Olimpijske igre u Tokiju: Troškovi rastu, prihodi izostaju, opasnost od prekida još uvek postoji

Gledali smo reviju mladih, lepih i za nadmetanje spremnih. Zabavljači su otvaranju Igara u Tokiju dali umetničko obličje. Bilo je, naravno, i svečanih poruka, kako to biva u ovakvim prilikama uopštenih i apstraktnih. I takmičenja su počela.

Ipak, iole upućenijem televizijskom gledaocu bilo je jasno da je najveći sportski događaj ovoga puta u senci pandemije. Ako ništa drugo, umesto do juče najavljenih 10.000 srećnika, svega 950 prisutnih posmatrača, jasno je ukazivalo da virus sve jače preti.

U ovom trenutku ima nešto preče, važnije, nešto na šta smo svi usmereni mnogo više nego na borbe najvećih sportista današnjice.

Duh bodrosti

Ne bi trebalo da smo iznenađeni. Unazad godinu i po dana zaraza je zaokupila čitav svet. Učinjeni su mnogi napori, utrošene su goleme pare na vakcinu i na podršku ljudima i preduzećima.

Međutim, sićušni virus još opstaje i time ograničava ustaljene aktivnosti ljudi. Ako su ekonomija, kultura, zabava, nauka, saobraćaj ili običaji pretrpeli određene izmene usled prisustva virusa, nije bilo realno očekivati da će igre u Tokiju biti iste kao prethodni olimpijski samiti.

Jednostavno, korona nam umnogome oblikuje svakodnevicu, i sportsku. Dobro je da se igre uopšte održavaju, baš kao što je više nego pohvalno da je očuvan duh bodrosti i nadmetanja. Nadajmo se da će tako biti do 8. avgusta i da virus, koji se poslednjih meseci nameračio baš na Japan, ipak neće omesti  vodeće globalne atlete.

Dakle, uživajmo narednih dana u trkama, skokovima, mečevima, utakmicama najboljih, ali znajmo i da žešći nalet virusa može dodatno omesti olimpijce.

Najavljene jeftine igre

London je jedini grad koje je do sada bio tri puta domaćin najboljim sportistima. Tokijo će sada biti po drugi put. Prvi put je bio 1964. godine, istina domaćinstvo je dobio i 1940. godine, ali je izbijanje rata između Japana i Kine, potom i Drugog svetskog rata osujetilo najvažniji sportski skup.

Novo domaćinstvo prestonica Japana je dobila tako što je u kandidaturi isticala da će organizovati igre za relativno malo novca. Organizatori igara unazad više decenija trošili su ogromne svote, pa su gradovi domaćini kasnije decenijama morali da otplaćuju troškove. U javnosti se otvorilo pitanje ima li smisla po toliku cenu organizovati Igre i u MOK- u je zauzet stav da ubuduće sve bude u skromnijim uslovima.

Međutim, pokazalo se da je nadmetanje sportista, ujedno i nadmetanje arhitekata, dizajnera, zabavljača, oglašivača. A tako nešto nije moguće bez dosta novca. I Tokijo nije izdržao, odrešio je kesu kako bi svetskoj javnosti prikazao najlepše lice.

Tokijo jeste velik, prostire se na 2.000 kvadratnih kilometara i ima 14 miliona žitelja. Međutim, fizički je praktično povezan sa brojnim okolnim gradovima (među njima je i nekoliko milionskih) i svi zajedno čine najveću povezanu urbanu popualciju na svetu sa 38 miliona ljudi. Zahvaljujući čuvenim japanskim nadzemnim i podzemnim prugama, povezanost je savršena i između najudaljenijih tačaka ove konglomeracije stiže se za petnaestak minuta.

Kreveti od kartona

Tokijo je u startu ponudio da se takmičenja održavaju unutar osmokilometarskog poluprečnika u odnosu na Olimpijsko selo locirano na prelazu iz istorijskog u moderan deo grada. Tri strane sela izlaze na more, u sklopu kompleksa je dvadeset i jedna zgrada, svaka visine od 14 do 18 spratova, sa 3.600 stanova i 18.000 kreveta.

Svi ležaji su od kartona kako bi na njemu mogla spavati najviše jedna osoba. Strah od širenja korone učinio je da se organizatori odluče za izrazito restriktivnu formu ležajeva.

Po okončanju igara selo će biti preinačeno u zdanja sa najluksuznijim stanovima i preko 900 budućih je prodato još pre godinu i po dana, pre nego što se krona i pojavila. Stoga je selo postalo trošak za japansku vladu i pre nego što je izgrađeno. Mora da se plaća kirija koju vlasnici stanova sada plaćaju kao podstanari, a primedbe su i da stan godinu dana kasnije košta manje, pa se kupci osećaju pomalo izigranim.

Igre u Pekingu više koštale

Naravno da odlaganje Igara za godinu dana, potom i preventive mere protiv širenja pandemije koštaju. Ceni se najmanje oko pet milijardi dolara. Gro novca je otišlo na nove objekte.

Ukupno će olimpijcima za nadmetanje biti na raspolaganju 43 objekta, osam je novih, deset privremenih, dok 25 stadiona i hala odavno postoji u glavnom gradu "zemlje izlazećeg sunca". Ipak, troškovi su i bez pandemijskih dostigli 15,3 milijardi dolara, više nego što su bili troškovi igara U Londonu (14,6) i Rio de Žaneiru (13,4).

Sa pet novih milijardi premašiće se dvadeset milijardi, pa je među građanima Japana rašireno mišljenje da će konačna cifra biti veća i za 50 odsto. Organizatori, pak, podsećaju da su troškovi letnjih igara u Pekingu 2008. godine nadmašili 40 milijardi.

Najviše novca otišlo je na sportske objekte. Posebno se težilo da novi olimpijski stadion, podignut na mestu gde je bio stari za igre 1964. godine, bude što reprezentativniji. Dugo je izgledalo da će se gradi po zamisli čuvene Zahe Dead čija je realizacija zahevala utrošak najmanje 2,2 milijarde. Na kraju, organizator se odlućio za jeftinije zdanje (1,3) domaćeg arhitekte koji je prednost dao lokalnim građevinskim materijalima.

Sportske hale proizvode struju

Vodni centar će poslužiti plivačima, umetničkim plivačima i skakačima u vodu, a moći će se podešavati dubina bazena, te veliki 50-metarski bazen fleksibilnom ogradom prepoloviti na dva 25-metarska. Kao i sala za džudo biće pokriven solarnim panelima, dakle proizvodiće i električnu energiju.

Zanimljivo je da će stonoteniseri i odbojkaši igrati u već postojećim zdanjima, dok će se zbog izuzetno velike vlage u Tokiju tokom letnjih dana, takmičenja u maratonu i brzom hodanju održavati u 830 kilometara na sever udaljenom Saporou. Izvan Tokija održavaće se još samo natecanja u bejzbolu i softbolu.

Međunarodni olimpijski komitet insistirao je na jeftinijoj olimpijadi, ali u program je uvrstio čak pet novih sportova. Osim bejzbola i softbola, to su i surfing, skejtboard i penjanje uz stenu. Poslednja tri su popularna među mladima i na ovaj način MOK pokušava da i najmlađe približi najvećem svetskom sportskom pokretu.

Troškovi rastu, prihodi izostaju

Mada su Japanci tradicionalni poklonici sporta, ovoga puta je javno mnenje protiv Igara. Više puta se tražilo odustajanje od organizacije.

Prvi put razlog je bio očiogledno uvećanje troškova od svote sa kojom je dobijeno domaćinstvo, dok je unazad 18 meseci uočljiva opasnost pd širenja zaraze. Ipak, troškovi odlaganje su preveliki, procenjeni na 16,5 milijardi, moguće bi bilo i dodatno obeštećenje MOK-u, vlasniku Olimpijskih igara.

Kako će izostati prihod od ulaznica, a gradu domaćinu i očekivani priliv od sportskih turista, narasli troškovi dodatno podstiču antiolimpijsko raspoloženje među žiteljima Tokija. Tim više što je MOK gotovo u celosti očuvao prihode od televizijskih prenosa.

Kako je poslednjih sedmica epidemijska situacija u Japanu u stalnom pogoršanju, stavovi protiv Igara su sve brojniji i učestaliji. Valja razumeti Japance. Krajem prošle nedelje preko 650.000 stanovnika je obolelo od korone, smrtnih slučajeva je preko 14.000, a veliki su izgledi da će narednih dana epidemija dobijati na zamahu.

Doktori protiv Igara

Posebno je bilo nezadovljstvo zahtevom MOK-a da se za olimpijsko selo, u kome je i specijalizovana ambulanta za testiranja na korona virus, obezbedi 500 medicinskih sestara i 200 specijalizovanih sportskih lekara.

Tolikim odlivom lekara i sestara redovne medicinske službe bila bi bitno umanjena efikasnost zdravstvenog sistema u gradu Tokiju. Ne čudi da su i japanski doktori snažno protiv Igara.

Dakle, dobro je što su nadmetanja u Tokiju počela, držimo palčeve da će se, uz primenu epidemioloških mera zaštite sve okončati prema planu. Ipak, nemojmo biti previše iznenađeni ako, u dalekom Tokiju (pandemijski) tok događaja krene nepovoljnim smerom i za sobom povuče i Igre.