Postoji li put od Otvorenog Balkana do Evropske unije?

Pre tri godine sa skupa u Novom Sadu lansirana je ideja "mini Šengena". Asocijacija na bezvizni i administrativno olakšani protok unutar Evropske unije nije slučajna.

Novi sadržaj "Mini Šengena" bio bi upravo pojednostavljeni prolaz ljudi i prometa robe unutar područja nešto poznatijeg kao Zapadni Balkan.

Reč je o šest teritorija na jugoistoku Evrope, od kojih svaka kao san iščekuje učlanjenje u Uniju, ali se čini da u bližoj budućnosti niti jedna nema izgleda na pristup ekskluzivnom društvu.

Ulazak u EU

Zabrinuta za područje bremenito nevoljama i teškim nasleđem, vodeća evropska sila Nemačka je podstakla na intezivniju međusobnu saradnju BiH, Srbije, Kosova, Severne Makedonije, Albanije i Crne Gore. Nemci su imali u vidu da ove celine privredno dosta sarađuju i umngome su ekonomski, saobraćajno i kulturološki upućeni jedna na drugu, pa su smatrali korisnim da se što više olakša i ubrza prolaz i ljudi i roba.

U Berlinu su znali i da o ulasku bilo koje od šest tvorevina u već veoma proširenu Evropsku uniju u skorije vreme nema ništa, pa su želeli da dodatnim intenziviranjem međusobne saradnje unutar područja sa ukupno cirka 18 miliona ljudi ceo prostor i ekonomski ojačaju. Ne odgovara im da u najbližem komšiluku imaju teške siromahe, pa su smislili i niz koristi za sve ukoliko bi proces povezivanja Zapadnog Balkana počeo brže da se ostvaruje.

Odazvalo se troje

Za sada, međutim, pozivu su se odazvale samo tri teritorije, te su pre nepune tri godine u Skoplju sporazum o olakšanom putovanju i transportu, međusobnoj ispomoći u slučaju nepogode potpisali Srbija, Severna Makedonija i Albanija.

Vučić, Zaev i Rama su potpisali sporazum koji na snagu stupa 1. januara 2023. godine. Izgedalo je da će se i BiH pridružiti, ali se, ipak, njeni predstavnici nisu pojavili u Skoplju, možda najviše stoga što visoki poverenik Evropske unije nije imao nedvosmislen stav. U Sarajevu, na žalost, o bitnim pitanjima malo kad samostalno odlučuju.

Nesporno da ima mngo razloga za čvršću međusobnu saradnju. Ekonomije ovih područja puno sarađuju i međusobno mnogo zavise. Srbija ne samo što je sa sedam miliona ljudi najbrojnija, već je i privredno snažnija od drugih. U međusobnoj trgovini ima 2,5 milijardi evra suficita. Za državu koja u spoljnotrgovinskoj beleži minus od čak šest milijardi evra izuzetno znači region u kome beleži stalan i visok suficit.

Srpski suficit i albanski turizam

Albanija je sve karte stavila na turizam, pri čemu je svesna da su Hvatska i Crna Gora sa severne, a Grčka sa južne strane snažni rivali. Stoga je elitnije goste unapred prepustila mnogo bogatijim susedima a sama se, za početak, usmerila na siromašniju turističku masu.

Jasno je da već računa na masovan dolazak gostiju iz Srbije i ceni da bi u skoroj budućnosti mogla da postane vodeća destinacija srpskih turističkih globrotera. Boljeg turističkog partnera od Srbije ne može biti ni na srednji rok; siromašan rentijer poziva siromašne goste.

Severna Makedonija je stegnuta između Grčke i Bugarske, dve države koje se možda i najviše protive njenom ulasku u Uniju. BiH od jugoslovenskih vremena ima snažnu saradnju sa istočnim jugo-područjima na kojima su locirane i ne male muslimanske zajednice.

Izrazita netrpeljivost pojedinih slojeva Hrvatske prema BiH gura Sarajevo ka Istoku, odakle dolazi i turska pomoć. Činilo se da će u Skoplje pristići i predstavnik BiH, ali, očito, visoki izaslanik nije odobrio put.

Možda Icko i nije kriv za neodlazak u glavni grad Makedonije. Iako Bosancima izgleda svemoćan, daleko od toga da samostalno odlučuje. Pre nego što izrekne poslednju mora da okrene dva telefona, u Briselu, ali i onaj u Vašingtonu.

Pomoću podataka

Crna Gora bi verovatno odavno pristupila Otvorenom Balkanu da je bivša vlast bila manje kriminalizovana. Suočena sa kompromitujućim podacima zapadnih službi, crnogorska politika je od 2013. godine i otvaranja pitanja privatizacije crnogorskog Telekoma, vođena koliko interesima građana toliko i interesima spoljnih nalogodavaca. Sve do ulaska u NATO pakt.

Novu vlast ne čine stranke dovoljno bliske orijentacije, pa je nekada najmanja jugo republika već godinu dana neobično živa politička scena. U takvoj situaciji, pitanje Otvorenog Balkana još zadugo neće stići pred crnogorski parlament.

Kosovo je od starta bilo protiv politike integrisanja Zapadnog Balkana. U projektu vidi upliv ruske politike, kao i interes Kine da izgradnjom "pojasa svile" sve države na putu do Starog kontinenta stavi pod snažan politički uticaj. Ovakav nastup Pekinga zabrinjava koliko Brisel toliko i Vašington. Istovremeno, predstavnici Kosova gotovo zaboravljaju da na svojoj teritoriji praktično imaju NATO bazu.

Biti u centru pažnje

Premda se čini da političari sa Zapadnog Balkana vole svoje spahiluke posmatrati kao geopolitički izuzetno važne tačke, teško da velike sile nisu od uticaja na region, pa i na uspostavljanje Otvorenog Balkana.

Međutim, problem nastaje onda kada odlučuju oni spolja. Istorija nas uči da su se na Balkanu najboljim pokazale one regulative koje su osmislile i realizovale same balkanske države. Svakako uz odobrenje globalnih lidera, ali na inicijativu lokalnih učesnika.

Pročitaj još

Palma: Nobelovu nagradu za mir zaslužuju Vučić, Zaev i Rama