Vitomir Vidović, izuzetno cenjeni profesor novosadskog Poljoprivrednog fakulteta i projektant farmi svinja od Sjedinjenih Američkih Država do Rusije, kao učesnik Ekološkog ustanka, izrekao je lično mišljenje kako je pokojni premijer Zoran Đinđić "kriminalizovao privatizacione zakone i prodao preduzeća u bescenje".
Istog trenutka reagovao je onaj ostatak od Demokratske stranke i bezmalo komesarski zahtevao od glavnih inicijatora subotnjeg protesta u Beogradu da se ograde od zanimljivog, ali i spornog viđenja efekta jednog od najkrupnijih reformskih poteza u istoriji političkog života na ovim prostorima.
Tvrdnja je ujedno i nepovoljna ocena nezaboravnog premijera čiju su karijeru prekinuli pucnji kriminalca, istovremeno i zaposlenika službe Državne bezbednosti.
Korenite promene
Reč je o oceni političkog učinka Zorana Đinđića i teško da se može svesti na jednu rečenicu. Uostalom, Vidović je stav izrekao na ekološkom protestu za koji bi se moglo reći da je i prvi opozicioni miting pred predstojeće izbore. U takvim prilikama govori se propagandno i segmentarno, nije to mesto za kompletnije i preciznije ocene.
Iznenađuje brza reakcija stranke mučki ubijenog premijera. Potezi koje je inicirao i delom sproveo Đinđić bili su toliko krupni da su se bitno odrazili na život svakog građanina Srbije.
Zakon o privatizaciji verovatno i ponajviše. Stoga je sasvim prirodno da ljudi sagledavaju učinak i ovog zakona i ukupnog delovanja pokojnog premijera, dakako imajući u vidu da je tragična smrt sprečila Đinđića da promene budu celovitije, kao i da učini eventualne korekcije pojedinih reformskih poteza.
Između Madžara i Mencingera
Stariji žitelji Srbije se još sećaju čuvene i višenedeljne rasprave sa kraja jugoslovenskih vremena između i tada i danas čuvenih ekonomista Ljiubomira Madžara i Jože Mencingera.
Đinđić se, kao gotovo i sva beogradska opoziciona scena, opredelio za liberalno viđenje profesora Madžara. Zakon o privatizaciji je potvrda takvog pristupa. Idući, uslovno kazano, socijaldemokratskim konceptom dr Mencingera, Slovenci su izveli verovatno i najuspešniju privatizaciju od svih istočnoevropskih država.
Zoran je imao bezbroj vrlina. Izrazito inteligentan i sjajno obrazovan dnevno je pisao i po četrdesetak stranica teškog filozofskog teksta i to na nemačkom jeziku. Engleski dugo nije hteo da govori i naučio ga je tek kada se u potpunosti posvetio politici, nekoliko godina pred smrt.
Za samo sedam, osam meseci savladao ga je u meri da je isto mogao reći na tri, četiri načina - ovladao je finesama. Bio je pragmatičan, pa je zamišljeno brzo i lako sprovodio u delo. Politički je ciljao samo na bitno, moglo bi se reći i najbitnije.
Relativizacija vlasništva
Niko, pa nije bio ni Zoran, nije bez slabijih tačaka. Kako je reč o premijeru, najvažnije je ono što je učinio sa čelne izvršne funkcije. Svojinska transformacija je bila imperativ vremena, suština dugo odlagane tranzicije.
Nije pokojni premijer bio jedini koji je tih godina relativizovao značaj vlasništva, Zakon o privatizaciji je grešni izraz takvog promišljanja. Zoranu bi se morao prebaciti i površan pristup agrarnom pitanju.
Koliko pod uticajem liberalnog koncepta toliko pod uticajem kritike maksimuma zemljišta iz socijalističkog perioda (deset hektara), odlučio se da ne ograniči zemljišni posed. Upao je u zamku da ograničenje shvata kao izraz komunističkog sistema, a sve evropske zemlje od kraja Drugog svetskog rata (mnoge i od ranije) su ograničile pravo vlasništva nad obradivom zemljom. Limit se kreće od sto hektara u Holandiji do 300 hektara u Danskoj.
Suprotstavljeni interesi
Odbacujući maksimum, dobili smo situaciju u kojoj su interesi posednika zemljišta veoma različiti, često i suprotstavljeni.
Tako tajkuni sa više desetina hiljada hektara ili gazde sa više od tri, četiri stotine nisu zainteresovani ni za šta drugo sem ratarstva, a potpuno su zaboravili na stočarstvo. Posledice su bolne, Srbija je tokom jugoslovenskog perioda bila četvrta, peta u Evropi po izvozu mesa, poslednjih godina postaje uvoznik.
Navešćemo još samo jednu grešku, Zoranova rečenica da su rezerve borskog basena iscrpljene i da je došao kraj RTB "Bor". Treba znati da su rezerve bakarne rude najveće prirodno bogatstvo Srbije, u nas u prirodi nema ništa što bi bilo i približno vredno bakru iz dubina po istočnosrbijanskim predelima. Nalazište rudnika "Čukari Peku", koji se uskoro otvara, bilo je jedno od poznatih i naznačenih u istraživanjima još iz jugoslovenskog perioda.
Teško je razumeti ko je i kako uspeo da ubedi ne samo Đinđića da je došao kraj RTB Bor". U svakom slučaju, reč je o nedopustivom promašaju za predsednika vlade.
Osvetliti zamagljeno
Nesporno je da se o učinku svakog premijera može i mora razgovarati. Tako i Zoranovom. Preispitivanje će ukazati i na pojedine sporne Đinđićeve poteze, ali i potpunije osvetliti mnogo toga predugo zamagljenog u Srbiji iz teškog perioda Zoranove političke karijere.
Reformator je pokušao da izvuče državu iz dubokog gliba u koji je zapala. Imao je i uspeha i propusta. Otuda današnja, baš kao i svagdašnja, potreba da se sagledavaju i dobre i slabije strane jedne uzbudljive političke karijere, nasilno prekinute u trenutku kada se od nje najviše očekivalo.
.jpg "Poslednja dva ministra građevinarstva - Vesić i Toma Mona. To je sve što treba da znate")
Komentari 35
Hans
Nemanja
Đinđić je jedini ikada skapirao, o tome javno govorio i trudio se da promeni, da nam nisu krvi ovi oni i ti nego mi sami sebi, jer smo generalno jedan loš i zaostao narod. Ni hiljadu najsocijalnijih demokrata nam ne bi ikad izvuklo tranziciju kao u Sloveniji, problem smo mi. Jedni je radio na tome da menja svest naroda, jer svaki sistem odatle nastaje.
Uz sve greške, ni jedan političar mu nije ni do kolena, a da li će ikad biti...
:(
Nimbus
Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.
Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.
Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.
Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.
Napiši komentar