Plodovi ljudske pohlepe i neophodni odgovor: "Zeleni dogovor" menja život na Zemlji
Mada se u javnosti stalno ističe postizanje neutralnosti u emisiji ugljen-dioksida, mnogo je značajnija namera Brisela da razvija obnovu biodiverziteta.
Istovremeno, proizvodnju hrane namerava da zasniva na organskoj poljoprivredi.
Ovog leta požari po Sredozemlju su "nicali kao pečurke posle kiše", zahvatili su ceo Mediteran, od Alžira i Španije na zapadu do Grčke i Turske na istoku. Ekstremne vremenske prilike dovele su do brojnih samozapaljivanja na desetine hiljada hektara najvrednijih šuma. Sve se događa dok još traje pandemija izazvana korona virusom.
Bilo je, dakle, krajnje vreme da Evropska unija napokon usvoji dugo najavljivani "Zeleni program", poveliki set pravila ponašanja koji će bitno izmeniti ponašanje ljudi u svakodnevnici, posebno pri korišćenju energije. I u Briselu su se krajem prošle godine odlučili za korenite promene.
Ljudska pohlepa
Nedaće su umnogome posledica preteranog raubovanja prirode. Često premabiciozni i pohlepni, ljudi su stotinama godina eksploatisali okruženje ne mareći ni za šta. Posledice se poslednjih godina sve jasnije uočavaju, a često su takve da ugrožavaju i samog čoveka.
I pre najnovijih nevolja, Evropska unija je uočila potrebu da se ljudske aktivnosti promene tako da se pestane sa uništavanjem prirode. Antropogeni uticaj na životnu okolinu smatra se ključnim razlogom zašto se sve brže gubi biodiverzitet, zagađuje okolina, intenziviraju brojne nepogode, od sve jačih nevremena do katastrofalnih i poslednjih decenija neobično učestalih suša.
Brisel je klimatske promene procenio prevelikim, nedopustivim, i pre nekoliko decenija započeo program korigovanja čovekovih delatnosti; sve radi zaustavljanja razaranja (i sopstvene) životne sredine. Još je 1987. potpisan i prihvaćen Montrealski dogovor po kome je zabranjeno da se proizvode supstance koje razaraju ozonski omotač. Danas, 34 godine kasnije, u svetu se proizvodi tek 0,5 odsto nekadašnjih količina razarajućih hemikalija.
Novi resursi
U kasnijem periodu, usmerenje istraživača, čija je neformalna krovna organizacija takozvani Međunarodni panel, više se okrenulo prema klimatskim promenama u celini. Posle Sporazuma iz Kjota, prvog globalnog dogovora obavezujućeg za potpisnike iz 1997. godine, potpisan je i Pariski sporazum, akt koji obavezuje na konkretnu akciju u cilju obnove umnogome zagađene prirode. Sjedinjene Američke Države, najmoćnija sila i, posmatrano istorijski, najveći zagađivač, nikada nisu ratifikovale Sporazum iz Kjota. Međutim, nakon promena na čelu Bele kuće prošle godine, prihvataju Pariski sporazum. Time se, praktično, otvara mogućnost da nastojanja obnove prirode obuhvate ceo svet.
"Zelenom agendom", usvojenom krajem prošle sezone, drastično se ubrzavaju i intenziviraju aktivnosti da se čim pre ne samo prekine sa raubovanjem prirode, već i pređe na korišćenje onih resursa i tehnologija čiji je otisak na životnu sredinu neuporedivo blaži i pitomiji. Time Brisel i definitivno postaje predvodnik u naporima za očuvanje i obnovu odavno načete prirode.
Zasaditi tri milijarde stabala
Kao glavni štetonoša označena je, možda i sa previše isključivosti, preterana emisija ugljen-dioksida u brojnim delatnostima, proizvodnji energije, saobraćaju, poljoprivredi... Stoga je za glavni cilj odabrano vraćanje na količinu CO2 u atmosferi od pre 1990. godine, odnosno da u budućim aktivnostima emisija ovog gasa bude na nivou njegovog stvaranja u prirodi. Kao krajnja godina realizacije plana označena je 2050. godina, dok je 2030. etapni cilj, dokle bi trebalo da se dostigne 55 odsto ukupnog umanjenja.
Plan Unije nalaže podsticaj čistoj i cirkularnoj ekonomiji, sanaciji zgrada, čistijem, jeftinijem i zdravijem saobraćaju, razvoju obnovljivih izvora energije, orijentaciju poljoprivrede ka organskoj proizvodnji. Primera radi, procenjuje se da bi sanacija zgrada radi dostizanja željene energetske efikasnosti, morala da bude dva i po puta brža nego što je danas.
Foto: Beta (AP)
Međutim, glavni cilj nije umanivanje CO2 samog sebe radi, potrebno je i kontinuirano da se radi na obnovi biodiverziteta. Tako se do 2030. godine planira zaštita 30 odsto površina mora i isto toliko površina kopna, pre svega najveće šume. Tu je i obnova neometanog toka na evropskim rekama u dužini od 25.000 kilometara. Jedna od akcija je i zasađivanje tri milijarde stabala raznolikog drveća, ali i prepolovljavanje sadašnje upotrebe antimikrobnih sredstava, te za četvrtinu smanjivanje korišćenja mineralnih đubriva.
Uskoro 14 miliona "punionica"
Radi ostvarivanja strategije "Od farme do viljuške" biće potrebno da se prepolovi količina otpadaka hrane i znatno umanji gubitak hranljivih materija tokom pripreme obroka. U svakom slučaju realizacija strategije "Od farme do viljuške", a sve radi poboljšanja zdravlja i blagostanja stanovništva, biće jedan od najvažnijih pokazatelja uspeha cele akcije.
Krupne promene se predviđaju i u transportu. Podstiče se snažno usmeravanje na železnički i vodni saobraćaj, a predviđa se osetno smanjenje broja privatnih vozila. Digitalizacija će se naročito koristiti u upravljanju saobraćajem, posebno u velikim gradovima.
Koliko će preorijentacija na obnovljive izvore energije biti izražena govori i ambicija da se širom Evrpske unije već do 2025. godine izgradi milion "punionica" za preko 14 miliona električnih vozila, koliko se procenjuje da će za četiri sezone biti na Starom kontinentu.
Podela troškova i koristi
Da Brisel žurno počinje veliku energetsku tranziciju govori i podatak da će ubuduće četvrtina zajedničkog evropskog budžeta biti usmerena direktno borbi protiv klimatskih promena. Vodeći realizator novog evrokoncepta potpredsednik Evropske komisije Frans Timemermans ističe da će tranzicija biti skupa, ali da će biti višestruko jeftinija nego što bi Stari kontinet koštale posledice ukoliko bi kojim slučajem odložio preobražaj.
Holandski političar, koji je jedan mandat bio i ambasador u Beogradu, ne spori da će biti pojedinih kategorija ugroženih, pre svega u rudarstvu i energetici, kao i da će dosadašnji evropski trgovački partneri koju su saradnju zasnivali na izvozu fosilnih goriva doći u težu ekonomsku situaciju ako se i sami ne prilagode novim trendovima. Takođe, ističe da bi Evropa mogla da dođe u situaciju da od drugih svetskih regiona zavisi pri uvozu sirovina za nove tehnologije, dok će mnoge evropske ekonomije morati da naprave mnogo inovacija, racionalizacija i napora kako bi, uz povećane ekološke namete, očuvale kvalitet i konkurentnost.
Plan Evropske unije jeste kolosalan, generalno i dragocen. Ipak, da bi uspeo važno je da korist i troškovi budu pošteno podeljeni. Dakle, da promenama siromašni budu zadovoljni koliko i bogati, oni na istoku koliko i zapadnjaci, stari baš koliko i mladi, seljani isto kao i stanovnici najurbanijih gradova. U suprotnom, kolosalnost i zahtevnost transfromacije mogli bi da izazovu ne male lomove. Takođe, valja imati na umu da od ukupne globalne emisije štetnih materija na Evropu otpada tek desetak odsto. Ukoliko sve ostane samo u evropskim granicama, neće biti velike dobiti.
.jpg "Poslanik EP: Ekološka situacija u Srbiji loša, ne postoji namera da se problem reši")
OBRATI PAŽNJU! Osvežili smo platformu sa muzičkim kanalima, a preko koje možete slušati i Radio 021. Preporučujemo vam novu kategoriju - LOUNGE, za baš dobar užitak i relax tokom dana. Vaš 021!
NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 72H
Ostalo iz kategorije Info - Mišljenja i intervjui
Sudije, i vi ste vlast
11.02.2025.•
18
Kao odgovor na poziv Advokatske komore Srbije upućen u nedelju 02.02.2024. godine da se podrže zahtevi studenata, Društvo sudija Srbije je istog dana na svom sajtu objavilo saopštenje.
Auto-put Teofila Pančića
10.02.2025.•
4
"Za aktivno delovanje u kulturi, osim znanja, potrebna je i hrabrost da se iskaže stav u sferi društvenog života", piše o Teofilu Pančiću novosadski pisac Siniša Tucić.
Šta sam videla u studentima?
07.02.2025.•
8
Protesti studenata, blokade, inicijative i akcije ne jenjavaju. Štaviše - sve ih je više.
Država protiv društva
05.02.2025.•
8
Kriza u Srbiji traje već puna tri meseca. Ona ne dolazi iz sukoba između političkih stranaka, koalicija, ili struja. Ona dolazi iz sukoba između države i društva.
Piše Boris Dežulović: Večni sjaj bezbednosnog uma
04.02.2025.•
9
"Čekaj bre, stani malo, šta se dešava, skočio je Vulin sa sofe, kakva sad ostavka?"
Ima li razrešenja političkoj krizi u Srbiji?
03.02.2025.•
26
Život se u Srbiji žestoko uzburkao, blokada sva tri mosta preko Dunava u Novom Sadu pokazalo je da je neraspoloženje ne malog sloja građana spram aktuelne vlasti dostiglo ogromne razmere.
Piše Siniša Tucić: Matica srpska nije "nečija" kuća
01.02.2025.•
27
Pre nego što su studenti izbačeni iz Matice srpske, predsednik ove ustanove ih je u upitao "je l' red da vi uđete u nečiju kuću i da zavodite pravila ponašanja?"
"Nadstrešnica" je naš patohistološki test - nije benigna cista već kancer
27.01.2025.•
21
Viši sudijski saradnik u Višem sudu u Novom Sadu Nadežda Joveš Grbić uputila je otvoreno pismo Društvu sudija Srbije, koje portal 021.rs objavljuje u nastavku, u celosti.
Problemi sa personalnom asistencijom u Novom Sadu: Iskustvo iz prve ruke
27.01.2025.•
1
Radnica u sferi socijalne zaštite iz Novog Sada Ana Nikolić u autorskom tesku iznosi brojne probleme sa kojima se suočavaju. Portal 021.rs prenosi tekst u celosti.
Pritisak, pritisak, pritisak...
24.01.2025.•
4
Pritisak se u opštem smislu definiše kao sila koja deluje na određenu površinu. Meri se u Paskalima, a razlikujemo atmosferski, hidrostatički, dinamički i mehanički.
Generalni štrajk
21.01.2025.•
22
Iako je pravo na štrajk jasno definisano međunarodno pravo, i sastavni deo ljudskog prava na rad, u Srbiji se ono kontinuirano gazi decenijama unazad.
Trampovo proširenje SAD - realnost ili snoviđenje
21.01.2025.•
5
Navikli smo da Sjedinjene Američke Države globalno vode istu politiku, bez obzira iz koje stranke dolazi predsednik najmoćnje države na svetu.
Zdravlja, ljubavi i blokada
10.01.2025.•
3
Zdravlja, ljubavi i blokada – najiskrenija je čestitka s kojom sam, svečano, uz čašu vina ušla u novu godinu.
Novosađani, želite besplatan javni prevoz? Može, idite u Beograd
08.01.2025.•
34
Vožnja gradskim saobraćajem je od 1. januara besplatna... u Beogradu.
Ko je pobednik u gasnom ratu?
06.01.2025.•
11
Posle nekoliko decenija izuzetno obimne isporuke došlo je do promene...
Pismo mladom novosadskom pesniku
02.01.2025.•
2
Portal 021.rs objavljuje odlomak iz romana "Pet debelih pesnika" Predraga Đurića koji je nedavno osvojio nagradu "Stevan Pešić" i koji se našao u širem izboru za NIN-ovu nagradu.
Kad su u Vojvodini počela da se prave lepa zdanja
01.01.2025.•
5
Dugo se u Vojvodini gradilo ponajviše od ćerpića, blata osušenog na suncu, koga u ovoj ravnici ima i previše.
INTERVJU Darko Bajić o očevim crtežima, Crnom bombarderu, studentima: Sivi dom se buni danas
31.12.2024.•
2
Režiser, scenarista, producent, profesor na Fakultetu dramskih umetnosti, Darko Bajić za 021.rs priča o novom filmu, izložbi radova njegovog oca Miloša, o svojim ostvarenjima i mnogim drugim temama.
Kada puknu naprednjačke laži
27.12.2024.•
38
Kakva je to država u kojoj i deca protestuju? To je država sa lošom vlašću.
Roditelji koji su ostali bez dece, ostali su i bez prava na završnu reč
25.12.2024.•
22
Završeno je suđenje za ubistvo devet učenika i njihovog čuvara u OŠ Vladislav Ribnikar.
Tako je, bre, studenti i studentkinje
23.12.2024.•
1
"Oko dve trećine ljudi iz 31 zemlje smatra da je 2024. bila loša godina za njihovu zemlju."
Komentari 7
@Siki
Siki
Aleksej
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar