Rođeni Vrščanin, Zoltan Savin novosadski je snimatelj koji je na Akademiji umetnosti u Novom Sadu završio Odsek audio-vizuelnih medija. Od 2008. godine radi na RTV Vojvodine, ali i na nizu serija, kratkih i dokumentarnih fiilmova, a snimao je i muzičke spotove, za "Gobline" npr. Kratki film "Da me nema", na kojem je potpisan kao snimatelj, proglašen je 2019. godine jednim od 12 najboljih dokumentaraca na respektabilnom festivalu u Postdamu.
Savin je godinu dana pauzirao na TV, jer je za to vreme radio kao snimatelj i direktor fotografije na nekoliko domaćih serija, tačnije tri: "Nek ide život", "Neki bolji ljudi" i "Ljubav ispod bora", u kojima je angažovan priličan broj novosadskih glumaca, što je pravo osveženje za domaće TV na kojima pojedini prestonički glumci sad već opasno iskaču iz frižidera, miksera i nutribuleta.
O tome kako se snimaju serije kod nas, ko je najveći show runner u Srbiji, u kakvoj se atmosferi prave sitkomi, kakvi su glumci uživo, šta on bindžuje, te zašto serije sve više uzimaju primat nad filmskom industrijom, govorio je u intervjuu za 021.
"Serije jesu u ekspanziji, ali ne bih rekao da je film potisnut. Pojavilo se jako mnogo TV kanala koje treba popuniti programom, čak specijalizovanim programima: sada imamo kanale koji emituju samo drame, samo krimi serije, samo SF...
Mislim da su producenti prepoznali da to ljudi žele da gledaju, a poklopilo se sa brzim vremenom u kojem je mnogo lakše odgledati kratku formu, nešto malo TV programa od pola sata koji nudi neku priču, događaj, zaplet, neku vrstu slatkog TV uzbuđenja.", kaže Savin i dodaje:
"Paradoksalno, u tom brzom vremenu, u kojem se za jednoipočasovni film u bioskopu čovek posebno priprema izdvajanjem nekog slobodnog vremena, rodio se fenomen bindžovanja, odnosno višesatnog "gutanja" u nizu celih sezona pojedinih serija.
A kvalitet serija je sve bolji, i tematski, i produkcijski, i glumački. Serije se i kod nas rade filmski, a mi, interesantno, imamo i jedan specifičan fenomen - da od filma pravimo seriju, što je verovatno isplativo producentima.
Naše serije danas pokreću razne teme, pokreću razna savremena pitanja. Misim da smo se dobro izvukli iz tih ratnih priča i devedestih. Ljudi se okreću drugima tema, druge stvari ih zanimaju, primećujem da je sada navala tih krimi tema.
Kako god, čini mi se da su sve naše serije bolje od svih turskih ili španskih, i to u svakom smislu. Sve turske serije imaju problem sa minutažom, sa tim pauzama i "tabanjem u mestu". Ako smo jedan period s pravom kukali da nam pada mrak na oči od repriza starih domaćih serija, sada toga nema, sada imamo mnogo novih i to po zapadnom modelu koji je kod nas vrlo omiljen.
Za mene lično, u zanatskom smislu, skandinavska škola je izuzetna, mi pokušavamo da je primenimo ovde, ali to nije moguće, prvenstveno zbog geografije, zbog polarne noći, pod kojom, kad upališ kameru, sve izgleda fenomenalno. Nažalost, mi još uvek nemamo neki svoj model, nešto što bismo nazvali školom. Još se tražimo, malo i zbunjeni u toj - odjednom - ekspanziji."
Na propitivanje ko je najveći show runner u Srbiji, ko bi bio pandan, recimo Kristi Vernof (producentkinji "Uvoda u anatomiju" ili Ronaldu D. Muru (producentu "Ratova zvezda", "Galaktike" i "Tuđinke"), da li je to možda glumac Dragan Bjelogrlić, Savin kaže da ne zna, da je to polje kod nas tek u ekspanziji:
"Kod nas producentski posao još nije postao ozbiljan biznis kao što je to u svetu. Kod nas je reditelj autor, a često i producent, što u svetu nije često. Reditelj u svetu biva unajmljen da radi po određenoj šemi, pogotovo ako se radi o tim mega projektima, tu nema mnogo slobode i "ispadanja" iz dogovorenog. Na projektu obično radi nekoliko reditelja, smenjuju se, i oni, uprkos svojoj ličnoj poetici, zanatu, veštini, ne mogu da promene poetiku serijala, jer njega utvrđuju producenti i ne daju da se ide mimo njega.", ističe sagovornik 021 i u nastavku se vraća na priču o tome kao je on sa TV dospeo do serija:
"Sve je počelo spletom okolnosti. Radio sam kao snimatelj na RTV Vojvodine, kada je počela da se snima dečja TV serija "Pundravci". Bila je dosta popularna, rado gledana među tinejdžerima, a cilj joj je bio da pruži seksualnu edukaciju mladima, na teme o kojima nisu imali sa kim da razgovaraju.
Nakon toga, na TV je reditelj Slobodan Šuljagić imao pilot projekat, "Prazničnu trilogiju", dvojezičnu, mađarsko-srpsku mini seriju od tri epizode koje su se dešavale na katolički Božić, Novu godinu i pravoslavni Božić. Predstojećeg leta, u sklopu RTV Vojvodine usledilo je snimanje sitkoma "Pomeri se s mesta" u režiji samog Šuljagića. Na tom projektu bio sam direktor fotografije i tada smo nas dvojica kliknuli na tom zanatskom i umetničkom planu. Od tada dosta sarađujemo, a moram da priznam da do tada nisam verovao da je to moguće, jer mi iz Novog Sada nekako teško probijamo taj beogradski sistem.
Šuljagić je sjajan lik, profesionalac, kolega, zanatlija, umetnik, pre svega čovek. On je prava lokomotiva na snimanju, ako ti pređeš danas osam kilometara, on će preći 12, što je uvek motivišuće.
U nastavku smo zajedno snimili tri serije,"Nek ide život" ima 44 epizode, snimana je u studiju, kao sitkom, "Neki bolji ljudi" snimana je sa dve ekipe koje su naizmenično snimile 66 epizoda. Jedna ekipa bila je u studijskim uslovima, a druga u Staroj i Novoj Pazovi, i na nekim lepim lokacijama u Beogradu.
Treća serija bila je najzahtevnija, snimana je na Zlatiboru i imala je 10 epizoda. U njoj glavne uloge igraju Katarina Radivojević i izuzetni glumac Marko Marković, inače dobitnik Sterijine nagrade za glumu u predstavi "Semper idem", glumac koji igra i u Torbičinom "Tartifu", koji je izgradio ozbiljnu karijeru u NP Sombor. Marković sada postaje prava TV zvezda i zbog toga mi je jako drago, jer je to zaista zaslužio.", ističe Zoltan Savin.
Na propitivanje, šta misli o tezi da su naše glumce poprilično iskvarile serije, odnosno honorari i način glume, zbog čega više u pozorištu nisu sposobni da temeljno urone u lik, kaže:
"Moj je utisak da su oni profesionalci kada dođu na set. Oduševila me je, recimo, Anđelka Prpić, neviđeni profesionalac! Najbolje se radi sa glumcima koji su od početka do kraja serije na snimanju jer su konstantno u temi i atmosferi serije, a sa epizodistima bude malo teže, jer njihova glumačka boja i ideja moraju da se "stešu" i uklope u meru serije, a to je posao reditelja. Od njega zavisi ton serije i atmosfera na snimanju.
Ja blisko sarađujem sa scenografom, u procesu izgradnje u studiju analiziramo gde idu kamere, svetlo, šta je najbolje za snimanje... Kao direktor fotografije sve moraš da imaš pod kontrolom. Više volim realne objekte, ali je lakše raditi u konrolisanim objektima jer nemaš nikakve ometajuće faktore. Možeš da snimaš dan noću i noć danju, doduše, može to i u realnim objektima ali malo teže.
Lično, nemam mnogo kontakta sa glumcima, reditelj je taj koji je glavni. Na snimanjima vlada vojnička ustrojenost, postoji hijerarhija koja mora da se poštuje jer postoje rokovi. Prvu seriju snimili smo za 92 dana, drugu za 100 dana. Neminovno je da se u takvim uslovima stvori neka, maltene, porodična atmosfera.
Ali, nikome nije lako u tom dosta stresnom i furioznom poslu, u kojem svaki pojedinac mora perfektno da uradi svoj deo u lancu da se negde ne bi ispostavila neka greška. Svaka scena se kleše do perfekcije, svi su u svakom trenutku na raspolaganju, ima dosta čekanja i mora se imati mnogo, mnogo strpljenja i pažnje jednih za druge.", naglašava Savin.
A šta je sa pričom koja je bila vest dana u Srbiji da se holivudski studiji, otvoreni nekoliko godina ranije po Mađarskoj i Rumuniji maltene juče doseljavaju u Beograd, šta je od svega toga bilo?
"Korona je napravila haos u svetu na razne načine, u raznim sferama. Poremetila je mnoge poslove i tokove, pa i filmsku industriju i industriju pravljenja serija. Taman je ta industrija kod nas počela da se zaukava kada je stigla korona. Kad se ona malo stiša, mislim da ćemo biti vrlo zanimljivi producentima, ne samo zato što smo jeftiniji, već i zato što naši ljudi vrhunski rade sve poslove u okviru industrije pravljenja filmova i serija. Biće mnogo posla za naše scenografe, kostimografe, rasvetljivače...
Naši direktori fotografije, snimatelji, reditelji mogu bez ikakve muke parirati u stranim produkcijama. Trenutno se kod nas dosta radi ruska produkcija, a dolazi i indijska. Osim toga, mi imamo fantastične lokacije po Srbiji koje su još neotkrivene u filmskom smislu, i pitanje je dana kada ćemo zbog toga postati Meka za producente.", mišljenja je Savin.
A život zvani korona stvarnost odmah tu stavlja veliki upitnik! Veliki Rajko Grlić u jeku korone rekao je da filmove neće biti moguće snimati sve dok se glumci ne budu mogli bez straha poljubiti... Izgleda da su se svi opustili i ne mare mnogo o koroni...
"Sećam da je u nekom trenutku korone Tom Kruz bio napadan zato što je na snimanju "Nemoguće misije 2" napravio dramu zbog dvoje ljudi na snimanju koji nisu imali masku. Moram da priznam da sam tada bio na strani Toma Kruza.
Moramo se i dalje čuvati. Recimo na snimanju poslednje serije koju sam radio bilo je 50 ljudi u malom prostoru. I tu ne možeš da ne nosiš masku, jer ne znaš šta može da se desi. Ljudi prolaze sa blagim simptomima koronu, a neki umiru. Zato, nema zezanja, moramo biti odgovorni. Bilo je, npr, zanimljivo na početku snimanja, jako dugo nismo videli lica jedni drugima, ali tako smo se čuvali.
Na kraju još samo dva potpitanja sagovorniku: zašto se u Novom Sadu snima tako malo serija, da li je to stvar politike, kako se često insinuira u umetničkim krugovima, i šta bindžuje?
"Ne, ne mislim da je to pitanje politike, više inertnosti. Novosađani su malo inertni, moraš ih vući za rukav i dugo ubeđivati, a toliko je talentovanih ljudi ovde.
Kada sam radio ove tri serije dugo sam muku mučio da nađem saradnike i jedva sam našao ljude: šest snimatelja i četiri rasvetljivača, dakle ljude koji hoće da rade, koji ne traže komoditet, jer snimanje serije zaista je rudarski posao u kojem moraš staviti na pauzu svoj privatan život. Nema odmora 100 dana, moraš biti i fizički i psihički spreman za to, ono što nepredviđeno iskrsne - mora da se reši u hodu, moraš biti fleksibilan, na raspolaganju, dobre volje, uvek spreman, ali je fantastičan osećaj kad se završi serija i kad vidiš svojih ruku delo. Opijajuće dobar osećaj.", tvrdi Savin, a što se bindžovanja tiče kaže:
"Kao i mnogo ljudi danas, i sam bindžujem rado. Gledam sve, važna mi je priča, primećujem, naravno, i zanat, ali ako nema priče, za mene nema ni serije. Ok, vidim da ima dosta tehnike, ali ako nema dobrih glumaca, džaba. Dakle, ljudski faktor je vrlo važan za mene kda gledam seriju ili film.
U skorije vreme gledao sam "Mare of Easttown" sa fenomenalnom Kejt Vinslet, "Tales from the Loop" sa Džonatanom Prajsom, skandinavsku "Welcome to Utmark" mogao bih stalno da gledam, američku psihološko-krimi seriju "The Outsider", nastalu po delu Stivena Kinga, te "Years and Years" sa Emom Tompson."
.jpg "Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate")
Komentari 2
prados
Marisol
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar