Novosadski advokat: Imperija uzvraća udarac
Nakon što je polutajno izrađen Nacrt Zakona o parničnom postupku, digla se bura u stručnoj javnosti (posebno u advokatskoj struci), te se od njegovog hitnog usvajanja (za sada) odustalo.
Foto: Pixabay
O toj temi već sam pisao.
Međutim, maske sada potpuno padaju. Videvši da je nemoguće da svoju nezakonitu praksu trenutno ozakone putem ZPP, banke i interesne grupe oko njih, sada bez ikakvog prikrivanja – udaraju direktno na građane koji su pokrenuli sudske postupke protiv njih.
U petak popodne (2. jula) pojavila se informacija da je pokrenuta hitna inicijativa Skupštini Srbije da izradi autentično tumačenje tri zakona: Zakona o obligacionim odnosima, Zakona o zaštiti korisnika finansijskih usluga i Zakona o potrošačima. Nedugo zatim, pojavljuju se i tekstovi predloženih tumačenja i dobija informacija da će se isti naći pred zakonodavnim odborom Skupštine već u ponedeljak 5. jula.
Naravno, u advokatskoj javnosti (opet) nastaje bura, ali je neophodno hitno upoznati i širu javnost sa ovim pokušajem, po svojoj bahatosti nezabeleženom u našoj pravnoj istoriji.
Naime, sva tri predložena tumačenja imaju samo JEDNU STAVKU, suštinski identičnu i sa skoro istim obrazloženjem, da se gore navedeni Zakoni imaju tumačiti kao da u njima piše da:
banka NIJE DUŽNA da obrazlaže i dokazuje zbog čega je naplatila troškove obrade kredita, naknade kreditnog zahteva, administriranja, praćenja kredita, a odredbe ugovora o kreditu kojima je banka prenela na korisnika (osiguranje, procene nepokretnosti, NKOSK, kreditni biro...) plaćanje sopstvenih obaveza NISU NEPRAVIČNE i validne su,
korisnik kredita NIJE ni na koji način doveden u zabludu, ako su ti troškovi/naknade naplaćeni od njega.
Obrazloženje, koje je nešto šire (ali opet skoro identično sa tumačenje sva tri zakona) izgleda kao da su ga sačinjavale banke odgovarajući na neku od mnogobrojnih tužbi koje su građani podneli protiv njih (najgore od svega, pisac ovih redova ima nekoliko odgovora koji su više-manje skoro isti sa tim obrazloženjem), te je potpuno jasno iz koje kuhinje su ta "tumačenja" potekla.
Predlagači tumačenja su poslanici vladajuće partije, na čelu sa advokatom iz Niša Jelenom Žarić Kovačević (koja je od 2012. na javnim funkcijama, a od 2016. poslanik, te se devet godina i ne bavi pravom u izvornom smislu).
Šta ovo faktički znači? Namera u prethodnom pokušaju (izmene ZPP) je bila da se svi bankarski predmeti svedu na minimum, kroz razne restriktivnosti koje sam već obrazložio, ali je ta namera bila (nevešto, ali ipak) skrivena. Ovde nema skrivanja. Donošenje ovakvog tumačenja znači da će svi predmeti koji se trenutno vode protiv banaka (a ima ih oko 200.000) – biti izgubljeni.
Skupština donosi tumačenje (kao donosilac propisa), objavljuje ga u Službenom glasniku – i to tumačenje, više-manje, postaje integralni tekst Zakona i primenjuje se odmah i na svakoga. Ako vam je banka naplatila 1.000 dinara ili 10.000 evra za razne naknade, troškove, NKOSK, provizije, praćenje kredita - bez obzira kada je to uradila, bez obzira kada ste podneli tužbu – Vaš spor je IZGUBLjEN.
Sud će da presudi na osnovu propisa, čiji će integralni tekst predstavljati i ovo "tumačenje". Dobili ste spor i naplatili novac od banke? Ah, ne ide to tako... Izvesno je pokretanje ponavljanja postupka, gde ćete u ponovljenom postupku Vi da dokazujete na koji način Vas je banka oštetila, pošto se podrazumeva da je radila pošteno i savesno, a na osnovu "tumačenja". Taj ponovljeni postupak, najverovatnije, Vi gubite – i dodatno plaćate savesnoj, divnoj i poštenoj banci.
Rezultat? Oni koji vode sporove, moraće da plate banci i velikim advokatskim kancelarijama koje banke zastupaju sve troškove, kao i sudske takse. Dakle, 30 – 50 hiljada dinara, ako niste u žalbenom postupku (tada to može biti i više). Pomnožite to sa, recimo, 150.000 trenutno aktivnih sporove i dobijate iznose koje će građani biti dužni da plate bankama. To je oko pet do sedam milijardi dinara direktno bankama i advokatima koji ih zastupaju. Samo na osnovu donošenja jednog "autentičnog tumačenja". Ako se tu dodaju i složeniji postupci sa većim troškovima, kao i postupci koji bi se eventualno obnavljali – trošak za građane, a u korist banaka bi bio sigurno veći od 10 do 15 milijardi dinara.
