo da prikažem, da li će razumeti taj šaljivi segment koji sama pesma ima. Jedno je šta ti ljudima daš, a drugo je šta oni zapravo vide i razumeju. Pesma je u svakom slučaju više propraćena nego što sam očekivao. Što se tiče humanitarnog dela ove priče, napravili smo 21 kasetu i prodali ih za po 4000 dinara, sav novac je otišao u humanitarne svrhe. Oni kojima je dužnost da se time bave, očigledno to ne čine, pa se onda mi trudimo koliko možemo da pomognemo. Naravno da bi institucije trebalo time da se bave. Dajemo za obnovu ovoga i onoga dok ne dajemo za bolesnu decu, nadam se da će se nešto promeniti barem po tom pitanju.

021: Kroz skečeve i kreiranje satiričnog sadržaja pokušavaš da ukažeš na neke, nazovimo ih, nebulozne pojave u društvu. Može li takav pristup da promeni išta u okruženju u kom živimo?

Milaković: Ljudi možda razumeju poruku satire, ali ona slabo utiče na promenu razmišljanja i ponašanja građana, niti ja smatram da to treba, postoji gomila institucija koje moraju da kreiraju neko normalno ponašanje i neki sistem vrednosti. Od same kuće, pa do institucija, obrazovanja, autoriteta sa kojima se susrećeš od početka do kraja života. Satiričari treba da se bave ukazivanjem na problem ali nisu tu da oni menjaju neke stvari. Ti kao satiričar možeš da kreiraš mišljenje o nečemu, a onda će ljudi da prihvate to mišljenje ili neće prihvatiti.
 

Foto: Lična arhiva

021: Ponekad to može da dovede do "neželjenog efekta", pogrešnog tumačenja.

Milaković: Uvek je to bilo, antiheroj je najveći heroj. U svakom filmu Džoker je mnogo prijemčivija uloga ljudima nego Betmen. Mi na to ne možemo da utičemo. Niko od nas se privatno ne ponaša tako niti smatramo da bilo ko treba tako da se ponaša, a sad ljudi što to vole i citiraju to je druga strana. Ja samo mogu da se nadam da niko zbog nas nije nešto loše uradio. Ako jeste, to je onda stvar glave, a ne nečeg drugog.

021: Neretko ono što obrađuješ kroz skečeve jeste plod ljudske gluposti. Ima li ona granicu, predstavlja li ti ona neiscrpan izvor ideja i inspiracije za ono čime se baviš?

Milaković: Ljudska glupost nema granicu, nepresušan je izvor inspiracije, ona je apsolutno uvek izvor ideja. Ljudi su sve gluplji i gluplji, ne mislim ni ja da sam nešto pametniji kako vreme prolazi. Ljudi su uvek zanimljivi i za pravljenje nekih šaljivih sadržaja, ali i za neko ozbiljno istraživanje. Sve više ljudi ima pristup internetu, imaš sve više smešnih stvari, ali nažalost i sve više nekih incidenata, kao što smo sad videli sa ovim mladim glumicama. Ovom prilikom bih da im pružim podršku. Strašno je to sve, ali tu su društvene mreže pravi dokaz kako čoveku može sve da se okrene naglavačke za dva dana, a zbog nečeg što je radio pre puno godina. Da ih nema manje bi se obraćalo pažnje na sve to. Nadam se da će još više stvari da ispliva, voleo bih da bude što manje žrtava, ali i da što više takvih prestupnika ispliva na videlo.

021: U poslednje vreme "Prelepi Miške" se više posvetio svom Jutjub kanalu na kojem objavljuje video klipove koji takođe prate neke aktuelne teme i na njemu svojstven način iste i obrađuje. Smatraš li da naše društvo, u poređenju sa nekim drugim društvima, daje više materijala za ono čime se ti baviš?

Milaković: Sve što nas okrožuje mi kao satiričari prikupljamo i pravimo hiperbolu od toga, malo izvrćemo i karikiramo, a onda od toga pravimo sadržaj. Sve one situacije u kojima sam se našao ja, a kako ja tako i ljudi oko mene. Podela je uvek bilo i biće ih, je l' veruješ u Boga ili ne, jesi li levica ili desnica i jesi li roker ili reper. Političke podele su dovedene do krajnjih granica u poslednje vreme, bar od kad sam ja živ, najniža je granica tolerancije. Ako izjaviš nešto oni te odmah svrstaju kod ovih ili kod onih. Uvek te strpaju u neki sektor i grupu, da pripadaš nekom. Svako društvo je izvor inspiracije. Mi mislimo da naše društvo posebno daje materijala samo zato što mi tu živimo, ali sam siguran da bih, na primer da živim u Americi, vrlo brzo "pohvatao" i neke njihove stereotipe jer i kod njih ima svega toga.

021: Novi Sad ima određenu skeč tradiciju, možda izraženiju nego drugi gradovi u Srbiji. Otkud to? 

Milaković: Ne znam šta to ima u Novom Sadu, ja nisam Novosađanin ali definitivno da se neka kreativna ekipa skupila u ovom gradu. Beograd je uvek bio šou-biznis grad, ali Novi Sad je "mali Beograd" što se toga tiče. Samim tim što u glavnom i najvećem gradu ima toliko sadržaja jednostavno ima i više gluposti. Novi Sad je za mene najlepši grad i ima nešto u tom gradu što ljude inspiriše za kvalitetan skeč sadržaj.

021: Skečevi koje pravite jesu na neki način "mim-sekvence", a i sam si ljubitelj mimova. Šta je to što te u mim kulturi toliko privlači?

Milaković: Mimovi su najjednostavnija forma kreativnosti a opet su toliko komplikovani i zanimljivi da ne mogu svi da ih shvate. Uvek mi je to super i ja nekad napravim po koji mim, sama forma je kratka i zanimljiva. Ti mimovi će možda dobiti formu, sve što je novo na "didžitalu" ja pogledam, internet promoviše i genijalnost i glupost.

021: Sa "Lepim Mišketom" si se bacio u muzičke vode. Kako "prekaljeni narodnjak" posmatra čitavu situaciju sa onim što nam se servira kao moderna muzika? 

Milaković: Koliko god društvo utiče na muziku, toliko i muzika utiče na društvo, to su neke nezahvalne teme za komentarisanje. Mi imamo mnnoštvo talentovanih pevača i tekstopisaca. Nezahvalno je pričati o tome šta sama "moderna" muzika kod nas promoviše, jer Roling Stonsi i pola scene u koju se kunu matorci, takođe su bili skloni konzumiranju droge, imaš i Kleptona čija je pesma takođe posvećena 'drozi'. I čitava hipi kultura je posvećena istoj. Čovek ako je pametan to na njega neće uticati negativno, i ja sam slušao sve i svašta. Trenutno slušam rumunske narodnjake, ništa ne razumem, ali prevedem i sviđaju mi se vokalne sposobnosti tih pevača.

021: Neki od popularnih skečava iz "Dnevnjaka" su "SKANDALOZNO: Kako nastaje naslov u tabloidima" i "Redakcija tabloida". Ko tu koga kreira, tabloidi javno mnjenje ili oni ne bi postojali da ne postoji potreba za njima?

Milaković: Mislim da je to isto kao i pitanje šta je starije, koka ili jaje? Ljudi su oduvek voleli senzacionalizam, kako u muzici i filmu tako i u medijima, to je već neka psihologija ili psihijatrija. Iskreno rekao bih da to sve negde počne sa psihologijom, ali završi se sa psihijatrijom na kraju. Ako zakon kaže da treba poštovati neka pravila u medijima, da ne sme da se objavljuje ime maloletnog lica ili tome slično, onda to treba i sprovoditi, a zašto ne odgovaraju na pravi način, očigledno da država ne kaže da treba da odgovaraju. Vrlo je jednostavno, digne se kazna sa 100.000 na dva miliona, pa da vidimo kako više neće biti kršenja zakona i kodeksa u medijima.

021: Jedna od tema "Dnevnjaka" bili su i, naravno, rijaliti programi, na koje uvek možeš da računaš da ćeš čuti ili videti nešto glupo. Neki ljudi za koje se nije očekivalo prihvatili su da učestvuju u rijalitiju, da li bi ti u nekoj okolnosti odlučio da učestvuješ u takvom programu?

Milaković: Ne bih prihvatio da uđem, zavisi sve od toga u kakvoj sam životnoj situaciji, čovek ne zna šta može da ga snađe u životu, ali ne bih to želeo. S druge strane, u rijalitijima se pojavilo mnogo ljudi koji nisu na kraju svrstani u taj šljam i to su iskoristili za promociju nečeg što nije nekvalitetno. To je sve šou biznis, ne mogu nikog da osuđujem jer ko zna kakve su to životne priče, ali ne bih voleo da budem u situaciji da tamo moram da uđem. Evo na primer imamo situaciju gde ovaj učitelj glume za koga se sumnja da je uradio ovu stvar sa učenicama dolazi iz najcenjenijeg sloja društva, pa je optužen za takvu groznu stvar koju čak ni u rijalitijima ne možeš videti. Verujem da upravo po tim "cenjenim" slojevima društva ima i više bluda i nemorala samo je lepše i lakše sakriven, jer je tu i veća para nego ona koju ima jedan rijaliti učesnik. Nezahvalno je pričati o tome jer na kraju krajeva svaki čovek ima svoje bolesti i svoje "idiotarizme", ali i svoje vrline.

021: Neki od skečeva o koje smo pomenuli su iz "Dnevnjaka". Ima li planova da se ekipa okupi u istom sastavu? 

Milaković: Predstave će sigurno biti kad prođe ovo stanje. Sama emisija ne verujem, nema trenutno sredstava, a ako radimo u sopstvenoj produkciji sve je to skupo. Ako se nađe neka televizija da uloži pare, onda moguće. Nama nije cilj da to izgleda isto kao nekad, ako bismo nešto i radili to bi bilo nešto na višem produkcijskom nivou. Nakon Dnevnjaka se niko nije pojavio ko radi tu vrstu skeča kao mi, voleo bih da se neko pojavi.

021: Koji su tvoji dalji planovi sa karijerom, vidiš li se možda u glumi?

Milaković: Radim mnoge stvari, kao kopirajter, takođe i Jutjub imam u planu da podignem na neki viši nivo, planiram da posećujem i neke manifestacije kad ova 'korončina' prođe. U glumi se vidim, ali to su sve zatvoreni krugovi ljudi, to najbolje opisuje upravo pomenuti incident sa učiteljem glume. Jednostavno da bi se čovek probio u tom svetu moraš imati neku 'štelu', a ja nikada nisam bio zainteresovan da se bilo kome ulizujem, tako da ako neko bude želeo da sarađuje, ja sam za to otvoren, videćemo.