Nečista krv

Uz nekoliko zamaha i udaraca Dragan Bjelogrlić pokazao je da se dobro pripremio za ulogu Hadži Trifuna u novom projektu "Nečista krv: Greh predaka".
Nečista krv
Foto: 021.rs
Glumci koriste razne sisteme iliti metode (Method acting) kako bi se pripremili za ulogu koju će tumačiti. Nezgoda je u tome što ovakvi pristupi sa sobom mogu da donesu i određene psihološke efekte, među kojima je i promena ličnosti. Ušli bismo u sferu nagađanja kada bismo razmišljali o tome da li je Hadži Trifun na neki način uticao na Bjelogrlića, jer u samom trejleru za film možemo da vidimo nasilje i - krv.
 
Međutim, nije ovde reč o incidentu koji se dogodio između dva filmska radnika, koliko je reč o nama. I tu je jedno pitanje - zašto je ovo postalo normalno?
 
Skrolujući kroz početne strane društvenih mreža, te slot mašine za koju se žeton plaća izgubljenim vremenom, nisam mogao a da se ne začudim kada sam uvideo da veliki broj ljudi sa rezonskim zaključivanjem, za koje snažno verujem da znaju razliku između dobrog i lošeg, između intelektualnog obračuna i kafanske tuče, pružaju podršku Draganu Bjelogrliću i pronalaze opravdanja za ono što smo videli.
 
Da, Dragan Bjelogrlić je, uz Dragana Nikolića, verovatno najveća faca domaće kinematografije. Živi velikan i neko ko je već u svojoj mladosti obezbedio sebi boravak u našem kolektivnom sećanju. Nasuprot tome, Predrag Antonijević verovatno ne bude ni najpopularniji Predrag na setu sopstvenog filma. Nije bio najzanimljiviji Predrag čak ni kada je nakon prebijanja otišao direkt na Pink da o čitavoj situaciji smatra uz Sarapu, Vučićevića, Krleta i Bokana (žanr: horor).
 
Stvar se od početka podelila na to da je Bjela "naš", a Antonijević "njihov". Bjela je taj koji će reći da "tamo gde prestaje logika, počinje srpska politika" ili će poručiti organizatorima orkestriranog napada na njegovu porodicu da su se zajebali ako misle da je Srbija samo njihova, malo je i njegova. Antonijević snimi "Daru iz Jasenovca", premijeru ima na RTS pre bioskopske distribucije, preti tužbom zbog kritike filma, kada ukucate njegovo ime u pretraživač Gugla, jedan od predloga je i "SNS". Jasno je ko je dopadljiviji.
 
Možemo li zbog toga da dopustimo da napad na nekoga bude prihvatljiviji i da to opravdamo verovanjem da je "sve po zasluzi" jer je, nagađa se, bilo provociranja? Kada bismo obrnuli uloge, već možemo da zamislimo razvoj situacije, od zahteva da se Antonijević strpa u zatvor do toga da mu bude zabranjeno da dobija novac od Filmskog centra Srbije za svoje projekte. I da, naravno da će isti argument potegnuti i Vučić, ne zato što je uloga vrsnog demagoga imala psihološke efekte, već zato što u ovom slučaju to jeste tako.
 
Uostalom, da li je ovo način na koji vi rešavate problem? Svaki put kada vidim Tiku Špica i po ko zna koju reprizu "Porodičnog blaga" na RTS-u dobijem želju da razbijem televizor. Ali to ne učinim, jer to ne bi bilo normalno. Kada naletite na neku osobu koja vas nervira ili provocira verovatno joj nećete odgovoriti aperkatom s ukusom kreme za ruke. Iako je nasilje ukorenjeno u nama, u najvećem broju slučajeva gledaćete da izbegnete fizički sukob, jer ste svesni (mogućih) posledica, jer ste odrasli, jer ste šTa-Ti-ReKo-KeVi fazu prošli u petom razredu osnovne. 
 
Oni koji na Antonijevićevom licu vide rane zadate režimu, a u Bjelogrlićevim udarcima pronalaze pravdu, imaju ozbiljne zablude o životu ili o zemlji u kojoj žive. Iz ovoga neće ništa nastati, niti će se šta promeniti. Pravda nije zadovoljena, jer tu pravda nije tema.
 
Možda će na kraju jedini odgovor koji znamo zaista i postati nasilje, jer se sve dovodi do apsurda i svako od nas se oseti bespomoćnim pred nepravdom koju viđa na svakom koraku. Ipak, u tuči dvojice bogataša, u hotelu sa pet zvezdica, u 3:46 ujutru, nema vas. 
 
Nema toga da je vama loše i da vi loše živite. Udarac tu ne dolazi iz besa zato što vam govore da je minimalac od 35.000 dinara dovoljan za život ili zato što vas ubeđuju da su penzije nikad veće. Nema tu pesnice za potlačene, za izbačene iz stanova i zbog izvršiteljske "kamore", za roditelje koji spajaju kraj sa krajem da bi obezbedili preskupe udžbenike. Nema stisnute šake zbog problema sa vodom, zbog reka u cevima, zbog ucenjenih, uplašenih, nezaposlenih i zaposlenih na crno, zbog radnika u pelenama i beba bez njih.
 
Ako ste mislili da je problem samo u njima, zajebali ste se, malo je i u nama.
  • Novinar

    27.08.2021 09:05
    Talenat
    Vaš talenat gospodine Strika je nemoguće neprimetiti. Bravo, sa što manje reči, što više reći. Naravno, reći ono pravo. Bravo!
  • Nina

    26.08.2021 23:54
    Ima nade za nas
    S vremena na vreme procitam ovako dobar tekst,usput i komentare i pomislim da ima nade za nas.
    Odlican tekst u moru beznadja.



  • Sigradjanka

    26.08.2021 08:37
    Bravo!!!
    Bravoooo. ma bravooo!

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Bolji život - da ga zgrabim

Poslanici i odbornici prethodnih dana blokirali su ulaz u sud u Novom Sadu u nameri da ukaže na rad istražnih, kako se to kaže, organa.

Da li je Tramp zaista pobedio?

Nekoliko dana nakon predsedničkih izbora u SAD, sa druge strane Atlantika stižu neočekivani glasovi da kandidat Republikanske stranke Donald Tramp - nije pobednik.

Tuga i bes

Neko je pametno napisao "Kad mnogo boli, ćutim". Nemanje reči, ostanak bez teksta, muk i tišina najčešće su tu kao deo one strašne ponavljajuće noćne more.

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.