Svi ovi troškovi direkt po džepu građana, a u korist banke, gde se zaboravlja osnovna stvar: svi postupci su i pokrenuti samo i jedino zbog enormne gramzivosti banaka, te će naši vrli poslanici (predstavnici upravo građana, ne sećam se da su ih banke birale – ili možda jesu?) zapravo odlučiti da je potpuno legalno da kada ti neko nezakonito uzima novac – ti moraš na kraju njemu još i da platiš zato što ti je taj neko uzeo novac. Nezamislivo. Ali tačno, na žalost. Možete, da bi platili, i da uzmete kredit – od banke.
Ukoliko se ovakva "autentična tumačenja" usvoje, pravna sigurnost u Republici Srbiji će zvanično nestati. Niko, ali baš niko, onda ne sprečava bilo koju interesnu grupu koja ima snage, uticaja (i/ili novca) da sebi "kupi" neko novo autentično tumačenje i legalizuje šta god hoće – može Vas iseliti iz stana, ne plaćati platu, ne osiguravati Vas, može šta god hoće. A kada tužite, i kada dobijete na sudu, kada se utvrdi da ste u pravu – ovi (ili neki novi) "predstavnici naroda" (čitaj: poslanici) mogu da "protumače" da niste u pravu i da ste, ipak, Vi dužni da za "drskost" da nekoga tužite – i platite.
Advokati će se protiv ovog skaradnog shvatanja sigurno pobuniti, ali ovde treba da se shvati da ste meta svega ovog upravo svi Vi koji ste tužili banke.
Krajnje, postavlja se samo jedno pitanje: Pošto obraz, gospodo poslanici? Koliko ga banke plaćaju ovih dana?
P.S. Posebno je neverovatno da se autentično tumači Zakon o obligacionim odnosima. Na istom je radio tim najvećih pravnih umova SFRJ u periodu od 20-tak godina i isti je donet 1978. godine. Taj isti Zakon sada će da tumači "predstavnica građana" Jelena Žarić Kovačević, koja je od Zakona mlađa tri godine.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Bolji život - da ga zgrabim
21.11.2024.•
3
Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.
Gde se vidite za pet godina?
15.11.2024.•
21
Na internetu je pravu buru pre nekog vremena izazvala objava jednog od brojnih "preduzetnika".
Da li je Tramp zaista pobedio?
13.11.2024.•
26
Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.
Tuga i bes
05.11.2024.•
7
Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.
Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate
02.11.2024.•
76
Poslednja dva čoveka zadužena za resor građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Srbiji bili su Goran Vesić i Tomislav Momirović.
Terorizam optimizmom
25.10.2024.•
12
Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.
Rat u Ukrajini: Daleko, daleko od primirja
22.10.2024.•
3
Uskoro će tri godine kako su Rusija i Ukrajina zaratile.
Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh
17.10.2024.•
0
"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."
Globalna neoliberna žurka: Dovoljno je puko preživljavanje
15.10.2024.•
2
Svetski dan dostojanstvenog rada prošao je u Srbiji veoma skromno, praktično neprimetno.
Gde ide Vučić, a gde Srbija
11.10.2024.•
11
Nije sporno da američki ambasador Kristofer Hil ima velik uticaj na dešavanja u Srbiji.
Šta će obezbeđenje u školama - u moje vreme nije bilo toga!
04.10.2024.•
12
"U moje vreme škola nije imala obezbeđenje. Nije bilo incidenata, tek po neka tuča", rekao je jedan tata oštro se suprotstavljajući ovom konceptu koji nas, izgleda, svakog septembra duboko uznemiri.
Nebojša Čović jači od "rampe"
04.10.2024.•
7
Košarkaški savez Srbije ima novog predsednika - Nebojšu Čovića.
Milica Babica: Demografče mi dadni jedno, da nas vidi Srbija
27.09.2024.•
23
Davne 2012. godine upoznala sam nekog lika na internetu. Bio je najlepši, najdivniji i najinteresantniji od svih likova do tada.
Muke sa vodom: I za slanu ima rešenja
18.09.2024.•
2
Tokom pakleno toplog leta kakvo se ne pamti, mnogi srpski gradovi su se itekako mučili sa vodom, posebno sa vodom za piće.
Najcrnji bombarderi - vojni rok za koga?
16.09.2024.•
19
Strategija vlasti kada je u pitanju povratak obaveznog vojnog roka, ali i marketing koji prati ovu odluku, toliko je loša da ju je neprijatno pratiti.
Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?
16.09.2024.•
4
Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.
Ko je ovde debeo?
13.09.2024.•
13
Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.
Duško Bogdanović: Naši u sportu - nekad i sad
10.09.2024.•
5
Bio je to početak, dugog, toplog, izuzetno zanimljivog, leta.
Ovo je priča o mamikama i "maminim prvacima"
05.09.2024.•
17
Danima gledamo objave na internetu pretrpane đacima, a najviše prvacima.
Vučić bliže Parizu, Moskva izgleda daleko
02.09.2024.•
15
Srbija se ovih dana našla u centru političke pažnje cele Evrope, a i drugi obližnji regioni su pažljivo pratili posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu.
Komentari 50
Jole
Gorm
SamoDaPitam
Nina
05.07.2021 • 15:50
Nekada je dom bio zaista los al sad se ulaze i prema sticenicima se zaista dobro ophode.Ovo sto sad vidimo je fantasticno.Ne kazem da je sve idealno ali treba pruziti ruku kad neko zeli dobro.Lako je kuditi i tu smo uvek prvi.A kad vidimo nesto da je dobro mi sitnicarimo.
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar