Građani širom bivše Jugoslavije opraštaju se od Đorđa Balaševića uz njegove čuvene stihove. Mnogi ga se sećaju po romantičnim stihovima, ali mnogi ga cene i zbog njegovih stavova i otpora nacionalizmu, naročito tokom devedesetih godina.
Foto: 021.rs
Društveno angažovane pesme deo su Balaševićevog opusa od samog početka solo karijere. Već na albumu "Boža zvani pub", u pesmi "Ratnik paorskog srca", Balašević isporučuje jasne antiratne stihove: "Psov'o je Braca i krivce i žrtve, puške i vaške i lov prepun blata, rek'o je: 'Ne moš izbrojati mrtve jer su se carevi igrali rata'".
Društvena angažovanost može se prepoznati u satiričnoj "Nikad kao Bane" (Šta mislite, radi li Bane u javnom preduzeću?), "Blues mutne vode", "Put u središte zemlje". U satirični "mode" u potpunosti se prebacuje na "Bezdanu", od "Sve je otišlo u Honduras", preko "Narodnjaci", do "Stari orkestar", najjasnije kritike do mrtvila bezidejnog jednopartijskog sistema.
"Taj orkestar stari nema pojma u stvari
i večito peva svoje tra-la-la-la
i što da se menja kad su uslovi čisti
prvi su i jedini su na top-listi."
I tu je, naravno, antologijska "Ne lomite mi bagrenje". Pesmi su kačena razna značenja, a Balašević je bio optuživan za najgluplju stvar za koju su mogli da ga optuže - velikosrpski hegemonizam. Pesma je to koja ne poznaje ni veru, ni naciju, kojoj je ljudska nesreća, bez obzira na to odakle dolazi, ključni motiv i zbog toga je univerzalna. Iskra inspiracije može biti na Kosovu, ali ona je pesma čoveka iz bilo kog dela sveta koji oseća da mu je načinjena nepravda. Pa i danas, pesma je dočekala da bude aktuelna u jednom drugom tumačenju, te ekološki aktivisti koji se bore za očuvanje, na primer, Fruške gore mogli bi lagodno da uzviknu - ne lomite mi bagrenje.
Godinu dana posle "Bezdana" Balašević objavljuje singl koji će se pokazati kao neostvarena molba, želja. U pitanju je "Samo rata da ne bude". Četiri godine pre nego što je zavladalo ludilo među ljudima, Balašević se molio samo rata da ne bude. Bez njega izgleda nije moglo. Svako izvođenje ove pesme, ma gde ono bilo, potresno zvuči, ali emocija je na potpuno nekom drugačijem nivou kada je uglas otpevaju Sarajlije.
No, dok nije još zavladalo apsolutno ludilo, Balašević je objavio dva albuma - "Panta rei" i "Tri posleratna druga". Da sve teče i sve se menja znali su grčki filozofi, a bilo je to jasno i građanima Jugoslavije na zalasku osamdesetih godina. Tu državu u datom momentu opisao je Balašević stihovima iz "Solitera" - "fasada drži, a temelji klize". Ono što je bilo zamišljeno monumentalno, propala je monumentalno - u krvi i zlu.
Za čim ste vi marili 1991. godine? Svoj antifašizam i otpor bujajućem šovinizmu, ali i "posvetu" večitoj nesreći ovih prostora, Balašević je dao stihovima: "Taman se ludilo raščisti, taman smo nadomak smisla, evo ih sledeći fašisti, dok si rek'o piksla".
Godine 1993. sećate se po inflaciji, po ratu, po svemu što nije ljudsko. No, da se ne obeshrabrite, postojale su baklje slobode u svakoj od tada već bivših socijalističkih republika. Baklju je zapalio i Balašević "Jednim od onih života", na kojem su se našli "The Last March", "Stari laloški vals", "Čovek sa mesecom u očima" i, naravski, "Krivi smo mi".
Pesmom "Krivi smo mi" Balašević je ponudio ljudima ono što najviše mrze, ogledalo za sopstvenu krivicu. Možete ulaziti u geopolitička razmatranja, ideološka preplitanja, petparačka prepucavanja, istorijski revizionizam, na kraju se dolazi do toga da je velika većina ćutala pred budalama. Uz to, "The Last March" je opis mentaliteta. "Sretno stado koje u mraku mekeće rado", "veselo krdo što je na svome tek kad mu je tvrdo", "ovo ovde, lenjo do srži, čiji je moto 'trpi i rži'". I onda evergrin opis Srbije: "Ovo je rasklimana država, to više bre ni Pavaroti ne održava".
"Ja znam da će sve ovo biti gotovo onog momenta kad shvatimo da ovi koji ruše gradove, koji siluju, ruše mostove, pljačkaju, da su svi oni na jednoj strani, bez obzira pod kojom se zastavom trenutno kriju. Svi su oni na jednoj strani", rekao je Balašević 5. januara 1994. godine, na beogradskom koncertu u Sava centru.
Bila je to godina kada se Slobodan Milošević kitio ordenjem u Republici Srpskoj i kada je njegov SPS formirao Vladu, dok je neko u Beogradu pevao o razrušenom Vukovaru.
Onda je došla sudbonosna 2000. i album "Devedesete", na kojem Balašević jasno da ne može jasnije jednoj dekadi poručuje da odjebe. Posprdao se sa Gedom Gluperdom dočekavši da bude lansiran u ćeliju za svoja zlodela.
Međutim, na tom albumu je otpevana pesma koja ostaje himna slobodarskog duha do današnjih dana, a to će biti i u budućnosti. U pitanju je pesma "Živeti slobodno" u kojoj se daje definicija slobode: "Tvoj steg na svakom gradu je/ gde ti se neko raduje". Da žive slobodno bila je želja generacije koja je stasala u zemlji okovanoj sankcijama i ludačkim ambicijama mediokriteta. Ako se to sagleda tako, ne čudi što "Živeti slobodno" i danas odjekuje svim protestima u Srbiji.
Kada je Geda Gluperda konačno sjašio s napaćenog naroda mnogi su se ponadali da je konačno došlo bolje. Svežeg vetra je bilo, proklamovane promene su bile tu. Ali, slaba vajda od bećarca, ne može se niti pesmom, niti jednim istorijskim danom menjati "kolektivni mentalitet", ma šta god to bilo.
Tako je Balašević onima koji su za slobodu borili radi donacijama "lajte kere varošanke". Bila je to suptilna prozivka novouspostavljenog političkog establišmenta, našlo se mesta za "beležnike što se mite, činovnike nezasite".
"Da su krali, nisko pali, tuđe snove prokartali.
Sve spiskali, sve popasli i ispali nedorasli."
I onda "protestnog" Balaševića nije bilo dugo. Menjale su se vlade, samo se nisu menjala lica onih kojima je punoća sopstvenih džepova uzrok praznoće kolektivne kase. Sve dok nije došla 2017. i sve što je Balašević mogao da poruči bilo je - "Dno dna".
Bila je to prva Balaševićeva protestna pesma u eri društvenih mreža i ona je tu i zaživela. Glavni urednik radijskih stanica rekao je da za nju na frekvencijama nema mesta. One oaze koje su se odlučile da emituju pesmu mogle su se na prste jedne ruke nabrojati, među njima bio je i Radio 021, na kojem je i dalje deo standardnog "repertoara".
Svako je odmah znao ko je "smrad sa farme pušten u parlament", ali je ponovo porazno zvučalo to da "otkad je sveta veka i nas, najveće protuve prigrabe vlast", jer ostaje pitanje da li to baš mora tako. Ponovo je tu ogledalo neuspeha ovog društva. Osvrnuo se Balašević i na ratove devedesetih, u čijim su rovovima mnogi ostali ukopani, zaključujući tačno da je "bratija proglasila grabež za krstaški rat". Pesma je to gađenja prema onome što živimo, činjenici da su mnogi "sve više migranti u svojoj zemlji, na svom tlu".
Balašević je mogao da ćuti onda kada je ćutanje bilo poželjno, baš kao što je to danas slučaj. Ipak, on je odlučio da peva. Naravno, nije u tome bio usamljen, ali je bio među malobrojnima. Izdigavši se iznad nacionalnog, postao je prijatelj ljudi, ne nužno Srba, Hrvata, Bošnjaka, Slovenaca...
E sada krece politicka upotreba I zloupotreba imena I dela Đorđa Balasevica....Umetnost vise nece biti bitna.Sada ce biti bitno kako upotrebiti lik I delo u politicke svrhe.Po meni tu bi porodica trebalo to da spreci.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.
"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."
"U moje vreme škola nije imala obezbeđenje. Nije bilo incidenata, tek po neka tuča", rekao je jedan tata oštro se suprotstavljajući ovom konceptu koji nas, izgleda, svakog septembra duboko uznemiri.
Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.
Srbija se ovih dana našla u centru političke pažnje cele Evrope, a i drugi obližnji regioni su pažljivo pratili posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu.
Naš sugrađanin Jan Klinko, dobronamerni 70-godišnji nuklearni inženjer koji je ceo radni vek proveo u "Elektrovojvodini", ovih dana je zabrinut i zamišljen.
Ekstremistički republikanski političari i imenovani funkcioneri prednjače u podršci "Projektu 2025", ali obe velike stranke podržavaju izgradnju ratne ekonomije.
.jpg "Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate")
Komentari 6
Dragan
Milan
Marta
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar