Novosadski arhitektonski biro "Kuzmanov i partneri" projektovaće rekonstrukciju zgrade Radničkog, a arhitekta Lazar Kuzmanov se u autorskom tekstu osvrće na važnost ovog objekta za očuvanje identiteta Novog Sada.
Foto: 021.rs (Vega IT)
Piše: Lazar Kuzmanov
Kada posmatrate betonski skelet koji već dve decenije tužno posmatra krovove grada i kada dobijete tu čast da vam se omogući da kroz idejno rešenje predložite arhitektonsku reanimaciju ove stare zgrade Radničkog univerziteta, tada vam emocije ponude više rešenja nego arhitektonsko znanje.
Nije to obična zgrada koja je izgrađena pre 55 godina. Skoro da smo vršnjaci. To je zgrada koju su Novosađani zvali "Plavi neboder". U trenucima kada nas napuštaju oni koji su predstavljali identitet grada, ova zgrada treba da ostane simbol Grada Novog Sada koji je oduvek bila.
Kad sam bio klinac, to je bila prva zgrada od stakla koju sam video u životu.
U tu zgradu smo išli na prve časove engleskog ili na učenje nekog od zanata.
Moja prva izložba na Oktobarskom salonu je bila u holu zgrade i ona je verovatno i odredila čime ću se baviti u životu. U sali na prvom spratu sam bio na prvom predavanju o arhitekturi, koje je održao profesor Ranka Radović.
Sa vrha te zgrade se krajem devedesetih čuo glas slobode, glas koji nam je kroz talase Radija 021 ulivao nadu da ćemo je i doživeti.
Te dvehiljadite, dok sam posmatrao požar stojeći u Stražilovskoj ulici, sa trinaestog sprata gde je bio smešten radio, moj drug Rade, novinar tog Radija, spuštao se niz gromobranski kabel kako bi se spasao od vatrene stihije. I spasao se. Radio 021 i zgrada Radničkog nisu. Nažalost.
Dok nije postala skelet, zgrada Radničkog univerziteta je bila simbol Novog Sada, simbol jednog slobodarskog grada otvorenog za sve ljude, u plemenitoj misiji prosvete građana, arhitektonski prepoznatljivi reper koji je postao deo kolektivnog sećanja mnogih generacija koje su sebe nazivale Novosađanima.
Što je govorio jedan moj gari: "Živeo sam dugo u Vase Stajića i ta zgrada je za mene bila New York".
I zato je toliko važna odluka kompanije Vega IT da vrati život ovoj zgradi.
Idejni koncept nove arhitekture "Palate Vega Radnički" je očuvanje identiteta objekta uz savremenu oblikovnu prepoznatljivost i korišćenje novih materijala i savremenih obloga.
Bitna vodilja kod formiranja idejnog rešenja je bila da se zadrži vertikalnost objekta kako bi se očuvala vitkost kompozicije. Uvođenje rama koji obuhvata objekat je imalo i funkcionalni i oblikovni smisao. Tako koncipiran ram daje karakter objektu, uokviruje ga kao sliku, a opet funkcionalno pokriva elemente na fasadi.
Glavna opna objekta je fasada od staklene zid zavese, koja u svom rasteru podseća na ritam i podelu otvora koju je imao objekat u svom nekadašnjem izgledu. Vertikalnoj podeli na fasadi suprostavljene su jake horizontale koje su u osnovi pomerene u odnosu na postojeći gabarit osnove i na taj način omogućavaju da ulični front objekta dobije neophodnu dinamičnost.
Prozračne staklene površine fasade daju mogućnost da se ambijent unutrašnjeg prostora oseti i u spoljašnjem prostoru, odnosno saglediv je i iz uličnih vizura.
Kao doprinos zelenoj izgradnji predviđena je mogućnost ozelenjavanja objekta. Jake čelične horizontale su predviđene da budu i žardinjere sa rastinjem. Pogled na zgradu koji bi se sagledavao sa pozicije centra grada odnosno iz pravca Ulice Modene, bio bi pokriven tom "zelenom zavesom".
Zahvalio bih svojim saradnicima, a pre svega kolegama iz kreativnog studija "Case3D Proptech Solutions", koji su mi pomogli da vizuelno prikažem svoje rešenje na najbolji mogući način.
Zahvalio bih se kompaniji "Vega IT", što su me pozvali da učestvujem na ovom konkursu. Ja sam pokušao da im odgovorim atraktivnim izgledom objekta koji svedenom arhitekturom daje utisak elegancije, a karakterom i jasnom estetikom omogućava prepoznatljivost brenda koji gradi ova kompanija.
Lazar Kuzmanov je tekst objavio na svom Fejsbuk profilu, a 021.rs ga prenosi u celosti uz dozvolu autora.
Prvo,odma treba zaboraviti na radnički jer on je izgoreo 2000-te i nema ga više a neće ga ni biti onakvog kakvog ga mi novosađani pamtimo.Srbija dali ima ptrebe tolike za ITstručnjacima ili je to opet izvoz jeftine radne snage za potrebe zapada.Vojvodina ravnica ,raste ono što nama stiže na naše stolove ona nas hrani,ne možemo da se hranimo gigabajtima....nema više radničkog ,što neko reče tu ,za mesec dana ćemo zaboraviti i to je to,kao što smo zaboravili još jedan simbol grada pečurku benzinsku pumpu jedinstvenu građevinu...i tako malo po malo ode naš grad ako je naš ???
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.
"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."
"U moje vreme škola nije imala obezbeđenje. Nije bilo incidenata, tek po neka tuča", rekao je jedan tata oštro se suprotstavljajući ovom konceptu koji nas, izgleda, svakog septembra duboko uznemiri.
Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.
Srbija se ovih dana našla u centru političke pažnje cele Evrope, a i drugi obližnji regioni su pažljivo pratili posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu.
Naš sugrađanin Jan Klinko, dobronamerni 70-godišnji nuklearni inženjer koji je ceo radni vek proveo u "Elektrovojvodini", ovih dana je zabrinut i zamišljen.
Ekstremistički republikanski političari i imenovani funkcioneri prednjače u podršci "Projektu 2025", ali obe velike stranke podržavaju izgradnju ratne ekonomije.
.jpg "Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate")
Komentari 14
Santinel
/
pa radi laza i sa galensom.
eno pupinova palata.
na srecu pariski magazin nije uradjen po njegovoj monstruoznoj ideji
комша
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar