Ponekad se čoveku čini da nestaje onako kako nestaju ili blede komadići njegovog detinjstva. Ovih dana od nas se otisnuo još jedan: Marsel Jankovič, čuveni mađarski ilustrator knjiga, animator, scenarsta i reditelj, umetnik nacije, kako su ga odlikovali Mađari, umro je ovih dana u Budimpešti.
Tužna vest za one koji znaju da je Jankovič jedan od autora kultne crtane serije "Gustav", koja je obeležila mnoga detinjstva, i ne samo zbog toga što ga se setimo uvek kada izlazimo iz stana sa dilemom, da li smo pogasili sve ringle, ugasili sva svetla, zaboravili ovo i ono i da li ćemo se po stoti put morati da se vratimo po nešto, baš kako je to Gustav činio u jednoj legendarnoj epizodi.
Epizode, a bilo ih je više od 100, bile su nezavisne jedna od druge, i u svakoj bi se Gustav našao u nekom neobranom grožđu, zbog čega bi u narednu epizodu odlazio još isfrustriraniji. To kako Gustav podnosi to što mu - ama baš - ništa ne ide od ruke, taj stoicizam neupamćen još od Kalimera i njegovog čuvenog "Pa to je nepravda", precizna je anamneza onoga što upravo živimo.
Zato se čini da smo danas svi mi Gustav, taj sredovečni, ćelavi i smotani muškarac, džangrizav, anksiozan, namćorast, asocijalan, smeten i u svemu tome nadasve komičan - prava slika i prilika nas ljudi danas koji pokušavamo da se izborimo sa loše utabanim stazama svakodnevnog života.
Ovaj mađarski crtać koji, inače, nije imao dijaloge - jedino se povremeno čulo Gustavovo mrmljanje u bradu koje je nagoveštavalo nekakvo polunegodovanje, ipak je pomogao da naučimo prvu reč na mađarskom. Bila je to reč "VEGE", koja je stajala na kraju crtaća i ukazivala da to samo može da znači isto ono što je na kraju "Loleka i Boleka" značilo KONEC - da nema više - do sutradan u 19:15!
Gustava su zajedno sa Jankovičem kreirali Jožef Nep i Atila Dorgojo. Osamdesetih godina imao je kultni status u Jugoslaviji, bio je čak popularniji kod nas nego u Mađarskoj, nešto slično kao što se sa Alanom Fordom desilo kod nas u odnosu na rodnu mu Italiju.
Šteta što ovaj crtać nije imao svoj nastavak u ovom našem kvazipostideološkom vremenu, jer bi bilo zanimljivo videti na šta bi sve pristao taj trpeljivi čovek Gustav, koji nikad ne progovara i večno ćuti. Na šta bi sve bili spremni oni oko njega - šta bi bili u stanju da mu urade?
Da li bi došao do toga što mi danas živimo, do toga da svako od nas zna neku prećutanu nepravdu o kojoj i dalje ćuti, bilo da se ona zove "Palma", "Aleksić", "Štajnfeld" ili nekako drugačije...
Da li bismo došli do skrivenih meandri tih malih sitnih svetova koji su izgrađeni na još sitnijim koristima nauštrb opšteg dobra, na tezi da meni može biti dobro - ne samo ako drugom nije, već ako je drugom zlo i gore?
Da li se Gustav koji mrmlja sebi u bradu pretvara u čoveka nespremnog da kaže bilo šta glasno i donese bilo kakvu odluku od koje mu zavisi život, da li time postaje saučesnik u zločinu koji je izvršen nad njim?
Poznato, zar ne?
Nepoznato je za sada samo to koliko će duplih dna uslediti posle ovog duplog dna koje trenutno živimo.
.jpg "Preminuo Dragan Marković Palma")
.jpg "Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate")
Komentari 10
Bela
Vratio sam se unazad 40. godina u vremenu zahvaljujuci Tekstu o crtanom filmu koji sam redovno pratio. :)
Hvala Snezo !
Đura
Kino-oko
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar