Bernat Klajn - Senćanin čije ime Srbija prećutkuje, ali ne i Škotska

Čovek koji je raskošne boje banatskih polja pretočio u najfinije teksture i materijale, a oni ga kroz rad Diora, Lorena i Koko Šanel, uveli u istoriju svetske mode, zove se Bernat Klajn.
Mala Senta mestašce je u kojem su se rodili mnogi zanimljivi ljudi iz sveta umetnosti. Spisak bi bio podugačak, a danas bi mogao da ide od glumice Kriste Sorčik i muzičara Silarda Mezeija do reditelja Zoltana Puškaša, a ako se krene put istorije do osnivača Srpskog narodnog pozorišta Jovana Đorđevića i dramatičara Stevana Sremca, na primer. 
 
Ipak svi misle da je najpoznatiji Senćanin ikada reditelj Andraš Urban, čovek koji je preokrenuo savremeno pozorište u Srbiji i koji se zbog svog posebnog pozorišnog izraza, katapultirao u sam vrh savremene evropske kulture. 
 
Ipak - svi greše, jer, nije Andraš Urban najpoznatiji Senćanin na svetu!
 
Najpoznatiji Senćanin na svetu zove se Bernat Klajn i svet je osvojio zahvaljujući svom istančanom osećaju za modu.
 
Bernat Klajn bio je inovator tekstilne industrije, Škoti ga čak zovu "ocem škotske tekstilne industrije", ali ono što je kasnije uradio u svetu mode premašivalo je očekivanja i svetskih velikana poput Kristijana Diora, Koko Šanel, Pjera Kardena, Balensijage i Iva Sena-Lorena koji će potom u tvidu u bojama vojvođanske jeseni i proleća, i kombinacijama vune i pliša inspirisanih Banatom, ali i raskošnom akvarelistikom škotske prirode, iscrtati istinska umetnička dela. 
 
 
Zbog te dvojnosti koju se nosio u sebi, pre svega u estetskom smislu, Klajn je za svog života uvek govorio da je čovek dve domovine i nekoliko jezika. Rođen je početkom dvadesetih godina prošlog veka u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca, u vreme kada ljudska usta nisu bila puna multikulturalnosti - a bilo ju je jamačno više nego što će je ikada ovde više i biti, jer ljudi se po ulicama nisu makljali šakama samo zato što se reč "sloboda" može reći i "szabadsag" ili "Freiheit". 
 
Bilo je to vreme, istorija tvrdi, kad je komšija komšiju pozdravljao na njegovom maternjem jeziku i kada je bilo pristojno da znaš bar da se posvađaš na nekom jeziku sredine. Ispostaviće se posle, doduše, da ni to nije bilo dovoljno da se ne dese rat i mržnja.
 
Klajn je zapravo poticao iz porodice sa jakom tekstilnom tradicijom. Stoga ne čudi što je vrlo rano shvatio da somotska traka i iščešljana vuna od kozje dlake u bojama žitnog polja spaljenog posle žetve - što ga je, sam je isticao, inspirisalo na posebne motive u dizajnu, mogu u svetu mode da otvore sasvim nove sfere shvatanja dizajna.
 
Iz majušne Sente Klajn je otišao uoči Drugog svetskog rata, kada je imao 16 godina, najpre kod rabina u Češku da se školuje a onda u Jerusalim na Umetničku akademiju. Nakon rata, tokom kojeg su njegovi roditelji Zori i Lipot bili odvedeni u Aušvic, gde je majka i ubijena, Klajn je školovanje nastavio u Engleskoj, na studijama tekstilnog dizajna na Univerzitetu u Lidsu. 
 
 
Do fabrike "Colourcraft" u škotskom gradiću Galušilz, koja je šezdesetih godina prošlog veka u jednom trenutku imala više od 500 zaposlenih, došao je uz mnogo rada. Startovao je sa novcem pozajmljenim od poznanika. Najpre je otvorio malu radionicu sa maramama, kravatama i prostirkama, da bi vrlo brzo na oprečnosti - s jedne sećanja na polja maka i na drugoj strani vojvođanske prašine koja pokušava da izbriše ta sećanja, izgradio imperiju kojoj su se klanjali svi najvažniji francuski i svetski majstori mode.
 
Među njima posebno mesto imala je Koko Šanel koja je bila čest gost Bernata Klajna i njegovog škotskog doma "High Sunderland" u kojem su se održavale Klajnove revije. Ta impoznantna i za to vreme prilično futuristička građevina, koja je delo arhitekte Pitera Vomerslija, posebna je priča, koja se među studentima arhitekture izučava i danas, isto onako kako se o dizajnu uči u Školi za dizajn i tekstil u Galušizlu koja se nalazi upravo u nekadašnjoj Klajnovoj fabrici "The High Mill".
 
 
Klajn je veliku podršku imao u supruzi Margaret koja je i sama bila dizajnerka trikotaže. Za četiri decenije rada u modnoj industriji ovaj Senćanin po rođenju dobio je više nagrada, a za doprinos imidžu britanske krune odlikovan je i Medaljom britanske imperije, trećom od pet postojećih. 
 
Bernat Klajn preminuo je 2014. godine, u svom škotskom domu, u kojem je živeo od 1957. godine. U Sentu se više nikad nije vratio, ni da je poseti. Na istoričarima je da naslute i zašto, a na teoretičarima kulture zašto je Bernat Klajn i dan danas ime koje se prećutkuje u kulturi Srbije.
 
Njegovog imena nema čak ni na oficijalnom portalu Sente, među imenima znamenitih Senćana. Ima ga zato u Nacionalnom muzeju Škotske, u kojem je jedno krilo posvećeno upravo ovom izuzetnom umetniku. 
  • Mimi

    09.06.2021 18:45
    Povratak
    U rodnu Sentu se nije vrstio jer nije imao ni kome, a ni gde da se vrati... Njegova rodna kuća je uzurpirana od strane tadašnjih simpatizera Hortija a, kao i većina jevrejskih kuća u Senti, ni dan danas nije vraćena naslednicima...
  • dule

    06.06.2021 09:55
    Dragana
    05.06.2021 • 16:22
    @dule Onda ni Tesla koji je sa 19 otišao u Grac i za života se samo nakratko vratio u Gospić nije značajan za kulturu Srbije? Možda si u pravu, ne bi trebalo da svojatamo uspehe ljudi kojima ova sredina nije ništa dala i koji su uspeli tek kad su otišli.



    Da vam objasnim moj stav:

    Nikola Tesla je americki (ni srpski ni hrvatski) inzenjer i pronalazac (nije naucnik) srpskog porekla koji je rodjen u Smiljanu, u Austriskoj monarhiji, danasnja Hrvatska. Dosta rano je otisao u SAD i to mu je omogucilo da se bavi poslom koji je i zeleo. Baveci se tim poslom, zaduzio je ceo svet, i u tom kontekstu je znacajan za kulturu Srbije.

    Ili direktno: Da, svojatanje Tesle od strane srpske, a bogme pomalo i hrvatske politicke elite, je degutantno i besmisleno.
  • Prečanka

    05.06.2021 20:54
    @Goga
    Obe reči postoje, ne znače baš isto. Uprošćeno, dramatičar je pisac drama a dramaturg može biti i onaj ko prilagođava delo za pozorište.
    A Stevana Sremca pamtim kao ni jedno ni drugo već kao prozaistu, pisca proze - pripovedaka i romana. (Ali, da se samo ne jedim, što bi rekao Lala.)

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Bolji život - da ga zgrabim

Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.

Da li je Tramp zaista pobedio?

Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.