Bernat Klajn - Senćanin čije ime Srbija prećutkuje, ali ne i Škotska

Autor: Snežana Miletić

Info

05.06.2021.

12:46 > 18:08

Čovek koji je raskošne boje banatskih polja pretočio u najfinije teksture i materijale, a oni ga kroz rad Diora, Lorena i Koko Šanel, uveli u istoriju svetske mode, zove se Bernat Klajn.

Mala Senta mestašce je u kojem su se rodili mnogi zanimljivi ljudi iz sveta umetnosti. Spisak bi bio podugačak, a danas bi mogao da ide od glumice Kriste Sorčik i muzičara Silarda Mezeija do reditelja Zoltana Puškaša, a ako se krene put istorije do osnivača Srpskog narodnog pozorišta Jovana Đorđevića i dramatičara Stevana Sremca, na primer.

Ipak svi misle da je najpoznatiji Senćanin ikada reditelj Andraš Urban, čovek koji je preokrenuo savremeno pozorište u Srbiji i koji se zbog svog posebnog pozorišnog izraza, katapultirao u sam vrh savremene evropske kulture.

Ipak - svi greše, jer, nije Andraš Urban najpoznatiji Senćanin na svetu!

Najpoznatiji Senćanin na svetu zove se Bernat Klajn i svet je osvojio zahvaljujući svom istančanom osećaju za modu.

Bernat Klajn bio je inovator tekstilne industrije, Škoti ga čak zovu "ocem škotske tekstilne industrije", ali ono što je kasnije uradio u svetu mode premašivalo je očekivanja i svetskih velikana poput Kristijana Diora, Koko Šanel, Pjera Kardena, Balensijage i Iva Sena-Lorena koji će potom u tvidu u bojama vojvođanske jeseni i proleća, i kombinacijama vune i pliša inspirisanih Banatom, ali i raskošnom akvarelistikom škotske prirode, iscrtati istinska umetnička dela.

Zbog te dvojnosti koju se nosio u sebi, pre svega u estetskom smislu, Klajn je za svog života uvek govorio da je čovek dve domovine i nekoliko jezika. Rođen je početkom dvadesetih godina prošlog veka u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, u vreme kada ljudska usta nisu bila puna multikulturalnosti - a bilo ju je jamačno više nego što će je ikada ovde više i biti, jer ljudi se po ulicama nisu makljali šakama samo zato što se reč "sloboda" može reći i "szabadsag" ili "Freiheit".

Bilo je to vreme, istorija tvrdi, kad je komšija komšiju pozdravljao na njegovom maternjem jeziku i kada je bilo pristojno da znaš bar da se posvađaš na nekom jeziku sredine. Ispostaviće se posle, doduše, da ni to nije bilo dovoljno da se ne dese rat i mržnja.

Klajn je zapravo poticao iz porodice sa jakom tekstilnom tradicijom. Stoga ne čudi što je vrlo rano shvatio da somotska traka i iščešljana vuna od kozje dlake u bojama žitnog polja spaljenog posle žetve - što ga je, sam je isticao, inspirisalo na posebne motive u dizajnu, mogu u svetu mode da otvore sasvim nove sfere shvatanja dizajna.

Iz majušne Sente Klajn je otišao uoči Drugog svetskog rata, kada je imao 16 godina, najpre kod rabina u Češku da se školuje a onda u Jerusalim na Umetničku akademiju. Nakon rata, tokom kojeg su njegovi roditelji Zori i Lipot bili odvedeni u Aušvic, gde je majka i ubijena, Klajn je školovanje nastavio u Engleskoj, na studijama tekstilnog dizajna na Univerzitetu u Lidsu.

Do fabrike "Colourcraft" u škotskom gradiću Galušilz, koja je šezdesetih godina prošlog veka u jednom trenutku imala više od 500 zaposlenih, došao je uz mnogo rada. Startovao je sa novcem pozajmljenim od poznanika. Najpre je otvorio malu radionicu sa maramama, kravatama i prostirkama, da bi vrlo brzo na oprečnosti - s jedne sećanja na polja maka i na drugoj strani vojvođanske prašine koja pokušava da izbriše ta sećanja, izgradio imperiju kojoj su se klanjali svi najvažniji francuski i svetski majstori mode.

Među njima posebno mesto imala je Koko Šanel koja je bila čest gost Bernata Klajna i njegovog škotskog doma "High Sunderland" u kojem su se održavale Klajnove revije. Ta impoznantna i za to vreme prilično futuristička građevina, koja je delo arhitekte Pitera Vomerslija, posebna je priča, koja se među studentima arhitekture izučava i danas, isto onako kako se o dizajnu uči u Školi za dizajn i tekstil u Galušizlu koja se nalazi upravo u nekadašnjoj Klajnovoj fabrici "The High Mill".

Klajn je veliku podršku imao u supruzi Margaret koja je i sama bila dizajnerka trikotaže. Za četiri decenije rada u modnoj industriji ovaj Senćanin po rođenju dobio je više nagrada, a za doprinos imidžu britanske krune odlikovan je i Medaljom britanske imperije, trećom od pet postojećih.

Bernat Klajn preminuo je 2014. godine, u svom škotskom domu, u kojem je živeo od 1957. godine. U Sentu se više nikad nije vratio, ni da je poseti. Na istoričarima je da naslute i zašto, a na teoretičarima kulture zašto je Bernat Klajn i dan danas ime koje se prećutkuje u kulturi Srbije.

Njegovog imena nema čak ni na oficijalnom portalu Sente, među imenima znamenitih Senćana. Ima ga zato u Nacionalnom muzeju Škotske, u kojem je jedno krilo posvećeno upravo ovom izuzetnom umetniku.

OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!

Teme

Komentari 14

Hronološki Najpopularniji

Mimi

09.06.2021 • 18:45

Povratak

U rodnu Sentu se nije vrstio jer nije imao ni kome, a ni gde da se vrati... Njegova rodna kuća je uzurpirana od strane tadašnjih simpatizera Hortija a, kao i većina jevrejskih kuća u Senti, ni dan danas nije vraćena naslednicima...

7 0 +7
dule

06.06.2021 • 09:55

Dragana
05.06.2021 • 16:22
@dule Onda ni Tesla koji je sa 19 otišao u Grac i za života se samo nakratko vratio u Gospić nije značajan za kulturu Srbije? Možda si u pravu, ne bi trebalo da svojatamo uspehe ljudi kojima ova sredina nije ništa dala i koji su uspeli tek kad su otišli.

Da vam objasnim moj stav:

Nikola Tesla je americki (ni srpski ni hrvatski) inzenjer i pronalazac (nije naucnik) srpskog porekla koji je rodjen u Smiljanu, u Austriskoj monarhiji, danasnja Hrvatska. Dosta rano je otisao u SAD i to mu je omogucilo da se bavi poslom koji je i zeleo. Baveci se tim poslom, zaduzio je ceo svet, i u tom kontekstu je znacajan za kulturu Srbije.

Ili direktno: Da, svojatanje Tesle od strane srpske, a bogme pomalo i hrvatske politicke elite, je degutantno i besmisleno.

7 5 +2
Prečanka

05.06.2021 • 20:54

@Goga

Obe reči postoje, ne znače baš isto. Uprošćeno, dramatičar je pisac drama a dramaturg može biti i onaj ko prilagođava delo za pozorište.
A Stevana Sremca pamtim kao ni jedno ni drugo već kao prozaistu, pisca proze - pripovedaka i romana. (Ali, da se samo ne jedim, što bi rekao Lala.)

6 0 +6

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.