Jedan od plastičnijih primera za to je i ne baš uobičajen biznis koji već neko vreme cveta na relaciji Dubrovnik - Trebinje, dva grada koja spaja i razdvaja tek 35 minuta vožnje automobilom. Biznis koji se, kovačevićevsko-šijanovskim filmskim rečnikom rečeno, može nazvati "Dugo konačište".
Sve je počelo 2019. godine, posle rekordno uspešne turističke sezone u Dubrovniku, kada je stotinak Dubrovčana kupilo stanove u Trebinju da bi se u njih preselilo, a svoje dubrovačke vile i stanove izdalo stranim gostima. Bio je to unosan potez jer u tom trenutku u Dubrovniku nema noćenja ispod 50 evra, a u Trebinju se isto ono u vrlo pristojnoj sobi može naći i za 10 maraka, dakle upola manje evra.
Odmah potom, na relaciji dva grada procvetao je i novi biznis od kojeg bi Mirku i Biliju Pitonu, a i svim Topalovićima iz čuvenog Šijanovog filma "Maratonci trče počasni krug" porasle ozbiljne zazubice, biznis koji podseća da je logika ekonomije uvek jača od bilo koje predrasude, pa zvala se ona i netrpeljivost dva grada.
Naime, kako na Boninovu, glavnom gradskom groblju u Dubrovniku, grobna parcela, odnosno grobno mesto, košta neverovatnih, najmanje 30.000 evra (jedno je oglašeno za čak 50.000 evra), neko se setio da večni počinak nije loše zakazati u Trebinju.
Što da ne?! Jer, ako čak i mrtav-ladan, kad se odjaviš sa ovog sveta, i dalje nešto duguješ državi - a duguješ joj ne baš male pare za to večno ležanje pod zemljom, zar nije bolje izležavanje platiti manje?
Umesto 30.000 evra na Boninovu, možeš da prođeš čak skoro osam puta jeftinije, najviše sa 4.000 evra, sa sve spomenikom. Doduše, platićeš to državnom aparatu druge države, ali šta te briga, nijedna država ionako nikad ne pita šta može da učini za tebe, nego uvek traži da nešto učiniš za nju.
I ok, jeste da je Boninovo ono što je koronarnog februara 2021. Kopaonik kod nas, elitno, ekskluzivno mesto za večni počinak Dubrovčana, da sa njega pogled puca na pučinu, da je na 20 minuta pešice od starog gradskog jezgra, Lovrijenca i Straduna, da su spomenici i staze u njemu udešeni kao u najlepšem parku na svetu, ali nisu ni trebinjski "Banjani" za baciti. I tamo ima čempresa, sunce leti jednako prži kao i na Boninovu, a i ledeni severac ispod Leotara zimi seče isto kao ispod Srđa.
Tako su verovatno razmišljali i Dubrovčani koji su pokupovali grobna mesta u Trebinju, i time logiku netrpeljivosti i večnog trvenja dva grada o kojima je najtačnije pisao Mirko Kovač, zbrisali logikom prostih brojeva i jednostavnog sabiranja.
Jedno takvo slično izbacivanje gluposti u korner i dopuštanje da preimućstvo odnese zdrava logika stvarnog života, koje je možda i utrlo put topalovićevskom biznisu, desilo se između ova dva grada i pre nekoliko godina kada je sve što je moglo da se kreće iz Trebinja potražilo - i našlo - posao u Dubrovniku.
Neki pogrešno misle da je tome tada kumovao pregovarački dar tadašnjeg vladike, onog koji je iz Trebinja draftovan u Bundesligu, da su za to zaslužni njegovi česti odlasci u Dubrovnik i negovanje dobrosusedskih odnosa sa dubrovačkim biskupom. Nisu odmogli, ali nisu ni doprineli. Kumovala je logika svakodnevnog života, logika neimaštine, logika, nije loše još jednom ponoviti, stvarnog života.
Kako su Dubrovčani logikom - istog tog stvarnog trbuhom za kruhom života, sreću potražili od Irske do Katara, na njihova mesta stigli su Trebinjci, koji su popunili radna mesta, od trgovčkog lanca "Tomi" do hotelskog kompeksa "Babin kuk".
Tu novouspostavljenu zdravu logiku življenja dva grada mogla bi, međutim, ponovo da uneravnoteži samo neka poslovično ingeniozna biznis ideja ovdašnjeg "vrhovnog boga Marsa", poput one o izgradnji aerodroma usred hercegovačkog krša, na prstohvat od dubrovačkog Čilipi, rukohvat od mostarskog, dva skoka od podgoričkog i tri skoka od tivatskog.
Realizacija tog plana, za koji je Srbija već izdvojila ozbiljne pare, mogla bi ozbiljno da ugrozi projekat "Dugog konačišta", jer ukoliko narečeni "vrhovni bog Mars", preko aerodroma preseli deo svog i Aveljevog biznisa – a sve su prilike da je aerodrom zbog toga i zakuvan, da bi se desilo neko "Trebinje na vodi", vrlo brzo bi cene večnog počinka u Trebinju mogle da se približe onom sa kojeg pogled puca ka Jadranskom moru.
I sve to moglo bi posve slučajno da se poklopi sa trenutkom kada "vrhovni bog Mars" diplomira, a kako napredna deca za dve godine savladavaju četiri, eto diplome koliko naredne godine. U tom slučaju neka se pripemi Bodiroga, košarkaš Dejan, jer bi njegov čuveni košarkaški kamp mogao da dobije novog stratega.
Kamera bi tada sigurno prešla u druge ruke i Đenka bi definitivno ostao bez posla. Možda bi celu situaciju mogla da spasi Maja, jer gde je Maja, tu su uvek i neki Raja, Gaja i Vlaja. A Paja? E, njega već nema, on bi dao preozbiljan ton priči...
.jpg "Preminuo Dragan Marković Palma")
.jpg "Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate")
Komentari 3
Vladimir
Zbunjena
Saša
I sa druge (Dubrovačke) strane je isto, Zaslužni general njihove lijepa je kupio brdo Ivanjicu iznad grada i sada lepo naplaćuje patriotizam budala.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar