Nebojša Bakarec je, na neki način, jedinstvena pojava na političkom nebu Srbije, a njegove izjave, tvrdnje i optužbe pokazuju da je sa razlogom promenio odelo opozicionara i obukao naprednjačku odoru.
Kada je 2017. godine pristupio Srpskoj naprednoj stranci na vrhuncu moći, Nebojša Bakarec je poručio kako to ne čini zbog funkcije, već da bi se borio protiv "nepravde i dalje satanizacije te partije". Sve to ne bi bilo čudno da koju godinu ranije Bakarec o Vučiću nije pisao kao o "nedovršenoj ličnosti", kojem je neslućena moć i vlast uticala na "nezdravo narastanje ega" i pišući o tome kako bi se pre ubio nego prešao u SNS.
Međutim, ako nas je politika u Srbiji naučila nečemu to je onda da je put od ljutog kritičara do jednog od najvećih obožavalaca veoma kratak. "Svoje iskustvo i znanje", koje je ponudio naprednjacima kada je prešao u njihov tabor, danas upražnjava u Skupštini Srbije i Beograda, primajući za to platu od 126.000 dinara.
Politika od početka
Bakarec je rođen 1963. godine u Osijeku. Po struci je građevinski inženjer, a u svojoj biografiji navodi da je studirao i arhitekturu.
Najveći deo svog života bio je aktivan u politici. Bio je član Demokratske stranke, a potom jedan od osnivača Demokratske stranke Srbije, čiji je član bio 23 godine. Nakon isključenja iz DSS-a osnovano je udruženje Samostalni DSS, koje nije bilo mnogo aktivno i 2017. godine Bakarec se pridružio Srpskoj naprednoj stranci, čiji je danas poslanik i odbornik.
Pred izbore 2000. bio je ovlašćeno lice Demokratske opozicije Srbije (DOS), a isto zaduženje je imao i u timu Vojislava Koštunice na predsedničkim izborima 2002.
Narodni poslanik je bio tokom marta 2004, a u Skupštini Beograda je od 2008.
Bakarec je aktivan u javnim nastupima, u tekstovima koji se pojavljuju na prorežimskim portalima, ali i u Skupštini Srbije. Član je nekoliko skupštinskih odbora, a član je i u čak 38 grupa prijateljstva sa raznim zemljama, među kojima su Bahami, Bocvana, Kirgistan, Laos, Palau, Papua Nova Gvineja, Surina, Togo, Sao Tome i Principe, Nauru... Naravno, tu je i Mauricijus, koji često pominje kada napada predsednika Stranke slobode i pravde Dragana Đilasa.
Otac je, govori engleski, služi se nemačkim, a tekstove je objavljivao na mnogim portalima.
Tattoo i donator
Jezik kojim se Bakarec služi da bi se obrušio na političke protivnike stranke i Aleksandra Vučića ne razlikuje se mnogo od jezika kojim koriste njegove stranačke kolege. Međutim, Bakarec ume to da iskaže kroz sopstvena interesovanja, pa će se za blaćenje političkih protivnika poslužiti i, na primer, distopijskim romanom "Farenhajt 451" ili će pak inspiraciju pronaći u "Gospodaru prstenova".
Od ostalih političara u Srbiji Bakarec odudara po onome što nije političko. Kada na Guglu ukucate "Nebojša Bakarec" jedna od prvih fotografija koje će se pojaviti jeste ona u kojoj pozira sa mačem, ne noseći majicu, ističući tetovažu anđela na desnoj ruci.
Kako je zabeležio
Istinomer, baš zato što piše pesme dobio je potrebu da se istetovira, pa su tu anđeo i 21 jedna zvezdica. U rubrici "
Međuvreme" nedeljnika Vreme iz aprila 2005. godine objavljeno je kako je Bakarec udružio svoje talente i ekscentričnost i prezentovao svoj bodi art u cilju razbijanja stereotipa i klišea u vezi sa Demokratskom strankom Srbije.
"Bodi art Nebojše Bakareca sastoji se od tri puta po sedam zvezdica ('jer je sedam jako srećan i pozitivan broj po numerologiji'), koje počinju iza uva, idu preko ramena i završavaju se na rukama. Inspiracija za tetovažu su bile žene (zbog čega putanja zvezdica i ide niz ruke, jer njima, kako reče Bakarec, grli žene), poezija koju piše 18 godina i motiv anđela koji mu je, što duhovno, što tetovažom, sleteo na rame", navodi se u tekstu Vremena.
Potez Bakareca se navodno dopao Vojislavu Koštunici, ali je naišao na negodovanje omladine Demokratske stranke, koja je ispred sedišta DSS-a napravila performans pod nazivom "Izađi, Robine".
Ljubitelj je i tanga, pa je objašnjavao da "kada uđete u taj ples, vidite da je ta erotika samo površna, a da je suštinski tango zagrljaj, razmena energije dvoje ljudi koji plešu, bez ikakvih prednjih ili zadnjih namera".
Iako je ovo već sasvim dovoljno da se uvidi zbog čega se Bakarec razlikuje od ostatka domaćih političara, postoji još jedna dimenzija koja ga izdvaja. I to, zapravo, izrazito humana. Dva puta je donirao sopstvenu kožu Vojno-medicinskoj akademiji kako bi pomogao dvojici dečaka koja su zadobila opekotine u požarima. Osim toga, dobrovoljni je davalac krvi od 1995. i zaveštao je svoje organe.
Šta si, ono, rekao?
Kada je portal 021.rs u januaru ove godine, u okviru satirične rubrike "
Majstorski shitati", uvrstio i izjavu Nebojše Bakareca kako
"predsednik Vučić gradi Srbiju, uzdiže Srbiju, leči Srbiju, vakciniše Srbiju", uz neizostavni poklič
"Živela Srbija", taj citat, odnosno shitat, čitaoci su izglasali za - glupost nedelje.
Zanimljivo je da na sajtu za proveru činjenica
Istinomer.rs, među 10 zavedenih izjava Bakareca nema nijedne koja je ocenjena kao "laž" ili "istina", već isključivo kao "izjava ljubavi" ili "što zelenije to pliva", što bi moglo da se podvede i pod ono što novinar Tom Filips u svojoj knjizi "Istina - kratka istorija potpunih sranja" naziva
"prosipanjem sranja".
On se poziva na filozofa Harija G. Frankfurta koji pravi razliku između laganja i prosipanja sranja, navodeći da je lažovu važno da zna gde je tačno istina kako bi mogao da je izbegne, dok onaj koji "prosipa sranja" za to ne mari, može da upotrebi istinu ili ne - "ako se svet sranja koji stvarate slučajno poklopi sa stvarnim svetom, to vam neće mnogo naškoditi, a može čak i da pripomogne".
U tom smislu nije slučajnost da profesor Fakulteta političkih nauka Slobodan Samardžić,
reagujući na jedan tekst koji je Bakarec objavio u Informeru, ovog poslanika naziva
"bacačem pomija", potom demantujući 20 tvrdnji koje je Bakarec izneo.
Razlozi da se kaže da je Bakarec, kako to stručna literatura navodi, maher za "prosipanje sranja", mogu lako da se nađu, bilo da tvrdi kako "pleše kao leptir, ubada kao osa, a piše kao kalašnjikov" ili kada na zasedanju Skupštine govori kako Crno na belo i Narodna stranka rade za Veljka Belivuka, dok je Stranka slobode i pravde "političko krilo mafijaškog klana Belivuk-Zvicer" i potom u čitav koš trpajući i istraživački portal KRIK koji je o klanu Belivuka pisao mnogo pre nego što je njegovo ime bilo napisano na nekom od prorežimskih tabloida. Uostalom, pogledajte njegov Tviter nalog (ako vas baš toliko zanima).
Bakarec je spreman da govori o svemu, bilo da se radi o "Zadahu tela" Sergeja Trifunovića ili o tome da je Aleksandar Vučić najbolji predsednik i ponos Srbije. Ili na primer kada prekraja poznatu pesmu "Ja volim samo sebe" Psihomodo popa kako bi "potkačio" Đilasa, ili kada koristi "Santa Maria della Salute" kako bi ukazao na napredak Srbije.
Ovaj poslanik nema problem sa tim da, na primer, za požar na deponiji okrivi političke protivnike, kao što su Đilas i Ne davimo Beograd ili pak da u nebesa uzdiže najmoćnijeg čoveka u državi. Međutim, nije uvek bilo tako, odnosno, nije Bakarec uvek imao reči hvale za Aleksandra Vučića.
U jednom tekstu za Novu srpsku političku misao Bakarec piše da "ne podnosi SNS" i da bi oni možda želeli da pređe tamo, "ali bi se pre ubio". U tekstu na istom portalu Bakarec se bavio i Vučićevim govorom tela na fotografijama iz jednog intervjua, pišući "nepodnošljivoj količini hvalisavosti", "naduvanom egu", "mesijanskoj psihozi"...
"Istovremeno, sećamo se Aleksandra Vučića, genseka SRS, demagoga, drskog bukača, prmitivnog šoviniste, Šešeljevog apologete... Sećamo se kandidata za gradonačelnika koga su tri puta do nogu potukli protivkandidati - dakle sećamo se čoveka koji nije uspeo da postane ni gradonačelnik a sada vlada Srbijom mimo Ustava i zakona (nije ni predsednik ni premijer)", deo je stvari kojih se Bakarec sećao u svom tekstu iz septembra 2013. godine.
Vučićeve izjave umeo je da okarakteriše kao "nezrele i detinjaste", ali i da kaže kako "predstavljaju poziv na korupciju i nepoštovanje zakona, sa najvišeg državnog mesta". I sve to u autorskom tekstu u Vremenu o "Beogradu na vodi".
Ponekad je traženje istine u nečijim rečima izuzetno teško. Ponekad je taj posao, kada su reči besmislene, i sam obesmišljen. Kao da tražite iglu u plastu sena.
U retkim situacijama desi se da vam neko olakša posao. Jedna od tih retkih situacija jeste i izjava Bakareca o samom sebi - "ja sam profesionalni političar". I tu, verovatno, za građane Srbije nema dvojbe, jer su na takve kao što je Bakarec jedino i navikli.
.jpg "Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate")
Komentari 31
Dragan Stojanović
boringoldfart
Jogi Letač
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar