Akademik Tibor Varadi profesor je međunarodnog prava. Beogradski je diplomac pravnih studija koji je doktorirao je na Harvardu. Iz njegove bogate profesionalne biografije može se izdvojiti niz zanimljivih činjenica, od toga da je predavao na Berkliju, Emoriju, Kornelu, te na budimpeštanskom CEU univerzitetu, da je bio član glavne liste saradnika slavog lista "La Revue de l'arbitrage", urednik čuvenog novosadskog časopisa "Uj Simpozijum", do toga da je član Svetskog udruženja za međunarodno pravo (ILA) i još mnogih važnih sličnih svetskih udruženja.
Ali, Varadi je i član Društva književnika Vojvodine, i to nimalo slučajno, jer je pisac nekoliko odličnih dokumentarističkih knjiga, inspirisanih bogatom arhivskom građom advokatske kancelarije koju je u Zrenjaninu osnovao njegov deda. Te se knjige, zbog izuzetnog stila pisanja - pre svega prefinjenog humora i inteligentne ironije koje bogatu, ali vrlo često i bizarnu istoriju ovih prostora, na hiljadu i jedan način povezuju sa iščašenjima ovog vremena - preporučuju i kao vrhunska beletristička literatura, kao romani koji se čitaju bez daha jer otvaraju riznice u kojima su spakovane sudbine malih ljudi u raljama velike, uvek nemilosrdne istorije.
Široj javnosti Varadi je pak poznat i po tome što je svojevremeno zastupao Srbiju, a pre toga SRJ i SCG, pred Međunarodnim sudom u Hagu. Kao stručnjak za međunarodno pravo, Varadi je pravi sagovornik i na temu Kosova koja se kroz "šetajuće" non-pejpere poslednjih nedelja po ko zna koji put ponovo aktuelizuje.
O tome da li se njima ponovo zahuktava imperativ rešenja kosovskog problema, kome je najviše u interesu da se kosovska kriza i dalje ne reši, ima li šanse da Srbija u nekoj bliskoj budućnosti progovori rečnikom zasnovanim na činjenicama, da li je za pregovore bilo lakše u vreme kada su se o Kosovu pitali Holbruk, Olbrajt i Voker, te kolika je uopšte u ovom trenutku zainteresovanost Evrope i Amerike za rešenje pitanja Kosova, ali i zašto nijedan srpski političar ne sme da rizikuje priznaje Kosova, Tibor Varadi govorio je u intervjuu za 021.rs.
021: Početkom godine izgovorili ste rečenicu koja se nije dopala ni evropejcima, ni nacionalistima, da je Kosovo, suprotno međunarodnom pravu, bespravno otcepljeno, ali da isto tako ono trenutno nije deo Srbije, jer srpsko zakonodavstvo, sudovi i administracija ne funkcionišu tamo, zbog čega retoričke figure poput "Ne damo Kosovo" nisu utemeljene. Pošto se građani Srbije neprekidno filuju dezinformacijama, možete li jednostavnim jezikom da pojasnite kosovsko de fakto stanje stvari?
Varadi: To na koji način deo zemlje može da se odvoji od cele zemlje, to jeste sporno u međunarodnom pravu. Sporno je i kod Krima, kod Katalonije. U bivšoj Jugoslaviji postojala je neka mogućnost da se voljom naroda odvoje republike, ali se to nije odnosilo na pokrajine, tako da njihovo odvajanje nije bilo nešto što bi bilo moguće u okviru Ustava.
Onda se tu postavila teza o mogućnosti odvajanja kao odgovor na neke patnje i nepravde, što je bio glavni argument kosovske strane - a bilo je nepravde prema albanskom stanovništvu. No, ostalo je sporno da li je stvorena pravna osnova za secesiju.
Lično mislim da je Milošević, ukidanjem autonomije, hteo da približi Kosovo Srbiji, ali je time zapravo, učinio dramatičan korak ka odvajanju. Bilo je Albanaca koji su i za vreme postojanja autonomije razmišljali o secesiji, ali su mnogi Albanci na Kosovu budućnost percipirali unutar autonomije – dakle unutar Srbije. Nakon ukidanja autonomije, ujedinili su se Albanci na radikalnoj strani.
Pitanje legalnosti odvajanja, postavljeno je i pred Međunarodnim sudom pravde. Međutim, Međunarodni sud pravde je izbegao odgovor i, umesto da odgovori da li je odvajanje bilo legalno, odgovorio je na pitanje, da li je sam dokument o odvajanju bio legalan dokument - a to uopšte nije isto.
Ja bih ostao pri svom mišljenju da Kosovo nije legalno odvojeno i da je to nešto što nije spojivo sa međunarodnim pravom. Osim toga, tu postoji i ta često citirana Rezolucija 1244 koja Kosovo vidi unutar Srbije.
Međutim, da bi Srbija imala vlast nad Kosovom, morala bi tamo da da postoji njena upravna, sudska i vojna vlast, a pravni sistem Srbije ne prostire se na Kosovo. Zakoni Srbije se ne primenjuju na Kosovu. Vojska Srbije nema mesta na Kosovu. Ako neko iz Beograda želi da otputuje u Rumuniju, Mađarsku, ili druge susedne zemlje, to nije problem, ali otići na Kosovo - jeste.
Pravno dakle, da ponovim, odvajanje po meni nije bilo legalno, i to je sporno i u međunarodnom pravu, mnogi se oko toga spore, ali faktički, Kosovo danas zaista nije deo suverene Srbije, jer se nijedan element suverenosti ne prostire na Kosovo.
Zato sam više puta pomenuo da retorika poput "da sačuvamo Kosovo", nije adekvatna. Ono što je oduzeto, ne možemo da sačuvamo. Možemo eventualno da vratimo: a šta bi značilo ako bi Kosovo ponovo postalo deo Srbije, šta bi to značilo politički, ekonomski, i u svakom drugom smislu, to su zaista vrlo složena pitanja.
021: Non-pejperi ovih dana šetaju Srbijom više nego što se kreću njeni građani. Mnogi misle da to znači da se ponovo zakuhtavaju pritisci da se najzad reši kosovsko pitanje. Šta vi mislite o tome?
Varadi: Ni diplomatija nije savršena, ni besprekorna. Namera ovih non-pejpera je očigledno da kroz neka rešenja, ili moguća rešenja, iza kojih još niko ne sme da stane, ali o kojem bi se rado čulo šta misle i Srbi, i Albanci, i drugi, sondiraju javnost. Zato se vitla njima, a ona su u štampi dobila mnogo više prostora nego što bi ga dobio jedan stvarni dokument. Postali su neka vrsta instrumenta testiranja.
Pošto se stvarnost već decenijama ne pomera, onda je počela da se vrti virtuelna stvarnost - non-pejpera – pa i sporova. Oni se vrte u javnosti da bi se videlo u kom bi se pravcu moglo krenuti iz dugo blokiranog stanja.
Kao što postoje non-pejperi, tako se sada javljaju i "non-procesi", o čemu sam nedavno govorio za BBC a povodom pretnji Kosova tužbom za genocid. S pravne strane, mislim da nema šanse da od toga bude spor. Drugim rečima, Kosovo ne može da tuži Srbiju pred Međunarodnim sudom pravde.
021: Da li je situacija, u pregovaračkom smislu, za Srbiju povoljnija sada, ili u vreme kada su u celoj priči bili Holbruk, Olbrajt, Voker, Klintonovi?
Varadi: Tada je bila NATO intervencija, koja je po meni takođe protivna međunarodnom pravu, a tog su stanovišta i mnogi zapadni pravnici. Nedavno sam na tu temu u "Vremenu" objavio početak mog izlaganja u Hagu.
Uvek je povodom uticaja na Balkanu postojala trka Istoka i Zapada, to nažalost jeste činjenica, kao što je činjenica i to da su na Kosovu sada američki vojnici, što je ipak dosta bizarno, zar ne? Šta Amerika radi na Kosovu?
Opet, sa stanovišta Srbije, to je sada bolje od toga da je tamo zvanična kosovska vojska, jer međunarodna vojska tamo manje naglašava suverenitet nego što bi to činila jedna zvanična kosovska vojska. Ako bi američka vojska i međunarodne snage otišle, neko bi logično rekao - dobro je da odlaze, ali za nas je sada nešto što je loše - bolja opcija.
021: Da li je iracionalna pomisao da bi Srbija i Kosovo ipak mogli da se dogovore oko rešenja? Kome zapravo najmanje odgovara da se kosovska situacije reši, odnosno kome najviše odgovara da se ne reši, da se što duže prolongira njeno rešenje?
Varadi: Ni Koštunica, ni Đinđić, nijedan srpski političar nije smeo, i ne sme da rizikuje priznanje Kosova, jer bi bilo teško ostati na vlasti posle toga. Mislim da je za Koštunicu takav potez bio nezamisliv i bez obzira na vlast. To zaista otežava nagodbe. Dokle će tako biti, pitanje je.
Istina je da je ova sadašnja vlast prilično stabilna, što nije sreća za svakoga. Međutim priznanje Kosova bi je možda uzdrmalo, tako da je tu teško videti neki kompromis koji bi omogućio potez priznanja.
I tu sada uleću non-pejperi kao instrumenti testiranja, jer, recimo, ako priznate Kosovo, a dobijete Republiku Srpsku, ljudi će pomisliti, pa možda je taj političar ipak junak, jer dobija više nego što daje. No mislim da to nije realna opcija.
U svakom slučaju, čini se da već više decenija nijedan politički lider ne smatra mogućim da prizna nezavisnost Kosova i da pri tome zadrži vlast. A političari svuda u svetu, a ne samo kod nas, žele da zadrže svoje pozicije.
Važno je znati još nešto jako bitno:
u međunarodnom pravu postoji veliki broj instrumenata za zaštitu manjinskih prava. Srbi na Kosovu apsolutno zaslužuju da zadrže svoj srpski identitet, kulturu, baštinu i sve ostalo, ali dok ih ne kvalifikujemo kao manjinu, ti se evropski propisi na njih ne mogu odnositi.
Embed from Getty Images
Postoje i van toga pokušaji i nastojanja da se nekako zaštite prava Srba, koja jesu ugrožena, ali nema jasnog obrasca koji bi omogućavao preciznu zaštitu.
Recimo, prava Mađara, Slovaka, Rusina u Vojvodini jasna su manjinska prava i međunarodni propisi o manjinskim pravima ovde se primenjuju i poštuju na jednom čestitom nivou, isto kao, na primer, i manjinska prava Austrijanca u Italiji, u Južnom Tirolu – ili prava Srba u Mađarskoj.
A šta su prava srpske manjine na Kosovu za koje tvrdimo da je deo Srbije? Mislim da je teško boriti se za njih, jer sada ne postoje jasni međunarodni okviri za to. To otežava sudbinu Srba na Kosovu koji, ponavljam, imaju apsolutno pravo da ostanu tamo, čuvaju svoj jezik, kulturu, baštinu, da mirno žive.
U svakom slučaju, nastojanja da se štiti kulturni identitet Srba na Kosovu treba nastaviti, bilo u konvencionalnim, bilo u nekonvencionalnim međunarodnim okvirima.
021: Pomenuli ste u jednom trenutku nepreciznu terminologiju koja se koristi kada se govori o Kosovu: "Ne damo Kosovo", "Kosovo je Srbija"... Šta mislite šta trenutnu vlast u Srbiji može da ponuka da počne da koristi bar precizan - situacijom na terenu - utemeljen rečnik?
Varadi: U ono kratko vreme kada sam bio u Panićevoj vladi, u vladi bez vlasti, video sam da interesi Amerike, Evrope i Rusije nisu sasvim isti kao interesi američkih, ruskih ili evropskih diplomata.
Diplomatama je u interesu da dobiju neku poentu. Bilo je nedavno žestoke trke diplomata oko toga da ishode da Crna Gora postane, ili ne postane članica NATO-a. I postala je. Da li je to zaista važno za NATO? Ili je to važno za one diplomate od kojih su neki postali junaci, drugi gubitnici.
Embed from Getty Images
U vreme sukoba u bivšoj Jugoslaviji, nekoliko diplomata se nadalo i Nobelovoj nagradi. Zapravo, njima je bitno da dođe do nekog mira koji bi bio vezan za njihovo ime. I kod Kosova je bilo slično, i o tome bi vredelo pisati.
Mislim da interesi onih koji predstavljaju države i interesi država ne moraju biti baš isti. Lični interesi su ponekad više stvarni. Ni Rusija, ni Amerika neće biti srećne ako budu imale veći uticaj nad Kosovom. U Americi neće početi blagostanje ako Kosovo bude i formalno nezavisno, ali će neke diplomate zbog toga postati junaci.
021: Da li vas je neko u poslednje vreme iz vlasti, recimo u poslednjih deset godina, kao stručnjaka za međunarodno pravo, zvao da budete savetnik povodom Kosova, a bilo je mnogo kriznih situacija koje su zahtevale ozbiljnu stručnu pomoć?
Varadi: Ne, nije. U poslednjih deset godina nije.
021: Govoreći jednom prilikom o diplomatiji i zvaničnoj politici, dakle generalno o politici koja vlada svetom u kojem živimo, setili ste se Andrićevih reči čija bi parafraza bila da bi običan smrtnik umro od straha kada bi znao koliko je malo pameti među onima koji vode svet. Uznemirujuće je čak i čuti tako nešto, a kamoli početi razmišljati o toj tezi.
Varadi: Vratiću se na Panića. Panić je bio predsednik vlade bez vlasti - Milošević je imao vlast. To je bio neki aranžaman zapada i Miloševića, da pusti nekog sa zapada da bude na čelu savezne vlade. Šta je zauzvrat bila nagodba, ne znam, ali je rasplet trebalo da donesu vanredni izbori.
Panić je stupio na vlast u julu '92. Izbori su bili 20. decembra i da je Panić pobedio, to bi bila prava vlast. Nije pobedio, ali je dobio preko 40 odsto glasova, što je bilo iznad očekivanja.
Embed from Getty Images
Tada nisu glasali Albanci sa Kosova. Da su oni glasali, Panić bi pobedio Miloševića. Zašto Amerika nije htela da Albanci glasaju? Da li Amerika nije htela da "njihov" Panić pobedi? Jako je teško reći šta je tu bio interes. Naravno, mogu da zamislim i situaciju da je Panić pobedio, a da Milošević nije hteo da prepusti vlast.
Ali činjenica je da kosovski Albanci, koji su činili oko 20 odsto glasova, nisu glasali, a njihovi glasovi, zajedno sa preko 40 odsto Panićevih glasova, značilo bi pobedu. Zašto nije realizovan taj scenario, bilo bi zanimljivo znati. Politika nije uvek prozirna.
021: Pomenuli ste stabilnost ove vlasti. Da li je ona tako stabilna iz prostog razloga što ljudi, iz manjih ili većih privilegija, glasaju za nju, zato što je sposobna da na sve moguće koruptivne načine drži sve poluge vlasti u svojim rukama, ili je tako čvrsta zahvaljujući ovakvoj opoziciji?
Varadi: Teško je reći. Kada je došlo do smene komunizma u zemljama istočne Evrope, u Mađarskoj, Poljskoj, Češkoj, intelektualci su dobili izuzetnu ulogu u politici, mnogo veću nego na zapadu. Prosto zato što tada u politici nije bilo alternativnih partija, te su ulogu dobile ličnosti koje su same iznedrile svoj značaj - umesto da to pozajmljuju od partija.
Ovde se desilo nešto slično tokom rušenja Miloševića sa vlasti. Intelektualci su dobili veoma značajnu ulogu, veću nego što su ranije imali, i nego što je imaju na zapadu. To je danas iščezlo.
Postoji i opcija da se iz politike iznedri neka ličnost, ali ovde politika za sada izgleda nije iznedrila ličnost koja se zaista može takmičiti sa Vučićem, kao što ni u Mađarskoj nije iznedrila čoveka koji bi mogao da se takmiči sa Orbanom. Dokle će to da traje, da li će se neko pojaviti, ostaje da čekamo.
Vidimo pak da su sada ličnosti postale važne, bilo da su pozitivne, ili negativne. Tramp je bio ličnost, apsolutno odbojna za mene, ali on je bio neko, za razliku od tadašnje protivkandidatkinje Hilari Klinton koja je samo sledila šablone i fraze.
Srećom da su ljudi bili toliko razočarani Trampom da je na poslednjim izborima šansu dobio Bajden koji nije ličnost velikog formata, ali je suprotna strana. Da li će se to možda dogoditi i drugde, teško je reći.
Polarizacija je, znate, kletva. Zbog polarizacije i ona strana koja je inače možda na normalnijim pozicijama, izlazi iz okvira logike, jer ako mi kažemo da je istina ono što je suprotno Vučiću, onda smo prihvatili jednu vrlo usku, tanku i slabašnu varijantu istine.
Prema tome, šablonima i frazama trebalo bi se suprotstaviti revolucijom protiv fraza, a ne antifrazama. I to je ono što u današnjoj komunikaciji nedostaje: imamo fraze i antifraze, a jedna prava pobuna protiv sveta fraza - to se još čeka.
.jpg "Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate")
Komentari 9
Walter
Logi
Naselje
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar