Kako podučavati patriotizmu?

Kada režim u Srbiji počne da priča o patriotizmu možemo biti sigurni da je na delu bežanje od odgovornosti i uzurpacija vlasti.
Kako podučavati patriotizmu?
Foto: 021.rs
Početkom godine razmatralo se uvođenje predmeta Osnove sistema odbrane Republike Srbije u završne razrede srednjih škola, a danas se patriotizam vežba intoniranjem himne. Pojedini kritičari odmah su primetili da se predmet uvodi kako bi se nadomestilo loše upravljanje vojnim resorom koje je dovelo do odlivanja kadrova. Popularizacijom vojske u školama tako se maskiraju sopstvene greške. Odgovornost, naravno, niko ne snosi.
 
Isto je i sa intoniranjem himne. Ona služi da pokrije katastrofalna rešenja u obrazovnom sektoru koja će mnoge učenike lišiti prava na obrazovanje. Deca u opštinama s visokim brojem zaraženih trpeće štetu i biti u lošijem položaju od druge dece. Režim je to mogao preduprediti pre svega obaveznom vakcinacijom, a potom i nizom drugih nediskriminatorskih mera. Ništa od toga nije učinjeno, a umesto odgovornosti imamo himnu. Čemu sad jednako pravo na obrazovanje kad se možemo prepustiti uzvišenom osećanju patriotizma.
 
Šta činiti kad patriotizam izbije u prvi plan? Postoje barem dve strategije. Prva strategija je odbacivanje patriotizma. To bi značilo da se javnosti predoči zašto je loše u današnjoj Srbiji podučavati decu patriotskim osećanjima. Filozofi obrazovanja upozoravaju da patriotizam kao emocija može ugroziti demokratiju tako što će ublažiti kritike prema političkim predstavnicima i smanjiti kritičku distancu u odnosu na njihove postupke. Naročito je problematično ako se učenici podučavaju ovoj emociji manipulativno, tako što se o patriotizmu ne razgovara racionalno, već se u školama intoniraju himne, dižu zastave, čitaju rodoljubive pesme i opisuju uzvišene etno-nacionalne bitke. Patriotizam tada radi protiv zajednice.
 
U domaćim školama patriotizmom se manipuliše na različite načine. Intoniranje himne samo je jedan od oblika manipulacije. Evo još jednog primera. U udžbenicima za osmi razred od ukupnog broja prikazanih kolektivnih sukoba, gotovo 60 odsto otpada na etno-nacionalne međunarodne sukobe. Unutrašnjih sukoba koji prikazuju borbu za vlast znatno je manje, a borbi oko klasnih, rasnih i rodnih pitanja tek je 15 odsto. Učenicima se poručuje da je odbrana takozvanog etno-nacionalnog identiteta jedina legitimna i dopuštena. Drugačijim oblicima javnog angažmana ne posvećuje se pažnja čime se implicitno ukazuje na njihovu beznačajnost.
 
Pošto je u Srbiji na snazi štetni, manipulativni oblik patriotizma, potrebno ga je držati što dalje od učionice. Prva strategija zahtevala bi od nas da pokažemo zašto je taj patriotizam štetan i zašto decu ne bi trebalo podučavati takvom patriotizmu.
 
Ali, to bi verovatno bio loš put. Patriotizam je snažno osećanje i sva je prilika da većina ljudi u Srbiji ima patriotska osećanja. U takvim okolnostima, napad na patriotizam promašio bi poentu. Jedini efekat bila bi delegitimizacija samog govornika.
 
Druga strategija je da se patriotizam upotrebi protiv onih koju se iza njega kriju. Da, decu treba podučavati patriotizmu. To znači da ih treba pripremiti da u budućnosti brinu o onima sa kojima dele političku zajednicu. Videli smo da je vakcinacija savršen patriotski čin. Patriotski je da se u školi razgovara o virusu i značaju vakcinacije za društvo. Na sličan način, patriotski je da učenici pohađaju opšte, a ne dualno obrazovanje, jer to doprinosi pravičnijoj distribuciji sredstava i smanjuje mogućnosti za izrabljivanje. Patriotski je da se učešće u političkom životu afirmiše i da deca uče o autoritarnim režimima da ne bi u njima živeli. Ima li većeg patriotizma od borbe za slobodno i pravedno društvo?
 
Istina, autoritarni patriotski manipulatori sve vreme govore o potrebi da se osvoji sloboda i sačuva zajednica. Izmišljaju pretnje spolja i iznutra i predstavljaju se kao zaštitnici. Ali istinska pretnja dolazi upravo od njih.
 
Miloš Janković je istraživač na Institutu za filozofiju i društvenu teoriju i student doktorskih studija na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Tekst "Kako podučavati patriotizmu?" prvobitno je objavljen na sajtu Peščanika.
  • Lale

    02.09.2021 13:28
    @Veverac
    Mnogo mi se svidja kad musave botove obliva hladan znoj da li od uzeglog majoneza ili od spoznaje da sekta nepovratno ide na djubriste istorije.
  • Sremac

    02.09.2021 12:55
    Cipiripi i Marina se uporno trude da nam pojasne svojim jalovim znanjem sta je patriJotizam ali nikako da objasne da li je patriJoCki to sto ova nakaradna vlast dozvoljava stranim kompanijama da truju i zagadjuju svoju drzavu.
    Da li je patriJoCki dozvoljavati da stranac sutira jednog Srbina zbog nesporazuma ili da li je patriJoCki nositi pelene na radnom mesto????

    O ostalim stvarima kao sto su sprega kriminala i vlasti, unistenje infrastruktura, zagadjenje vazduha ... o tome nekom drugom prolikom.
  • Trt

    02.09.2021 10:58
    @Veverac, Марина

    Vidim da ste baš zalegli na svoja idiotska mahnitaja. Tako ti je to kad hrpa balege na kojoj balansiraš ubrzano nestaje, pa te uhvati panika.

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.

Napiši komentar


Preostalo 1500 karaktera

* Ova polja su obavezna

Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui

Terorizam optimizmom

Tokom prošle nedelje smejali smo se na internetu jednom videu: žena je na pijaci u zanosu neke sreće rekla kako voli da dođe tu i priča, kako kaže, o tako običnim i jednostavnim stvarima.

Vek Čkalje: Ne postoji lek za smeh

"Poseban aspekt Čkaljine komedije bio je njena asocijativnost: svaki put kada bi se njegovo lice pojavilo, pokrenulo bi se sećanje na sve njegove likove..."

Stotka

Konzolom u našim glavama u detinjstvu upravlja radost. To znamo i sami, a i videli smo u čuvenom Diznijevom crtaću.

Nestašice vode - možemo li ih sprečiti?

Paklena tromesečna suša primorala nas je da ovog leta i te kako povedemo računa o vodi, kako pijaćoj, tako i onoj koja se koristi za druge ljudske potrebe ili u industriji, poljoprivredi i rudarstvu.

Ko je ovde debeo?

Trendovi današnjice koji se bave diktiranjem onoga kako treba da živimo, kako da se ponašamo, da mislimo i da radimo nameću nekoliko ključnih stvari.

Pravo na gaženje građana

"Vlast nam je i do sada pružala primere nekažnjenog divljanja u saobraćaju ali to je bilo rezervisano samo za pripadnike 'elite'".