Klimatske promene ruše zgrade
Intenzivni letnji porast temperuture i vlage naročito loše utiče na beton, podstičući ubrzano rđanje i širenje metala, pa dolazi do raspada sirovine koja se nezaobilazno koristi u građevinarstvu.
Nedavno iznenadno rušenje zrgade u Majamiju je podstaklo rasprave o kvalitetu kuća i stanova u najmoćnijoj i najbogatijoj državi na svetu. Mada je odavno primećeno da kvalitet građevinskih objekata u SAD ne samo da ne odgovara standardima kakav se očekuje od najbogatijih, već je i kvalitet niskogradnje, puteva, mostova, pruga iznenađujuće nizak.
Sa padom zgrade u toploj Floridi i desetinama žrtava intenzivirane su i rasprave o razlozima iznenadnog rušenja "samog od sebe", čega je, istina sa neuporedivo blažim posledicama, bilo gotovo svake godine unazad tri decenije.
Manjak peska
Svakako da je kod iznenadnog urušavanja čest razlog loš kvalitet gradnje, ali i loše održavanje objekta. I jedno i drugo je uobičajeno u SAD, naročito kada su u pitanje objekti podizani u okviru različitih socijalnih programa. Međutim, pad zgrade u Majamiju otvorio je i pitanje o uticaju klimatskih promena na građevinarstvo, posebno na kvalitet objekata, počevši od višespratnica do brojnih mostova i tunela čije delimično urušavanje poslednjih godina zadaje sve veće nevolje saobraćaju.
Prvo je ukazano da duže vreme postoji tendencija da se umanji količina peska pri proizvodnji cementa. Naime, mada je u javnosti raširena predstava da peska ima svuda, takoreći u bezgraničnim količinama, već dve decenije primećuje se sve veći deficit ove sirovine. Bojazan od velike nestašice je realna tim više što je tokom poslednjih decenija, uglavnom kao posledica nagle urbanizacije, korišćenje peska utrostručeno.
Kako do sirovine
Potrošnja ove sirovine meri se indirektno, preko upotrebe cementa, čija je godišnja globalna produkcija oko 4,2 milijardi tona. Kako je za proizvodnju tone cementa potrebno oko deset tona peska, procenjuje se da je potrošnja osnovne građevinske sirovine najmanje 45 milijardi tona, svake sezone. To je dovoljno da se godišnje podiže zid visok 27 metara koji bi po ekvatoru opasivao ceo globus.
Nestašica peska je uzročila praksu pravljenja nesolidnog cementa što se odražava i na kvalitet stambenih i infrastrukturnih objekata. Nevolja je tim veća što je u pojedinim regionima, recimo Kambodži, Vijetnamu, Sijera Leoneu, nestašica toliko izražena da se organizovala "peščana mafija", sastavljena od privrednika, građevinara i krminalaca, koja je u potpunosti preuzela upravljanje nad resursima najvažnije građevinske sirovine.
Foto: Beta (AP)
Kako se pesak troši neuporedivo brže nego što se prirodno, dejstvom vetra i visoke temperature na stene, obnavlja, otvoreno je pitanje kako doći do novih količina nezamenjive sirovine. Za sada se najviše očekuje od tehnologija kojima bi se pustnjski pesak, sada, kao suviše gladak, beskoristan za građevinarstvo, učinio upotrebljivim.
Neugodni insekti
Dodatni problem je uticaj klimatskih promena na kvalitet građevina. Reč je, pre svega o povećanoj temperaturi i učestalim nevremenima kada padne neobično velika količina kiše koja dovodi do povećanja vlažnosti u dužem periodu. Visoka temperatura i vlažnost ubrzano ruiniraju fasade što je mali ali siguran prvi korak ka opadanju kvaliteta objekta.
Kako promene traju tokom više letnjih meseci, deformacija fasada je kontiniran proces Što je još gore, sa toplim i vlažnim vremenom stvaraju se uslovi za pojavu insekata ranije neuobičajenih a koji konzumiraju građevinski materijala, posebno ako je prethodno načet urušavanjem fasade.
U novim klimatskim uslovima predviđa se intenzivnije i brže spuštanje tla, pa će mnogi objekti na delovima tla gde se gubi visina za koju deceniju biti nedovoljno bezbedni. Zapravo, prilikom gradnje arhitekte i izvođači radova vode računa o lokalnoj klimi i biraju način gradnje i građevinski materijal tako da izdrži određene vremenske nepogode, kao i trusteve. Međutim, sa klimatskim promenama, menja se lokalni ambijent, pojavljuju se pojave koje nisu uočavane ranije i za koje objekti nisu dovoljno dobro ni projektovani, ni sagrađeni.
Armirani beton kilav
Možda je za industriju građevinskih radova najneugodnije što se armirani beton pokazao neadaptivnim na promene izazvane povećanom temperaturom i vlažnošću. Reč je o materijalu koji se izuzetno mnogo upotrebljava i do sada je predstavljao osnov upravo za stabilnost i bezbednost najvećih i najviših zgrada.
No, pokazalo se da se čelik na povećanoj temperaturi širi, čak i iskrivljuje, što "iznutra" razara sam beton. Posebno je intenzivan proces širenja metala ako je reč i primorskim sredinama, gde so ubrzava ovaj proces. Takođe, na uvećanoj toploti uglendioksid iz okruženja u sjedinjenju sa cementom gradi kalcijum-karbonat, što dodatno razara beton.
Do sada se o uticaju novih okolnosti sporadično razmatralo. Sve se svodilo na opisanje po specijalizovanim časopisima. Ipak, klimatske promene su toliko prisutne da nove okolnosti, a sa njim i nevolje, postaju naša svakodnevnica, te je na građevinskoj i srodnim strukama da iznađu rešenja za neočekivane probleme.
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Bolji život - da ga zgrabim
21.11.2024.•
4
Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.
Gde se vidite za pet godina?
15.11.2024.•
21
Na internetu je pravu buru pre nekog vremena izazvala objava jednog od brojnih "preduzetnika".
Da li je Tramp zaista pobedio?
13.11.2024.•
26
Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.
Tuga i bes
05.11.2024.•
7
Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.
Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate
02.11.2024.•
76
Poslednja dva čoveka zadužena za resor građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture u Srbiji bili su Goran Vesić i Tomislav Momirović.
Terorizam optimizmom
25.10.2024.•
12
Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.
Rat u Ukrajini: Daleko, daleko od primirja
22.10.2024.•
3
Uskoro će tri godine kako su Rusija i Ukrajina zaratile.
Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh
17.10.2024.•
0
"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."
Globalna neoliberna žurka: Dovoljno je puko preživljavanje
15.10.2024.•
2
Svetski dan dostojanstvenog rada prošao je u Srbiji veoma skromno, praktično neprimetno.
Gde ide Vučić, a gde Srbija
11.10.2024.•
11
Nije sporno da američki ambasador Kristofer Hil ima velik uticaj na dešavanja u Srbiji.
Šta će obezbeđenje u školama - u moje vreme nije bilo toga!
04.10.2024.•
12
"U moje vreme škola nije imala obezbeđenje. Nije bilo incidenata, tek po neka tuča", rekao je jedan tata oštro se suprotstavljajući ovom konceptu koji nas, izgleda, svakog septembra duboko uznemiri.
Nebojša Čović jači od "rampe"
04.10.2024.•
7
Košarkaški savez Srbije ima novog predsednika - Nebojšu Čovića.
Milica Babica: Demografče mi dadni jedno, da nas vidi Srbija
27.09.2024.•
23
Davne 2012. godine upoznala sam nekog lika na internetu. Bio je najlepši, najdivniji i najinteresantniji od svih likova do tada.
Muke sa vodom: I za slanu ima rešenja
18.09.2024.•
2
Tokom pakleno toplog leta kakvo se ne pamti, mnogi srpski gradovi su se itekako mučili sa vodom, posebno sa vodom za piće.
Najcrnji bombarderi - vojni rok za koga?
16.09.2024.•
19
Strategija vlasti kada je u pitanju povratak obaveznog vojnog roka, ali i marketing koji prati ovu odluku, toliko je loša da ju je neprijatno pratiti.
Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?
16.09.2024.•
4
Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.
Ko je ovde debeo?
13.09.2024.•
13
Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.
Duško Bogdanović: Naši u sportu - nekad i sad
10.09.2024.•
5
Bio je to početak, dugog, toplog, izuzetno zanimljivog, leta.
Ovo je priča o mamikama i "maminim prvacima"
05.09.2024.•
17
Danima gledamo objave na internetu pretrpane đacima, a najviše prvacima.
Vučić bliže Parizu, Moskva izgleda daleko
02.09.2024.•
15
Srbija se ovih dana našla u centru političke pažnje cele Evrope, a i drugi obližnji regioni su pažljivo pratili posetu francuskog predsednika Emanuela Makrona Beogradu.
Komentari 6
Mitrans
Sledeća zgrada će vrv biti urušena zbog korone?!
Anonimus
NS boy
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar