Novosadski advokat: Vrhovni sud uništava građane zarad besramnog bogaćenja stranih banaka

Autor: Dragan Petrić

Info

18.09.2021.

09:00 > 09:25

Ukoliko ste bilo kada tužili banku imate scenario – idite odmah u tu istu banku da se pokajete sa taj greh; povlačite tužbe hitno; spremajte pare da im vratite sa kamatom. To poručuje naš Vrhovni sud.

Novosadski advokat: Vrhovni sud uništava građane zarad besramnog bogaćenja stranih banaka

Foto: Pixabay

Uvodna napomena: Kada je Oslo napadnut 1940. godine, ostareli komandant Birger Eriksen je, videvši flotu nemačkih brodova, bateriji topova naredio: "Ili ću biti odlikovan, ili ću na vojni sud. Pali!" Potom je nacistima naneo 55 odsto gubitaka u invaziji Norveške. Svako ko se ovom skandalu ne suprotstavi po meni nije advokat i/ili sudija – po cenu "vojnog (advokatskog, prim. aut.) suda" za mene.

Oboren je Nacrt Zakona o parničnom postupku, zatim su oborena autentična tumačenja Zakona o obligacionim odnosima predložena na inicijativu banaka. Oba - pritiskom, pa protestima advokata i građana. O tome sam pisao upravo na ovom sajtu.

Banke, nenaviknute na poraze od samoorganizovanog naroda i advokata, juče su jednim potezom zadale ozbiljan udarac za nekoliko stotina hiljada porodica u Srbiji i (kako, greškom, misle) srušile svaki otpor. Ovaj put, nisu korišćeni instruisani stručni timovi, radne grupe, poslanici, već naš sopstveni Vrhovni kasacioni sud.

Krenimo ispočetka

Bankarski predmeti, koji toliko bodu oči, nisu uopšte tako komplikovani. Situacija je, suštinski, jako jednostavna: Idete da podignete kredit, novac vam treba. Banka vas uslovi da potpišete ugovor (u suprotnom, nema kredita), gde je sitno kucanim slovima predviđeno da platite banci neke dodatne troškove za koje ni bankarski službenik ne zna da objasni šta predstavljaju, a kamoli vi, običan građanin, i da pride – vratite sav novac koji ste kreditom uzeli, uz kamatu. Naš Zakon o obligacionim odnosima jasno predviđa da sve troškove banka mora da uračuna u kamatu, nije moguće da naplati nešto što ni banka ne zna šta predstavlja.

Banka je uvek i oduvek imala pravo da naplati, uz kamatu, one troškove koji su realno nastali, a koji se lako dokumentuju. Na primer, da bi se ubrzala procedura – banka zatraži izveštaj kreditnog biroa, plati ga, a kasnije taj novac onaj ko podiže kredit vrati banci. To nije nikada ni bilo sporno.

To očigledno nije bilo dovoljno, pa se smislila procedura koja može da se smisli samo u državama sa platežnom moći ni približnoj državama iz kojih su upravo te banke – pod parolom "Hajde da mi uzmemo još nešto, niko nas ne kontroliše, pobogu, mi smo strani investitori". Smišljena je obrada kredita, određena procentualno.

To ide ovako: Banka odredi procenat na "samo dva odsto za obradu kredita, specijalna akcija" i danima bombarduje reklamama, a sitnim slovima kaže "ali ne manje od 1.500 dinara". Vi, zainteresovani za kredit od 10.000 dinara - pročitavši "dva odsto" očekujete da platite 200 dinara za "obradu kredita", ali vas sačekaju sitna slova – pa umesto 10.000 dinara, dobijete 8.500, a platite tih 1.500 iz sitnih slova. Međutim, "dva odsto" je i za komšiju koji, na primer, uzme kredit od 10 miliona dinara, te on tada plati 200.000 dinara. Čekajte malo... a šta je razlika?

Radili ste papire u isto vreme, da se kredit obračuna ("obradi") isti bankarski službenik je pritisnuo isto dugme i odštampao vam (u roku od dva minuta) iste papire. Ipak, na jednom "obrada" iznosi hiljadu, a na drugom – 200 hiljada dinara. Onda odete kući i kažete sebi: "Joj, dobro sam ja i prošao, platio sam samo hiljadu, komšija je baš u problemu". A nešto ne verujem da su za "obradu" komšijinog kredita došli neki Amerikanci da komšiji daruju flašu viskija, odveli ga da gleda Nikolu Jokića u Denveru i da je papir koji je on dobio zlatnog sjaja u odnosu na vaš – verovatno je identičnog kvaliteta. Pa zašto je onda 200 puta veća naknada? To samo banka zna. Hajde da vidim da li je neka austrijska banka od svog državljanina uopšte pokušala da naplati nekih "samo dva procenta", koje je sama izmislila, van kamate, za neki kredit. Nema teoretske šanse.

Foto: Pixabay

U međuvremenu, pojavi se i osnuje Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita (dalje: NKOSK), po kanadskom modelu, pošto smo mi prilično slični Kanađanima, posebno u pravnom sistemu. Banke znaju šta je njena suština – banka osigurava svoj kapital plaćajući premiju osiguranja, koja se aktivira u slučaju da građanin, koji se odluči da podigne stambeni kredit, ne može više da ga plaća – i tada NKOSK banci (a na osnovu plaćene i izdate premije osiguranja) nadoknađuje eventualnu štetu.

Ovo je najprostije moguće – tema NKOSK je mnogo kompleksnija. Sve banke, u toku 2007-2008, zaključuju ugovore sa NKOSK, te, zbog sigurnosti plaćanja koje pruža država koja stoji iza NKOSK, padaju kamatne stope, pošto krediti više nisu rizični. Kreće veća potražnja za stambenim kreditima, ali samo zbog sledećeg: "Izgubili ste posao, pa ne možete da platite? Okej, aktiviramo polisu, nama NKOSK plati gubitak – mi smo zaradili, a vi izvolite pa se preganjajte sa državom, nekretnina svakako nije vaša – ide na licitaciju. Ono što ste platili za rate vam se svakako ne vraća".

U svim važećim propisima koji regulišu osiguranje novca/potraživanja - apsolutna je obaveza da upravo banke plaćaju to osiguranje, a takva je i logika. Ako plasiram svoj novac, logično da ću upravo ja da platim premiju osiguranja, neću tražiti da to (umesto mene) uradi moj kolega sa posla. Ali, banke su se i tu dosetile - što bi one plaćale to osiguranje? Zar nije "lakše" da to uradi onaj ko podiže stambeni kredit? Pošto je prethodno banka, bez da ju je iko naterao, zaključila ugovor sa NKOSK, ona je sada dužna da svaki stambeni ugovor nudi na osiguranje – nema da se bira. Tada počinje i priča da, eto, ti krediti "moraju" da se osiguraju, a da je "propisano" (iako nije) da to osiguranje mora da se iz džepa plati pre kupovine stana, inače ništa od kredita.

Budući na itekako poznate cene kvadrata u gradovima Srbije, velika većina građana, nemajući drugi način da obezbedi prostor za stanovanje, ulazi u takve kredite. Odredbe da osiguranje mora da se plati ulaze u bankarska dokumenta da bi to bila "čista i ugovorna" obaveza onoga ko kredit podiže. Svi mukom naterani građani to bespogovorno plaćaju i potpisuju bilo kakve ugovore pošto je briga za obezbeđivanje "krova nad glavom" jača od svih sitnih slova ugovora. Kasnije, nikada nikavu polisu od NKOSK nisu dobili, nisu je ni videli, ali su barem rešili stambeno pitanje..

Međutim, svi ti ljudi su dovedeni u zabludu. Banka je prvo sklopila jedan ugovor sa NKOSK, pa drugi sa tim građaninom, željnim da se stambeno obezbedi. Prvim ugovorom je sebe obavezala da nešto plati, drugim ugovorom je građanina obavezala da plati upravo to na šta se prethodno banka sama obavezala. To, po zakonima ove države, nije dozvoljeno. Kada potpišeš ugovor, ti preuzimaš i obavezu da ga ispuniš. Ali, to važi za mene, za vas, ne za banku. Ona može da obaveže i tog nekog trećeg, nije problem. Ipak je u pitanju strani investitor. Onaj koji je kredit uzeo je samo prosti državljanin Srbije.

E, sada kreće ono glavno

Da podsetim, pred svim mogućim sudovima ove zemlje nalaze se stotine hiljada predmeta u kojima građani potražuju od banaka ono što im Zakonom (ove zemlje) nikada nije pripadalo, a što su bezobzirno uzele obavljajući poslove davanja kredita. Da li su to banke nazvale: naknade, troškovi, obrade, praćenja, administriranja, osiguranja, nije bitno, nisu za takvo postupanje bile ovlašćene. Na samom početku javljanja te problematike (23. maj 2018.), naš Vrhovni kasacioni sud donosi svoj jasan stav o svemu tome, koji kasnije i obrazlaže.

Foto: Pixabay

Nekoliko stotina hiljada građana pokreće postupke za povraćaj tako od njih uzetog novca, takve postupke dobije, te im se novac vraća. Oni ne uzimaju od banaka ništa njihovo, već vraćaju svoje. Sudska praksa se u potpunosti ujednačava, nema ništa sporno – svi sudovi presuđuju na način kako to propisi nalažu – uključujući i Vrhovni kasacioni sud (u nebrojeno navrata).

Nakon nekoliko godina u defanzivnom položaju, a shvatajući da će morati da se suoče sa tim da će nezakonit novac (već uzet i verovatno iznet iz Srbije) morati da vraćaju i da to pravdaju sopstvenim centralama, strane banke instruišu radnu grupu Ministarstva pravde na kvazi-bitnu promenu ZPP, te instruišu i pojedine poslanike na nakaradno tumačenje ZOO. To pada, ne prolazi, vrlo brzo se shvata da od toga nema ništa. Međutim, 16. septembra je izvršen glavni napad na par stotina hiljada porodica koje su se drznule da tuže banke. Vrhovni kasacioni sud doneo je novelirane pravne stavove o opravdanosti obrade kredita i NKOSK.

Kao uvod u sve ovo, mora se istaći da je tek u četvrtak advokatska javnost došla u posed dokumenta koji je sačinila Američka privredna komora (zajedno i sa Savetom stranih investitora). Navedena Komora se 26. februara 2021. obratila direktno predsedniku Srbije i predsednici Vlade Srbije – a sa zahtevom da se otkloni pravna nesigurnost i masovni sporovi protiv stranih investitora (banaka), te se pride tumače i odredbe Zakona, pa ukazuje kako srpski sudovi nemaju pojma u tome šta rade, a Američka privredna komora ipak to zna mnogo bolje – pa će im, neukima, rastumačiti. Američka privredna komora je, mic po mic, dobila to što je tražila, pošto "ne" nije odgovor za stranog investitora.

Vrhovni kasacioni sud je prvo objavio dopunu sopstvenog stava iz 2018, koji je već obrazložen i primenjen nekoliko desetina hiljada puta. Dopunu tog stava nije tražio nijedan sud ove države, koji su za traženje tog stava jedini ovlašćeni, pošto nema nijednog spornog pitanja. Stav se odjednom i sam od sebe "dopunjava" novim shvatanjem da "banka nije dužna da posebno dokazuje strukturu i visinu troškova koji su obuhvaćeni zbirnim iznosom troškova kredita, navedenim u ponudi koju je korisnik kredita prihvatio zaključenjem ugovora o kreditu". Ovo je potpuna izmena, a ne dopuna stava iz 2018. Naravno, na štetu građana. Da vidimo dalje: "Pravno je valjana odredba ugovora o kreditu kojom se korisnik kredita obavezuje da plati banci premiju osiguranja kod NKOSK... Banka nije dužna da korisnika kredita upozna sa strukturom i načinom obračuna premije osiguranja kredita."

Prevedeno na srpski – banka je mogla da vam naplati bilo šta, samo ako je to uključila u sitna slova ugovora. Dakle, ako ste potpisali da ćete platiti "1.000 evra za NKOSK i dve merino ovce, ako ne prethodno: onda 4.000 evra za NKOSK" – vi ste, od četvrtka, pravno i stvarno obavezni da nabavite merino ovce ili da nađete još 3.000 evra, iako ste prethodno platili 1.000. Zašto? Zato što je tako Vrhovni kasacioni sud rekao. Ne piše to nigde, ali će se svaki sud ovih stavova pridržavati. Svi sporovi protiv banaka su izgubljeni, u kom god stadijumu da se nalazi predmet, čak iako je naplaćen.

Ako ste tužili banku, postupak će se svesti na utvrđivanje da li ste potpisali ugovor. Ako jeste, saglasni ste sa svim što u njemu piše, te tužba sigurno pada. Ako ste se žalili, pada vam i žalba. Ukoliko se banka žalila, ona će biti usvojena. Prilično je bolna činjenica da je to – stvarno to. Posle ovoga, nema nijednog predmeta koji će se protiv banke dobiti, a svi dobijeni postupci će se obnoviti – da bi se utvrdilo da li piše u ugovoru da banka može da vam naplati hiljadu, dve, pet, 300 hiljada dinara.

Tako će se doći do situacije da, ako ste postupke dobili, ali u ugovoru "nešto piše", što je uvek slučaj, sav novac koji vam je isplaćen morate da vratite sa kamatom. Banka vam je jednom uzela nešto što joj ne sleduje, to ste i dokazali, povratili svoj novac, ali se onda pojavio Vrhovni kasacioni sud da zaštiti jadnu banku, pa ste dužni da platite taj novac, ali i "kamatu za drskost" što ste svoj novac vratili.

Foto: Colleen Bemet/Pexels

U ranijim tekstovima sam to rekao - nemojte zaboraviti, banke su angažovale i najskuplje advokate u Srbiji – i njima ćete da platite parnične troškove. Dakle, ako ste platili obradu i NKOSK 150.000 dinara, dobili spor, uzeli novac sa kamatom, sada ćete vratiti taj isti novac (ali sa mnogo većom kamatom), platiti sve sudske takse (dodatnih devedesetak hiljada dinara) i platiti advokata banke (dodatnih još stotinak hiljada). Nije mnogo - možda 400-500 hiljada dinara, koje ste sigurno namenili da platite banci, a zbog ovakvih "stavova" našeg najvišeg suda. Našeg? Ne bih rekao.

Zakon o sudijama je regulisao da sudija Vrhovnog kasacionog suda mora, osim posedovanja pravničkog znanja, mora da bude dostojan svoje funkcione, što podrazumeva poštenje, savesnost, pravičnost, dostojanstvenost, istrajnost i uzornost, a što sve podrazumeva čuvanje ugleda sudije i suda u službi i izvan nje, svest o društvenoj odgovornosti, održavanje nezavisnosti i nepristrasnosti, pouzdanosti i dostojanstva u službi.

Ovako namenski i planski doneti stavovi ne pokazuju čak ni pravničko znanje, ali potpuno negiraju bilo kakvu zabludu o tome da je ijedan sudija koji je učestvovao u donošenju ovakvog stava na ovaj način očuvao ugled suda, te da je imao i jedan odsto društvene svesti o bilo kome osim o sebi, dok je nezavisnost, nepristrasnost i pouzdanost jako teško komentarisati bez mnogo težih reči.

Sećamo se da su pre par godina te iste sudije tajno preskakale ogradu da bi otišle sa posla, a to je bila situacija gde je možda bilo pet odsto oštećenih u odnosu na broj potencijalno oštećenih danas. Očigledno je u međuvremenu utvrđena veća cena, pa su ovi stavovi mogli da se skuplje prodaju - što je i urađeno (ovo je značaj citata Birgera Eriksena sa početka teksta). Potpuno je nelogično i neprihvatljivo, da Vrhovni sud finansijski uništi par stotina hiljada sopstvenih građana i njihove porodice zarad omogućavanja daljeg besramnog bogaćenja stranih banaka i njihovih advokata, a da prethodnih nekoliko godina potpuno ujednačene prakse svih sudova i desetine hiljada dobijenih presuda obriše sa ukupno pet rečenica. Nekoliko meseci pred sveopšte izbore? Pa, nije to baš najpametnija strategija.

Znači, ukoliko ste bilo kada tužili banku imate scenario – idite odmah u tu istu banku da se pokajete sa taj greh; povlačite tužbe hitno; spremajte pare da im vratite sa kamatom i da platite i advokata i sudske takse. Eto, to nam naš Vrhovni sud poručuje.

Ni ovaj put advokati na ovo neće pristati, te predstoji nova borba. Ovo je znak da je pravna sigurnost u ovoj državi uništena, da ne postoji ništa što se preko noći, a pod uticajem i zarad "investitora", ne može promeniti prostim "stavom" od pet rečenica. Biće teško, ali se od borbe neće odustati. Prevelika bura je podignuta, prevelik broj ljudi će biti pogođen. Advokati sigurno neće gledati kao slučajni posmatrači da ova sramota zaživi u pravnom sistemu Srbije. Jednostavno, neće proći.

Teme

Komentari 56

Hronološki Najpopularniji

Slucaj

04.06.2022 • 11:13

I agencije za nekretnine naplacuju svoje usluge procentualno. Objave oglas, javljaju se na telefon i idu na lokaciju umesto vlasnika i prebace racune na ime kupca umesto njega. Sve to vlasnik i kupac mogu i sami da urade. U slucaju zakupa jos je besmislenije.

0 0 0
Boki

18.10.2021 • 11:43

Ovde su jedino advokati pokušali da se obogate na fintu. Neka sada lepo plate troškove suđenja klijentima koje su smarali mesecima da tuže banke "jer dobijaju 100%"

8 15 -7
Geljo

13.10.2021 • 17:05

Haos

Pa ljudi dajte vise koji vam je, ja sam pare dobio, al cu da ih vrnem, neka im, nek idu na letovanje, ja cu i dalje da kopam bunare kod Rutoša, a deca ce da mi piju brlju ispred dragstora, a zence da se daje za 50 evra, da imamo za ljeba, evo ovaj mali hoce biciklo, ja mu kazem nema sine, objasni ti djetetu da nema, a i banke su takve da imam jos 20 godina da im vracam mesecnu tatu, jer sam kupio mlin, da meljem hleb, a mesa ako bude bude. Suze mi idu, nek se banke stidu.

6 3 +3

Komentari čitalaca na objavljene vesti nisu stavovi redakcije portala 021 i predstavljaju privatno mišljenje anonimnog autora.

Redakcija 021 zadržava pravo izbora i modifikacije pristiglih komentara i nema nikakvu obavezu obrazlaganja svojih odluka.

Ukoliko je vaše mišljenje napisano bez gramatičkih i pravopisnih grešaka imaće veće šanse da bude objavljeno. Komentare pisane velikim slovima u većini slučajeva ne objavljujemo.

Pisanje komentara je ograničeno na 1.500 karaktera.