Pandemija još uvek u uzlaznoj fazi, kako spremnije dočekati nove sojeve virusa

Mada je poslednjih dana primećen blaži pad intenziteta vakcinacije, Srbija je još uvek među vodećima u Evropi. Revakcinisano je više od 1.080.000, dok je još oko 500.000 žitelja primilo prvu dozu neke od vakcina sa ovdašnjeg tržišta. Dakle, za sada je oko 1,6 miliona ljudi uključeno u proces vakcinacije, odnosno 22 odsto ukupnog stanovništva.

Nije sve u novcu

Poređenja radi u Nemačkoj je tek sedam miliona osoba, oko 8,5 odsto tamošnjeg življa, prvi put bocnula inekcija. Da nevolja bude veća, u ovoj državi starijih od 80 godina, zdravstvenih radnika i zaposlenih u radu na zbrinjavanju starijih ima više od 20 miliona.

Još je gore u Holandiji i Italiji, dok su Češka i Slovačka, zemlje najuspešnije u prvom talasu zaraze korona virusom, sada gotovo u potpunosti poklekle. Vakcina nema dovoljno i evropske države nabavljaju na kašičicu. Pandemija je pokazala da za uspešnu zaštitu bogatstvo i novac ne moraju biti dovoljni.

Međutim, ono što zbunjuje je činjenica da su čak dve evropske firme osmislile i proizvode vakcinu, dok brojne evropske kompanije uslužno rade za izvanevropske naručioce. Trenutno čak 52 pogona širom Starog kontinenta je uključeno u proizvodnju vakcine, bilo kao završni isporučioci, bilo kao snabadevači sirovina i poluproizvoda.

Platili, a nemaju

Podsetimo se da je iz Brisela više od tri milijarde evra ubačeno kao pomoć farmaceutskim kućama radi pronalaska vakcine protiv virusa koji je januara prošle godine započeo globalni pohod. Pa, ipak, Evropa ozbiljno kaska u vakcinaciji.

Logično je upitati se gde se pogrešilo, pronađena je zaštita, roba znatnim delom unapred plaćena i proizvodi se od Atlatnika do Urala, ali vakcina nema po evropskim domovima zdravlja i bolnicama. Očito da se zdravstvena politika evropskih država u ovom slučaju pokazala jalovom i sada je u mnogim zemljama bezmalo haos.

Danska i Austrija počinju neku vrstu izdvajanja iz zajedničke borbe protiv pandemije i priključuju se Izraelu u skupnom nabavljanju budućih tura vakcina. Mađarska i Slovačka su već započeli upotrebu ruske vakcine, mada Brisel, ponajaviše iz političkih razloga, još nije odobrio ovu zaštitu. Sličnom stazom pripremaju se i Italijani.

Vratimo se na januar prethodne godine i početak širenja zaraze. Zdravstvena politika je bila u potpunoj nadležnosti svake države ponaosob. Evrounijsko središte u Briselu je izvan bilo kakvog odlučivanja. Odmah se videlo da su evropske države suviše male da se u borbi kakva se dešava jednom u dva veka oslone samo na sebe. Svi su pristali da se iz Brisela vuku konci strategije protiv pandemije.

Pokušaj zajedničke politike

Stavljanje pod zajednički štit je inicirala Nemačka, možda jedina koja ima kapacitete za samostalnu borbu. Mnogo toga je dobro učinjeno. Novcem je pomognut rad čak šest istraživačkih laboratorija sa izglednim projektima na pronalasku vakcine, među njima i "Bajontek", koja je sa američkim "Fajzerom" našla rešenje, baš kao što je švedska "AstraZeneka", takođe podržana iz budžeta u Briselu, sarađujući sa univerzitetom u Oksfordu iznašla sopstveno rešenje.

Uskoro će i "Kjurvek", još jedna mikrobiološka startap kompanija iz Nemačke, predstaviti svoju vakcinu. Ukupno je evropski kontrolor odobrio četiri vakcine za hitnu upotrebu, očekuje se da za mesec-dva odobrenje stigne do još dva-tri proizvođača.

Naravno da je nemoguće da se u kratkom roku proizvedu vakcine za svakog od oko 7,5 milijardi stanovnika na planeti. Jedno je da se proizvodi lek, posebno vakcina, za uobičajene potrebe jedne regije, sasvim drugo masovna proizvodnja koja se meri stotinama miliona, pa i milijardi, ampula.

Evropska strategija je bila razumna i realna. Zasnivala se na pretpostavci osnova zajedničke globalne borbe protiv virusa, uključivala je i zaštitu putem Kovaks programa siromašnijih država na drugim kontinentima. Razvrstane su kategorije prioritetnih grupa, sa namerom da se prvo štite najugroženiji, potom manje ugroženi. U suštini bila je to globalna strategija.

Bez snage

Pokazalo se pak da Unija nema snage da sprovede plan koji je i nadmašivao njene teritorijalne granice. Dobre namere Brisela nisu prihvaćene od drugih. Pre svega onih najmoćnijih, SAD i Velike Britanije, a izgleda da su i pojedine farmaceutske kompanije bile, blago rečeno, uzdržane.

Reč je i o velikom finansijskom interesu, tržište vakcina protiv korona virusa procenjuje se na 80 milijardi dolara. Kako sada medicina kaže, ponavljaće se bezmalo svake godine, slično kao u slučaju gripe.

Amerikanci su bili žestoko pogođeni zarazom. Odmah su aktivirali niz odredbi svog zakonodavstva kojim duboko zalaze u pravnu regulaciju drugih. Bezobzirno, ali moćni se, pogotovo u kriznim trenucima, često tako ponašaju.

Aktivirali su zakon po kome, kada Amerikancima zatreba, svi pogoni njihovih fabrika proizvode samo za potrebe države SAD, bez obzira što su locirani širom sveta. Istovremeno, pogoni neameričkih kompanija locirani u SAD takođe moraju da proizvode samo za američke potrebe.

Ratna strategija

Čim su iz kompanije "Fajzer", do nedavno četvrte među svim farmaceutskim kućama, stigle vesti o pronalasku spasonosne zaštite, aktivirali su ovu i slične regulative. Tako se sada samo 10 odsto proizvodnje "Fajzerove" vakcine iz evropskog pogona usmerava ka Evropljanima, ostalo se avionski dostavlja na drugu stranu Atlantika.

Dok je Evropska unija naglasak stavila na korektnost i transparentnost ugovora, Velika Britanija, po uzoru na SAD, pandemiju shvata kao rat i drži se ratne strategije. Cilj je pre drugih doći do cilja, ovoga puta vakcine. Sklapa ugovore sa "AstraZenekom" o prioritetnom snabdevanju britanskog tržišta.

Uočljiva sporost Evropske unije, uzrokovana teškoćama u postizanju dogovora 27 članica, pomogli su Britancima da sklope po sebe povoljan ugovor, a na štetu ostalih.

Uslužna proizvodnja

Čini se da u Briselu, godinama bez nadležnosti u oblasti zdravstva, nisu bili ni dovoljno upućeni u farmaceutsku proizvodnju. Kada je započela potraga za vakcinama, prevelik broj evropskih kompanija je sklopio ugovor o uslužnoj proizvodnji za američke kompanije, zanemarujući evropske potrebe.

Tako firme iz Švajcarske i Španije rade vakcine američke "Moderne", "Fajzer" je, pored svog pogona u Belgiji, angažovao i nekoliko manjih evropskih kompanija. Ostalo je još samo nekoliko fabrika za proizvodnju vakcina protiv drugih epidemijskih bolesti.

"Bajontek" je morao da dobrano inovira kupljene Novartisove pogone u Magderburgu, dok se "Kjurvek" odlučio za izgradnju sopstvenih. No, tek će naredne godine moći da isporuči ozbiljniju količinu nove vakcine.

Idealni partneri, a ne sarađuju

Loši odnosi Brisela i Moskve, dopunjeni finansijskim interesom pojedinih rivalskih farmaceutskih kuća, otežavaju dogovor oko proizvodnje "Sputnjik V" u Evropskoj uniji. Rusija nema, i još dugo neće imati, dovoljne kapacitete za masovnu farmaceutsku proizvodnju i strategiju zasniva na prodaji licencnih prava.

Ono što radi borbe protiv virusa poseduju Brisel i Moskva toliko se dopunjuje da bi, u povoljnijoj političkoj klimi, bili idealni partneri. Za sada su ti odnosi hladni i "na distanci".

Mada dugo traje, pandemija je još u uzlaznoj fazi. Izuzetno velik broj zaraženih ljudi znači i da se korona virus stalno razmnožava. Time su uvećane verovatnoće mutacije i pojave novih sojeva virusa.

Iz Izraela, zemlje u kojoj je više od 70 odsto stanovnika revakcinisano, ovih dana stiglo je upozorenje da će najuspešniji biti oni koji se što bolje zaštite upravo od novih sojeva. Mutacije će dovesti do infektivnijih i smrtonosnijih formi oboljenja, kao što već vidimo u slučaju "britanskog soja".

Dosadašnja iskustva, evropska i više nego druga, mogu biti dragocena u daljem toku borbe protiv pandemije. Cilj je sada teži nego na početku epidemije. Neophodno je ne samo vakcinom zaštititi najmanje dve trećine stanovništva, već i ceo postupak sprovesti dovoljno brzo kako bi se sprečilo širenje virusa preko prenosilaca koji ne ispoljavaju znake oboljenja.

To je put da mutacija, time i onih potencijalno mnogo opasnijih od dosadašnjih, bude što manje. Da bi se uspelo neophodno je na osnovu znanja i svih dosadašnjih iskustava osmisliti i realizovati obuhvatnu, istovremeno i dovoljno brzu, masovnu vakcinaciju.