Jedno važno pitanje se postavlja: Kako bi to što bi neko imao više prava ugrozilo nekog ko već ima ta i mnoga druga prava? Jedan je i odgovor na to pitanje: Nikako.
Da li će Slavica i Milorad odustati od svog planiranog venčanja i osnivanja porodice ako Milan i Nenad odluče da stanu pred matičara i na neki, opet ne isti način, ozvaniče svoju vezu? Da li će neko odustati od ideje da ima decu samo zato što su se neke tamo Anja i Maja obavezale da će jedna drugu poštovati i dobile zakonsko odobrenje da nasleđuju imovinu ili posete jedna drugu u bolnici? Naravno da neće.
Čemu onda toliki revolt protiv jedne ideje koja je iskonski dobra i ljudska - protiv ideje da se dvoje ljudi vole i provedu život zajedno?
Atak na brak
Deo argumentacije protiv istopolnih zajednica je da one ugrožavaju tradicionalni brak i dovode do diskriminacije institucije braka između muškarca i žene. Međutim, bračne zajednice već dugo nisu ono što bi ljubitelji tradicionalnih vrednosti želeli da one budu, a pravno prepoznavanje onog što je već deo naše stvarnosti nema nikakvog uticaja na to.
Brak između muškarca i žene je odavno iskoračio van hrišćanskih pravila i olabavio okove patrijarhata, pa u njemu sve ređe postoji predodređeni odnos sa jasno definisanim ulogama privređivača i domaćice. Funkcija braka prestaje da bude razmnožavanje, a postaje partnerstvo koje može, a ne mora, da dovede do zajedničkog potomstva.
O "teroru manjine nad većinom" nema reči, jer činjenica da će neko dobiti više prava i da tom "količinom" prava i dalje neće prići onoj meri slobode koju imaju heteroseksualne bračne zajednice nikako ne ugrožava većinu. Uostalom, da li to što nacionalne manjine, uz srpski, uče maternji jezik u školama znači da su đaci srpske nacionalnosti diskriminisani?
Definicija braka, kao takva, ne menja se. Ona ostaje zajednica muškarca i žene, jer smo još daleko od promene Ustava. Samo se daje prilika da osobe koje žive život zajedno "u svoja četiri zida" stanu pred nekog nadležnog i iskažu nameru da na neki način tu zajednicu ozvaniče. Time, dobijaju onaj minimum prava koje bi dve osobe koje se vole, čuvaju i podržavaju trebalo da dobiju.
Šta je sledeće?
Baveći se najavljenim zakonom, mnogi protivnici ne gledaju ono što je na papiru, već pretpostavljaju šta bi moglo da bude u budućnosti.
Jedan od poznatijih, dekan Pravnog fakulteta u Novom Sadu prof. dr Branislav Ristivojević, koji je ujedno i potpisnik takozvanog Apela 212 intelektualaca protiv ovog zakona, već pominje zakon kao način da se "izvrda Ustav" i već predviđa "društvenu krizu".
Drugi potpisnik, sociolog prof. dr Slobodan Reljić kaže da je donositi ovakav zakon "u pravoslavnoj zemlji sodomija".
Još jedan protivnik koji je, ironično, direktor Instituta za evropske studije, dr Miša Đurković smatra da je Zakon "atak na tradicionalnu porodicu".
Potpisnici Apela se bune i zbog pooštravanja Zakona o diskriminaciji, jer zašto bismo nekom oduzeli to pravo plave strejt krvi da diskriminiše druge?
"Dajte im prst, posle će tražiti šaku. Dajte im šaku, tražiće ruku. Dajte im ruku, tražiće glavu Srbije. Ionako se deca ne rađaju, on što se rodi pokrade se po porodilištima, a budali se sklapa istopolni brak, tu se deca ne rađaju, Srbija se neće moći obnoviti biološki. Srbija će vrlo brzo nestati pa vi Srbende dopustite istopolne brakove", kaže jedan od komentatora ispod vesti o ovom zakonu.
Pitanja za tog komentatora: Da li će LGBT osobe ukoliko se ovaj zakon ne donese dobiti ekspres udar heteroseksualnosti u glavu pa poželeti da rode gomilu Srpčića? Da li će se Srbija obnoviti biološki ako istopolni par ne stane ispred matičara i legalizuje svoju zajednicu?
Bolje dve majke nego nijedna
Naravno, odmah dolazi i do neizbežnih komentara o usvajanju dece, iako ovaj zakon to ne reguliše, tako da istopolni parovi i dalje neće moći da usvajaju. Strah ljudi od ideje da dete ima dve mame i dvojicu tata je ogroman.
Mnogo je manje zastupljen strah od toga da dete nema nijednu majku, nijednog oca. U Srbiji oko 8.000 mališana živi u domovima za nezbrinutu decu ili hraniteljskim porodicama. Pitajte njih da li bi više voleli topli dom sa istopolnim roditeljima ili dom za nezbrinutu decu.
Iako kod nas nema iskustva, pa samim tim ni studije koja bi mogla da nam pokaže kako na dete utiče odrastanje sa LGBT roditeljima, u zemljama gde je to dugogodišnja praksa istraživanja pokazuju da ne postoje razlike u razvoju u odnosu na decu koja odrastaju u tradicionalnim porodicama. Uostalom, nije sve tako ružičasto ni u mnogim tradicionalnim porodicama, taj epitet ih ne čini slobodnim od zapostavljanja, fizičkog zlostavljanja i zanemarivanja.
Ipak, ovo sad nije ni pitanje, jer pomenuti zakon ne predviđa mogućnost usvajanja.
A kad smo kod stvari koje nisu tema, dežurni mrzitelji postavljaju i pitanje da li je možda legalizacija pedofilije sledeća? Nije. A zašto? Zato što je istopolna zajednica odnos dve odrasle osobe koje su dovoljno stare i svesne da pod punom odgovornošću u tu zajednicu stupe. Zajednica sa maloletnom osobom nije moguća jer ne postoji mogućnost pristanka dve odrasle osobe.
Kako ja to svom detetu da objasnim?
Idemo na najčuvenije "nemam ja ništa protiv, ali kako ja to svom detetu da objasnim".
Odgovor na ovo je vrlo lak, ako dete vidi "dvojicu čika da se ljube" možda neće ni pitati, možda detetu neće biti neobično, jer deca su rođena bez predrasuda, mi smo ti koji im ih namećemo. Ako pita, slobodno kažite "čike se vole, baš kao ja i mama".
Homoseksualizam nije zarazan, dete neće postati gej ako vidi čike kako se ljube. Neće postati gej ni ako ga odgajaju dva muškarca. Homoseksualizam nije uslovljen refleks. Nije nešto što se bira ili nauči. To je nešto što jeste.
Kako ja to svom popu da objasnim?
Nakon pomirljivog stava patrijarha Porfirija koji je rekao da može da razume administrativne probleme i pritiske koje trpe pripadnici LGBT populacije, ali da se ne slaže sa time da se te zajednice nazovu brakom, javio se i Sinod Srpske pravoslavne crkve.
Oni su, bez obzira što se zajednice neće nazivati brakom, rekli da je ovaj zakon neprihvatljiv za SPC.
U saopštenju Sinoda, između ostalog, piše da je "ogromna većina predloženih odredbi u suprotnosti sa Jevanđeljem Hristovim i sveukupnim iskustvom i praksom Crkve".
Ono što je bitno ovde je da niko neće primoravati sveštenike SPC da venčavaju istopolne parove, pa tako ni SPC ne bi trebalo da ima moć da utiče na sklapanje građanske zajednice, ako smo još uvek sekularna država.
Problem je i pooštravanje Zakona o diskriminaciji, po kom bi predstavnici Crkve mogli da šire svoja učenja koja su u vezi sa istopolnim odnosima samo u okviru hramova i bogomolja. Što bi se reklo "nemam ja ništa protiv toga što oni diskriminišu, ali neka rade to u svoja četiri zida".
Nikad nije rano, a uvek je kasno
Najblaži kritičari dovode u pitanje zašto se baš sada, pored toliko problema koje imamo i pored toliko zakona koje je potrebno doneti, planira baš ovaj zakon.
Zato što nema šta da se čeka. Da su, recimo, Britanci požurili sa dekriminalizacijom homoseksualizma, možda ne bi osudili jednog od najvećih umova svoje države Alana Tjuringa, mučili ga hormonskom terapijom i doveli do njegovog samoubistva. Možda bi Tjuring učinio još mnogo za računarstvo, veštačku inteligenciju i čovečanstvo. Ali nisu. Ali nije.
Možda nikad nije rano, a uvek je kasno da neko dobije osnovna ljudska prava.
Sledeće godine biće 45 godina od kako je Vojvodina zajedno sa Hrvatskom, Slovenijom i Crnom Gorom izbrisala homoseksualnost iz krivičnog zakona. Srbija je to učinila 16 godina kasnije. Prva zemlja koja je uvela registrovano partnerstvo bila je Danska, 1989. godine. Holandija je prva usvojila zakon o istopolnom partnerstvu 2001. godine.
.jpg "Dan koji još uvek traje")
.jpg "Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate")
Komentari 41
F
Ime
Demagogija
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar