Tragedija inkompetencije ili Dan pobede fašizma

Dragana Prica Kovačević

dragana@021.rs

Info

10.05.2021.

20:39 > 20:29

Jučerašnja svečana akademija povodom Dana pobede nad fašizmom, na sve je ličila osim na pobedu.

Tragedija inkompetencije ili Dan pobede fašizma

Foto: 021.rs (ilustracija)

U okviru programa upriličenog za Dan pobede recitovane su pesme fašističke organizacije "Zbor" Dimitrija Ljotića. Oni koji su gledali preko malih ekrana i oni koji su prisustvovali, između ostalih i članovi Narodnooslobodilačke borbe, sa bine su mogli da čuju stihove "Mrtvi niste", "Svi za jednoga" i "Mi znamo borbu što nas čeka".

Nedugo nakon što su se povodom ovog oglasili pojedinci na društvenim mrežama i političke partije, istoričar Dejan Ristić za Tanjug je rekao da su u pitanju dela Momčila Nastasijevića koja nemaju veze sa organizacijom Dimitrija Ljotića. Ove pesme se, međutim, ne mogu pronaći na spisku pesama Nastasijevića dostupnih onlajn, dok se, s druge strane, iste, već decenijama unazad dovode u vezu sa Ljotićevim pokretom, a poslednjih godina i sa raznim savremenim nacionalističkim pokretima, kao što je "Obraz".

S obzirom na to da se ovakvi programi ne pripremaju preko noći, članovi Odbora zaduženog za organizaciju ili realizatori, morali su detaljno da provere koje to stihove izvlače iz naftalina i negde su morali da naiđu bar na sumnju da su to pesme koje su pevale fašističke jedinice Dimitrija Ljotića koje su učestvovale u najgorim zverstvima okupatora tokom Drugog svetskoj rata, a 1944. su čak postale korpus SS divizija. Da li je onda u pitanju tragedija inkompetencije ili namerno slavljenje fašizma u organizaciji države prenošeno putem javnog servisa građana?

Po svoj prilici, reč je o pranju biografija i nacionalizaciji antifašizma na ovim prostorima kao isključivo srpskog. Po logici sadašnjih vlasti, sve što je iz "srpske kuhinje" došlo u Drugom svetskom ratu (a i posle) bilo je antifašističko. Tako smo poslednjih godina dobili i drugi antifašistički pokret, pokušaj rehabilitacije Milana Nedića i njegovo veličanje u obrazovnom materijalu, a sada je izgleda na red došao i sam Ljotić, čovek koji se među prvima odazvao pozivu nacističkih okupacionih vlasti za stvaranje civilne uprave u okupiranoj Srbiji.

Pesme koje slave Ljotićev "Zbor" nisu jedino što nije bilo primereno na takozvanoj akademiji povodom Dana pobede. Skoro sve što je usledilo i čitava atmosfera na svečanosti bilo je upitno i upozoravajuće.

Prvi koji se obratio prisutnima bio je predsedavajući Predsedništva Bosne i Hercegovine Milorad Dodik koji je, ironično, upozorio na pokušaje revizije istorije, pa potom naglasio da su "Srbi imali dve savezničke vojske". Iako je naglasio da su postojale dve antifašističke vojske, tokom dobrog dela govora Dodik je nipodaštavao narodnooslobodilačku borbu i sve ono što je posle nje došlo, stavljajući lovorike na srpski narod i ignorišući potpuno postojanje jugoslovenskog pokreta otpora.

Sve je to vešto povezao sa ratovima devedesetih godina i sa sadašnjim položajem Srba u Republici Srpskoj i Bosni i Hercegovini ocenivši da su Srbi "pod najezdom istih onih koji su nas dva puta sa svojim oružjem i snagom napali u Prvom i Drugom svetskom ratu".

Dodik je spomenuo i jednu "malu pobedu, satisfakciju" kada je Kraljevski vazduhoplovni puk bombardovao Grac, 1941. godine, ali se kasnije u toku rata na malo šta imao osvrnuti što se tiče uspeha kraljevske vojske, pa je tu i zastao. Nije ostao dužan ni drugom antifašističkom pokretu, koji je dobio samo kritike zbog neoslobađanja Jasenovca i "sakrivanja mnogih stvari o Jasenovcu", a nipodaštavao je i ulogu drugih Jugoslovena u narodnooslobodilačkoj borbi.

Sa ironičnom igrom reči nastavio je i predsednik Srbije Aleksandar Vučić koji je istakao da se "u našem regionu prekrajaju činjenice i pokušava da se falsifikuje istorija". U govoru koji su prorežimski mediji nazvali "istorijskim" Vučić je rekao da sve manje zemalja danas obeležava Dan pobede i bio je u pravu. Sudeći po jučerašnjoj svečanoj akademiji, Srbija je jedna od tih koja ga ne obeležava.

"Srbija neće na to da pristane, nemamo pravo na to, jer zaboraviti fašizam rezultiralo bi samo jednim - da u još grotesknijem obliku fašizam ponovo nastane", naglasio je predsednik Srbije, kao da nije video prizore na ulicama Novog Sada nedavno, grafite mržnje po celoj toj antifašističkoj zemlji i jednoumlje koje se svakodnevno nameće.

Izjednačio je, kako samo on to ume, Hrvate sada i ustaše tada, pa i Srbe sada (uključujući i sebe) i Srbe koji su se borili protiv fašizma tada.

"Kada kažete da sam bezobrazan, moj odgovor je da ću biti još drskiji i bezobrazniji. Srbija malo brže napreduje od vas, ali želimo da i vi uhvatite taj ritam i imaćete onda manje briga kako da nešto protiv Srba učinite", rekao je Vučić, a poređenje BDP-a i demonstriranje papira sa grafikonima ekonomskog uspeha su začudo izostali.

Zaključio je da je zavet naših predaka da svi imamo iste šanse i prava, koja ne bi trebalo da zavisi od toga da li smo pripadnici jedne ili druge politike.

Samo jednom u dva govora i nekoliko recitacija čula se ona strašna reč na "p" - partizani. Ime "Tito" izgovoreno je jednom, i to u negativnom kontekstu. Kao da su se pribojavali tih reči, pa je bolje bilo da ih zakopaju. Nijedna pobednička pesma iz tog vremena nije otpevana. Čak je i nemački general tokom Drugog svetskog rata Rudolf Liters uspeo preko jezika da prevali da "nemački vojnik nije dorastao fanatično borbenim partizanima", a to je Dodiku i Vučiću bilo preteško da kažu, iako su im četiri partizana sedela u publici.

Proslava Dana pobede izgledala je kao žalopojka, sahrana, komemoracija. Slušali smo o stradanjima, klanjima. Govornici su pokušali da izazovu patetiku, gađenje, pa i mržnju pričama o ubijenoj nerođenoj deci i proterivanju sa ognjišta. Ima dana i mesta za te priče, a svakako je viktimizacije u ovom režimu dovoljno. Samo ove godine imali smo nekoliko svečanih akademija na kojima su se stradanja unižavala jeftinim predstavama i prisustvom nekih ljudi koji su delimično odgovorni za njih.

Dan pobede, dan je za slavlje.

Čak i te 1945. godine posle godina rata i stradanja, ljudi su izašli na ulice i slavili su. Bili su srećni što je to gotovo. Sada su Vučić i Dodik našli za shodno da isplaču sve te suze koje oni direktno pogođeni ratom nisu isplakali. Možda njihove nisu bile dovoljno dobre? Možda nisu bile dovoljno srpske?

Jučerašnja akademija bila je sve samo ne slavljenje dana pobede. Jeftina patetika i revizija istorije zauzele su glavno mesto na toj sceni. Antifašizam prepakovan je i upakovan u ukrasni papir koji odgovara sadašnjem političkom narativu. Jugoslovenski antifašizam nacionalizovan je, a borba između saveznika i sila osovine pretvorena je u borbu protiv Srba sa isključivo nacionalnim motivima, da bi još jednom u ruke onih na vlasti stavila oružje bezgrešnosti i sindrom žrtve kojim će oni posle mahati pred svojim narodom i Evropom. Herojima koji su pružali neviđen otpor fašističkim snagama niko nije odao počast, a možda je bolje da im ovakvi i ne odaju.

Dan pobede, dan je za slavlje. A možda, u ovakvoj Srbiji i nije.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

dan pobede antifašizam

Komentari 20

Hronološki Najpopularniji

Лиманац

11.05.2021 • 09:57

Дринкинг секонд Сербиа’с теарс

Слава борцима оба антифашистичка покрета отпора палим за слободу отаџбине!

6 30 -24
Банг Брос

11.05.2021 • 09:46

Meine Ehre heißt Treue !

0 8 -8
Ahab

11.05.2021 • 08:52

Na stranu ovaj bal nakaza, ali nije nikakav istorijski "revizionizam" cinjenica da su upravo Srbi bili okosnica antifašističke borbe kako na teritoriji tadašnje Srbije i Crne Gore, tako i u ostatku okupirane Jugoslavije. Ostala "braca" su mahom birana za pozicije daleko u pozadini, dok su Srbi na prvim linijama fronta plaćali najveću cenu.
Nije izvrtanje cinjenica ni dokazano odugovlacenje sa oslobadjanjem Jasenovca, od strane tadasnjeg partizanskog "stozera".
Nije neistina ni to da se decenijama komunistički agit-prop zalagao da se o Jasenovcu priča samo kao o "neprijateljskom" logoru, a nikako o projektu istrebljenja Srba koji je osnovala NDH, pod direktnom upravom Hrvata, na čijim načelima, koliko god to nekoga žuljalo-pociva i danasnja R. Hrvatska. Od veličanja etničkog čišćenja i genocida iz 1995. nad Srbima, do na svakom koraku osporavanja prava te, danas jadne i malobrojne, srpske nacionalne manjine u Hrvatskoj.
Nije neistina ni da su komunisticki preki sudovi posle rata, u svega nekoliko meseci, učinili veće zlo i Srbima i Srbiji nego 4 godine nacističke okupacije.
Nije izmisljena ni snazna anti-srpska struja NOB, na celu sa Brozom, Rankovićem, Pijade i Popovićem, koja je činila sve sto je mogla da zatre i Srbe i sve tragove srpske državnosti.
Pre će biti da je istinski revizionizam višedecenijska mantra da su svi Srbi četnici, a nijedan Hrvat nije ustaša, ili da su Slovenci i muslimani bili ravnopravni nosioci antifašističke borbe.

33 28 +5

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.